Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (17)

Antievropske dodole

Ruska kolona u Srbiji

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

U poslednjih nekoliko meseci srbijanska "ruska kolona" krenula je u usiljeni marš dok akustična psihoza predizborne kampanje koja je u toku, bat njihovih koraka čini još bučnijim. U kompilaciji sa krizom u susednom Kosovu i prekidom evrointegracija Srbije, ugledali su svoju šansu da napokon urade ono što njihovim predhodnicima nije pošlo za rukom, čak ni u mračnim devedesetim godinama prošlog veka

Na uspostavljenom frontu protiv demokratije u Srbiji, "ruska kolona" igra jednu od značajnijih uloga, čini se vodeću. Kao i svaka slična kolona, tako i ova srbijanska, koristi etablirane stereotipe u društvu kao krucijalno načelo u svom delovanju. A tih stereotipa, koji su decenijama brižljivo primenjivani u sistematskoj dezintegraciji pojedinca na ovim prostorima, danas ima u gotovo svakom segmentu nikad dovršene i tradicionalno delikventne države Srbije. Takva konstelacija snaga u devastiranom srpskom društvu preteći hodi od početne neuravnotežene apstrakcije satkane od suludih ideja oličenih u vulgarnoj infantilnosti, ka sve izvesnijoj i opipljivijoj opasnosti po građane i državu. Istovremeno, brojni i raznoliki trabanti iz srbijanskih medijskih klostera savesno su prišli karamelizaciji "ruske kolone" i njihovih stavova, nastojanja i delovanja. Uostalom, kao i svaka druga fingirana percepcija protkana fenomenom iluzionističkog, vešto su se uskladili sa svojevrsnim nacionalnim kodom.

Godinama i decenijama unazad bili smo u prilici da se suočavamo sa šablonski banalnim, često i bizarnim obrascem rusofilije u Srbiji. Međutim, u poslednjih nekoliko meseci srbijanska "ruska kolona" krenula je u usiljeni marš dok akustična psihoza predizborne kampanje koja je u toku, bat njihovih koraka čini još bučnijim. U kompilaciji sa krizom u susednom Kosovu i prekidom evrointegracija Srbije, ugledali su svoju šansu da napokon urade ono što njihovim predhodnicima nije pošlo za rukom čak ni u mračnim devedesetim godinama prošlog veka. Na uspostavljenom frontu protiv demokratije u Srbiji, "ruska kolona" igra jednu od značajnijih uloga, čini se vodeću. Kao i svaka slična kolona tako i ova srbijanska, koristi etablirane stereotipe u društvu kao krucijalno načelo u svom delovanju. A tih stereotipa, koji su decenijama brižljivo korišćeni u sistematskoj dezintegraciji pojedinca na ovim prostorima, danas ima u gotovo svakom segmentu nikad dovršene i tradicionalno delikventne države Srbije. Takva konstelacija snaga u devastiranom srpskom društvu preteći nadire ka onoj granici kada neobuzdana infantilnost prerasta u opipljivu opasnost po građane i državu.

Photo: Alo.rs

Sa "ruskom kolonom" u Srbiji identična je situacija kao i sa svakom drugom sličnom. Klonirane babuške iz antievropskog klero-političkog nacionalnog stroja postali su agresivniji i vulgarniji u ataku na restlove modernih civilizacijskih vrednosti, odnosno skromnih i ionako devastiranih tekovina demokratskih promena od pre jedanaest godina. Ova subverzivna družina nikada nije bila brojnija i jača još od prvih posleratnih godina nakon okončanja Drugog svetskog rata, kada su iz banatskih kukuruzišta na graničnoj liniji sa susednom Rumunijom, preteći izvirivale cevi "bratskih" tenkova iz ondašnjeg Sovjetskog Saveza, uperene i spremne na paljbu po svojoj "braći" u tadašnjoj državi koja se zvala Jugoslavija. I tada je "ruska kolona" u Srbiji priželjkivala izopačeni mazohistički odnos sa "braćom" sa istoka. Međutim, tada je nesuđenom okupatoru i njihovim ovdašnjim trabantima imao ko da kaže - ne. Zaista, istorijsko i veliko - ne. Što će se kao takvo ispostaviti u vremenu koje je tek dolazilo. Danas, u Srbiji, o nečemu sličnom nema ko ni da pomisli.

Pripadnici četvrte, pete, šeste, neke druge, pa tako i ove srbijanske "ruske kolone", samo u retkim momentima i u minimalnoj meri posežu za bilo kakvim potezima koji mogu doneti izvesnu dobrobit narodu ili patriji u kojem pripadaju i u kojoj deluju, odnosno isključivo kada u takvom stavu pronalaze svoj interes, često jednokratan a neretko posve trivijalan.

U vremenu kada pristojni građani Srbije kantuju besmislene parčiće svoje imitacije života pokušavajući da pronađu svoj komad neba, ili bar četiri zida, gde bi se eventualno sklonili i prepustili preko potrebnom tihovanju sa sobom samima i gomilom sopstvenih problema koji proističu iz prostog bivstvovanja u jednoj od najsiromašnijih evropskih država, nije teško poturiti svaki naum, dezinformaciju, pa i notornu neistinu.

Photo: Stock


Za svakoga sa nešto zdravog razuma i moralnih vertikala, zaprepašćujuće zvuči činjenica da je  najpočastvovaniji ambasador jedne strane države u Srbiji, u stvari predstavnik zemlje koja je od 2000. godine Srbiji i njenim građanima finansijski pomogla sa cirka nula evra, rubalja, dolara, dinara, odnosno države koja se na osnovu nedavno objavljenog istraživanja o prisustvu korucije, sprovedenog od strane Međunarodnog instituta za bezbednost, nalazi pri samom vrhu u Evropi i među državama sa najvećim stepenom korupcije na planeti, uopšte. Nema potrebe pa previše zadirati u skoriju ili davnu prošlost te se prisetiti brojnih momenata iz rusko-srpskih odnosa, poput onog prilikom pravljenja Sanstefanskog sporazuma, 3. marta 1878. godine, koji se nerado interpretiraju u javnosti, kao i činjenice u vezi Berlinskog kongresa, koji se održao tokom juna i jula iste te godine, odnosno rezultatima Berlinskog mira od 13. jula 1878.

Srbija je najverovatnije jedina evropska zemlja u kojoj skupštinski narodni poslanici, zajedno sa ekstremnim desničarima iz profašističkih organizacija, hodaju ulicama oblepljeni plakatom sa likom premijera jedne inostrane države, na taj način veličajući istog. Naspram tog fenomena, naivno deluje činjenica da pripadnici istog naroda, vitlajući plakatima sa identičnim "junakom", prave nerede i destabilizuju jednu susednu državu. Takođe, valja se prisetiti i bizarnih desničarskih saturnalija na jednom beogradskom stadionu, u organizaciji srbijanskog režima a u čast ruskog premijera, gde se kao vrhunac opšteg nacionalnog i državnog poniženja ukazao u obliku transparenta sa otvoreno petokolonaškim sadržajem protkanim erotskom niti, nа kojem je pisаlo, nа ruskom, naravno: "Stаriji brаte, poljubi nаšu mаjčicu (Rusiju) i kаži joj dа smo ponosni, dа se borimo i dа ćemo se boriti, kаži joj dа je volimo".

Photo: Dragan Kujundžić


A kakvi izopačeni tonovi damaraju u nedrima evroskeptičnih, antievropskih i proruskih barbaruša u srbijanskim mejnstrim medijima, najbolje se vidi, na primer, već u samim naslovima članaka koje ova opskurna prorežimska glasila objavljuju, a time beskrupulozno udaljavajući svoj publikum od činjenica i podvaljujući im izvitoperenu sliku realnosti: Amerika svesno pljačka ceo svet (B92); CIA sa Dedinja prisluškuje ceo Balkan! (Alo); Amerika može da završi kao Zambija (B92); Amerika kao Mongolija (Politika); Amerika je davljenik (Kurir); Amerikanci pucali Srbima u leđa (Pravda); Ameri okupirali i srpsko groblje!!! (Alo); Obama lupeta (Danas)... - Nuklearni oblak nad Evropom (Kurir); Evropa se raspada! (Kurir); Grčka je gotova (Kurir); Italija se raspada! (Alo); Evropljani su lenji (Novi magazin); Pri zdravoj pameti nije 165 miliona Evropljana (Kurir); Srbija ima bolju budućnost od Evropske unije! (Alo); Stiže kolaps evra, spašavajte sve što imate! (S media); “Evro je mrtav, Grčka je otpisana” (B92); Englezi hoće rat! (Kurir); Italija pukla! (Kurir); Evropi preti rat! (Kurir)...

Naravno, huškanje javnog mnenja u cilju stigmatizacije i neprijateljskog stava prema fingiranom subjektu ne bi bilo kompletno bez obilja spinovane i vulgarne ksenofobije: Dva miliona Srba u regionu trpi teror (Press); Zagreb traži deo Srbije (Pravda); Srpkinje u Nemačkoj udaju na silu (B92); Albanci krenuli u lov na Srbe!!! (Alo); Slovenci Srpkinji otimaju decu (Večernje novosti); Italijani nam uzeli i Vojvodinu (Kurir); Crnogorci hapse decu zbog srpskog jezika! (Kurir); Kanada nam otela dete (Pravda); Hrvatsku grade na nesreći Srba! (Alo), odnosno: Srbima ni hleb ne daju (Kurir); Hoće da nas istrebe ko Inke (Alo); Država smrti za Srbe!!! (naravno, misli se na SAD, prim. aut.) (Alo) itd.

S druge strane, o državi i režimu u kojem se gotovo svakodnevno krvnički prebijaju, zatvaraju i ubijaju političari iz opozicije i njihovi simpatizeri, nezavisni novinari, nepodobni poslovni ljudi, građani drugačije boje kože i seksualnog opredeljenja i gde je očito legitimno iživljavanje i svaka vrsta nasilja nad svima koji se usprotive uspostavljenoj političkoj diktaturi i jednoumlju sabranom oko jedne ličnosti oličene u počasnom članu lokalne moto-bande sačinjene od ultradesničara, homofoba i sličnih hulja i protuva, naravno - sve najlepše: Rusija bi mogla da zaposli Srbiju (B92); Snažna ekonomija Rusije je šansa za Srbiju (Akter); Sa Rusima više nafte (Večernje novosti); Srbi, dobrodošli u Sibir (Danas), pa sve do šizofrenih naslova satkanih na marginama elementarne pristojnosti: Putin dobio za rođendan kolač, bojanku i pesmicu (Vesti online); Putin slavi rođendan, devojke mu spremile tortu (S media) i slično.

PHOTO/EPA:IGOR KHARITONOV

Takođe, nasilje nad antirežimskim i opozicionim demonstranatima i političarima u Rusiji, kao i teror nad nezavisnim medijima i novinarima, ali i nacionalnim i seksualnim manjinama, euporično se izbegavaju u samim naslovima članaka u srbijanskim medijima. Na primer, ako u veb-pretraživač Google ukucate ključne reči "prebijanje demonstranata u Rusiji", nećete naići ni na jedan članak na srpskom jeziku koji u samom naslovu nedvosmisleno usmerava čitaoca da je reč o takvoj vrsti nasilja. U ovakvim slučajevima, jednostavno se koriste izrazi poput: "uhapšeni", "privedeni" i slično, a što se, izvesno je, može odnositi i, na primer, počinioce kriminalnih radnji kao što su: teroristi, pedofili, huligani, a ne akt suprotstavljanjajednom  autoritarnom režimu.

U desničarskim i ekstremističkim medijima, nisu čak ni nevešto suptilni u prilazu temi poput svojih istomišljenika iz takozvanih mejnstrim medija. Shodno svojoj ulozi i nameštenju u "ruskoj koloni", vulgarno subverzivni i decidni u svom izuzetno agresivnom stavu prema demokratiji oni čak otvoreno interpretiraju i javno zagovaraju svoja ospkurna nastojanja i devijantne zamisli. U ovim medijima bez zadrške, rigidnim stavom i ultimativnim tonom, priželjkuje se i priziva strani okupator (u njihovoj interpretaciji: oslobodioci, stariji brat, majka, majčica, prim. aut.) da stupi na teritoriju države Srbije, odnosno da se instalira vazalni odnos Srbije naspram ovih njihovih poslodavaca. Najčešće, ovi ruskokolonaši agituju posredstvom internet medija, odnosno sa stranica svojih opskurnih veb-fanzina.

U suštini, šta je drugo društveno-politička istorija i istorija Srbije, uopšte, nego konstantno recikliranje lažnih mitova i cikličkih obmana svih boja i veličina. U svetlu tih činjenica i u hronično nezdravoj klimi u društvu, a dok je u izuzeću etičkog sitema demokratskih vrednosti javnost u Srbiji ovakva - to jest dok je nema, lako se zapati i agenda poput one koju afirmiše srbijanska "ruska kolona".

star
Oceni
4.50
Ostali članci iz rubrike Tema