Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (17)

Reprint: Futura plus, kolateralna žrtva obračuna sa Stankom Subotićem

Otimačina pod kišobranom političkog stečaja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

U pokušaju eliminacije Stanka Subotića kao "državnog neprijatelja broj 1", političko-tajkunsko zločinačnko udruženje se na najbrutalniji mogući način obračunalo sa kompanijom "Futura plus" koja je od jednog od najuspešnijih maloprodajnih lanaca u ovom delu Evrope, preko noći odvedena u stečaj i opljačkana, a njenih 3.500 radnika i njihovih porodica prepušteno egzistencijalnoj neizvesnosti. Pored onemogućavanja jednog uspešnog poslovnog poduhvata, pokušavaj uništavanja firme, koja je desetinama miliona evra godišnje punila državni budžet, preduzet je sa ciljem da se Stanku Subotiću oduzme imovina koja je bila pod hipotekom zbog kredita koje je, tokom svoje razvojne faze, Futura plus pozajmljivala od poslovnih banaka. Čitaoce e-novina podsećamo na tekst iz avgusta 2011. godine, kad smo usred medijskog DS-terora objavili priču koja je bila zabranjena za javnost

Nisam srećan zbog vlasnika Future Plus: Boris Tadić, biznis-vernik
Photo: Stock

TADIĆEV SIGNAL ZA REALIZACIJU PAKLENOG PLANA: Nakon dobro organizovane i orkestrirane višegodišnje medijske kampanje koja je kao atak na slobodu štampe predstavljala formiranje distributivne mreže kompanije Futura plus, javni znak za sveopšti napad na tu tržišno uspešnu firmu dao je lično Boris Tadić izjavom iz 2007. da “nije srećan zbog činjenice da je Stanko Subotić vlasnik najveće distributivne mreže za prodaju štampanih medija u Srbiji”. Zanimljivo je da za razliku od distributivne mreže koja ni na koji način ne utiče na sadržaj štampanih medija, predsedniku nikada nisu zasmetali vlasnički udeli pojedinih tajkuna i kriminalnih struktura u samim medijima koji su neretko uticali i na njihov sadržaj.

NASTANAK KOMPANIJE: U svom relativno kratkom, trogodišnjem periodu poslovanja Futura je imala 3.500 radnika i godišnji obrt od preko 150 miliona evra. Za te tri godine poslovanja prema državi su redovno izmirene obaveze od preko 100 miliona evra, a firma je na zalihama imala robe u vrednosti od oko 30 miliona evra. Sama kompanija je formirana u procesu fuzije distributivnih mreža Borbe, Duvana i Politike, što je investicija vredna oko 50 miliona evra.

POLITIČKO RAZARANJE TRŽIŠTA: Kada je Stanko Subotić, po poternici iz Srbije zadržan u Moskvi sredinom 2008. godine, kompanija koja je na tržištu bila u usponu suočila se sa prvim, politički izazavanim finansijskim pritiscima, čiji je cilj bio da se firma po svaku cenu otera u stečaj. U tom trenutku započeo je novi talas koordinirane kampanje protiv Future plus koju su predvodili Ringijerov Blic i Večernje novosti (koje je nešto ranije na kriminalan način preoteo Milan Beko) sa nelogičnim i ničim argumentovanim tvrdnjama da Futura guši slobodu štampe. U tom trenutku dolazi do istovremenog puštanja menica prvenstveno od strane Telekoma (koji je predvodio ovu kampanju), te novinskih kuća i ostalih, od strane države kontrolisanih dobavljača, do - blokade računa Future. Kako bi vremenski produžile blokadu računa firme, novinske kuće koordinirano od 15. septembra 2009. godine (mesec dana pre proglašenja stečaja) uskraćuju štampu Futuri i povlače kompletne tiraže iz prodaje.

Kampanja protiv Future Plus preko stranica Večernjih novosti: Milan Beko, prijatelj vlasti
Photo: G.Srdanov

Odluku o uskraćivanju štampe koja im je donela direktnu finansijsku štetu, novinske kuće su donele u trenutku vrhunca velike finansijske krize i gotovo očajničkih zahteva da država sredstvima poreskih obveznika spreči njihovu finansijsku propast. Blokadom računa Future išlo se ka guranju firme u stečaj koji je izazvan veštački i koji je bio rezultat dejstva političkih, a ne tržišnih faktora.

BANKE KREĆU U NAPAD: U trenutku lavine menica pod kojom se našla Futura, banke su počele da zahtevaju dodatne garancije. Kako bi se obezbedio opstanak zamašne investicije i nesmetano poslovanje firme sa neupitnom tržišnom perspektivom, povezana firma u vlasništvu Stanka Subotića Posh Properties dala je kao garanciju za sredstva koje je povukla Futura, 112 hektara građevinskog zemljišta između autoputa i beogradskog aerodroma, koje je u tom trenutku na tržištu vredelo oko 170 miliona evra. Koristeći svoj, veštački stvoreni, ucenjivački potencijal banke su založeno zemljište, koje je kao građevisnko upisano u Generalni urbanistički plan opštine Surčin, jednostrano tretirale kao poljoprivredno procenivši ga - na vrednost od svega 12 miliona evra! Zanimljivo je da su banke insistrale na dodatnom jemstvu uprkos činjenici da je Futura u svom vlasništvu imala oko 1.350 prodajnih mesta vrednosti oko 40 miliona evra, zamašne zalihe, upravne zgrade, oko 200 transportnih vozila i 7.500 kvadratnih metara poslovnog prostora!

INTRIGAMA I UCENAMA DO TROJANSKOG KONJA: Odluku o zalogu zemlje, bez ikakvih konsultacija i obaveštavanja vlasnika te zemlje, donela je Olivera Ilinčić tadašnja generalna direktorka Future plus, čiji je brat Zoran Damjanović, generalni sekretar Crvene Zvezde, 2007. godine bio uhapšen zbog napada Zvezdinih navijača na žandarma Nebojšu Trajkovića. Šta je Ilinčićevu motivisalo da donese takvu, po interese vlasnika kompanije, štetnu odluku nije jasno, ali zanimljivo je da protiv Damjanovića kasnije, uprkos brojnim najavama, nikakva nije podignuta optužnica!

POLITIČKI STEČAJ: Uprkos višestruko vrednijoj garanciji, banke su u koordiniranoj akciji s državom prevremeno proglasile kredite dospelim, a Trgovinski sud u Beogradu, po nalogu državnog vrha, a na formalni predlog Uprave javnih prihoda, pokrenuo je 21. oktobra 2009. predstečajni postupak protiv Future plus.

Subotićeva Futura Plus najveći je neprijatelj Srbije: Slobodan Milosavljević, ex-ministar, Miškovićev čovek među nama
Author: FoNet/Vlada Srbije

Postupak je pokrenut u trenutku kada je firma Futura plus imala obaveze od oko 20 miliona evra, koje su bile pokrivene kreditima i bankarskim garancijama, za koje je založena imovina kompanije, kao i zemljište vredno više od 170 miliona evra. Istovremeno, u uslovima rastuće nelikvidnosti srpske privrede, uslove za stečaj je ispunjavalo oko 20.000 srpskih firmi! To nije zasmetalo srpskim zvaničnicima da od tih 20.000 firmi, Futuru proglase najvećom opasnošću za poslovanje medija koji su joj svojevoljno uskraćivali tiraž trpeći pri tome ogromnu finansijsku štetu. Neposredno pred pokretanje predstečajnog postupka, tadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević, inače plaćenik Miroslava Miškovića i Milana Beka, javno je Futuru plus okarakterisao kao „najveći problem i najnelikvidnije trgovačko preduzeće u Srbiji“! Tajkunskim donacijama zaslepljenom Milosavljeviću promakla je činjenica da je te iste 2009. godine, Vlada čiji je on bio član, donela niz mera finansijske pomoći posrnulim trgovinskim lancima u Srbiji kako bi opstali u vreme hronične nelikvidnosti. Ta sredstva u vrednosti od oko 100 miliona evra završila su uglavnom na računima Delte Miroslava Miškovića, čija su dugovanja velikim delom i generisala kolaps likvidnosti srpske privrede.

ZEMLJIŠTE U FOKUSU BANAKA: Za stečajnog upravnika Trgovinski sud je postavio Budimira Mrdovića, koji je kadar Zvonimira Nikezića, vlasnika konsultantske kuće CES Mecon, čiji je izvršni direktor glavom i sedom bradom bio premijer Mirko Cvetković! Birajući između reorganizacije i proglašenja bankrota, stečajni upravnik se opredelio za prvo rešenje i pokušaj reorganizacije otete firme. U tom procesu, trebalo je da se poverioci naplate kroz učešće u kapitalu Future ili kroz prodaju imovine kompanije što su banke po nalogu Nikezića odbile tražeći, mimo zakonske procedure i poslovnih običaja, da se odmah iskoristi zalog u zemljištu koje je kao jemstvo dala kompanija Posh Properties.

ULOGA ZVONIMIRA NIKEZIĆA: Odmah po dolasku Mrdovića na mesto stečajnog upravnika, Nikezić u ime firme CES Mecon potpisuje ugovor sa Futurom tj. Mrdovićem za „konsultantske usluge“. Poznat kao poslovni saradnik Miroslava Miškovića i Milana Beka, Nikezić u „Futuru“ ulazi kao šef koji razgovara sa radnicima, koji odlučuje o otkazima ili prijemu svojih prijatelja. Podsećamo: zemljište koje je ranije procenjeno na nerealno niskih 12 milona evra ponuđeno je na licitaciji po početnoj ceni od svega devet miliona evra koliko iznosi ukupno dugovanje bankama. Taj nezakoniti zahtev politički instruisanih banaka, stečajni upravnik je ekspresno odobrio, a da u čitavom postupku vlasnik firme u stečaju i zemljišta koje je položeno kao jemstvo ni jednog trenutka nije kontaktiran.

Subotića više nema: Slavlje Mirka Cvetkovića i Miroslava Miškovića
Photo: Saša Matić

PLJAČKA PO NALOGU REŽIMA: Iako je upravnik prvobitno predložio da se obaveze izmire kroz učešće u kapitalu ili prodajom objekata Future plus, kartel vladajućem režimu bliskih banaka odlučio je da 12. avgusta organizuju licitaciju zemljišta. U okolnostima otvorene političke podrške za kršenje Zakona o stečaju Intesa, UniCredit, AIK, Erste i Privredna banka Beograd odlučile su da aktiviraju jemstvo bez da su prethodno namirile svoja potraživanja iz imovine primarnog dužnika, Future plus. Zanimljivo je da je, na primer, AIK banka mnogo više fleksibilnosti pokazala prilikom naplate dugovanja od nekih drugih dužnika koji su nedavno završili u stečaju. Najsvežiji primer Nibens grupe svakako je pokazatelj netržišne logike u poslovanju te banke koju prati manjak rigidnosti kada je u pitanju naplata obaveza od dužnika koji je uključen u projekte aktuelnog režima.

PITANJA BEZ ODGOVORA: Slučaj razaranja poslovanja jedne uspešne i na tržištu dobro pozicionirane kompanije koja je imala 3.500 zaposlenih, nedvosmisleno je potvrdio mnogobrojne sumnje da u Srbiji ne postoji slobodno tržište i da je politička podobnost jedina garancija za poslovni uspeh firmi. U uslovima kada su  sivi centri moći upotrebili političke poluge pod svojom kontrolom kako bi na račun nepodobnih investitora, hiljada zaposlenih i čitavog društva zadovoljili svoje uskogrupne interese, vladajući klan Borisa Tadića javnosti Srbije duguje odgovore na brojna pitanja.  Ko je i zbog čega stajao iza očigledno koordiniranog napada puštanjem menica i uskraćivanjem štampe Futuri, što je predstavljalo ključni razlog da se račun firme nađe u blokadi? Ništa manje nije zanimljivo ni pitanje na koje se odgovor sam po sebi naslućuje, a koje se odnosi na motive koji su uticali da se banke umesto na najlakši način naplate svojih potraživanja, fokusiraju na prodaju zemljišta iako su postojale i druge mogućnosti za poravnanje. Zanimljivo bi bilo čuti i odgovor čelnika nekadašnjeg Trgovinskog suda po čijem su nalogu i primenom kojih kriterijuma među 20.000 firmi koje su 2009. godine ispunajvale uslove za stečaj, zakon selektivno primenili baš na slučaj Future?

EPILOG: Čitava operacija razaranja kompanije Futura plus realizovana je brutalnim kršenjem zakona i uobičajenih poslovnih običaja, selektivnom primenom Zakona o stečaju, kriminalnim ucenama bivše direktorke kompanije, a po cenu gubitka 3.500 radnih mesta i oko 40 miliona evra koje je Futura svake godine uplaćivala u budžet Srbije.

Finale: Oteto zemljište danske firme EMI group koje će građani Srbije morati da plate
Photo: Stock

Šteta koja je, bezočnim kršenjem zakona od strane kriminalnih struktura u samom državnom vrhu, naneta građanima Srbije bila je posledica providnog nastojanja da se politički nepodobnom Subotiću oduzme distributivna mreža koju je velikim ulaganjima formirao. Pored toga podjednako važan cilj tog čudovišnog zločinačkog poduhvata bio je da se u predizbornoj godini ljudima bliskim režimu, putem nameštene licitacije, omogući da za  devet ili devet i po miliona evra otkupe Subotićevo zemljište vredno čak - 170 miliona evra! Eliminacija režimskog neprijatelja broj jedan uz istovremenu pljačku njegove imovine u Srbiji bio je poduhvat koji je ujedinio državni vrh Srbije i najpoznatiji tajkunski dvojac da uz pomoć kontrolisanih medijskih kuća, banaka, institucija i privrednih subjekata Srbiju gurnu u polje mračnih podzemnih strujanja. Posledice postupaka kriminalaca za koje su glasali i kojima su poverili vođenje javnih poslova, u vidu računa za naknadu pričinjene štete i monopola koji ih reketiraju, platiće isključivo građani Srbije kojima se zbog odsustva informacija i svesti o posledicama takvog poretka stvari približava zloslutno teška budućnost. Danska kompanija EMI grupa – koja je zvanični vlasnik zemljišta pored aeordroma – sigurno neće sedeti srkštenih ruku nakon ove državne pljačke: ceh će platiti država Srbija, bolje reći – njeni poreski obveznici. Tek da se zna ko su ljudi odgovorni za ovu otimačinu pod političkim kišobranom Demokratske stranke. 

* Tekst u e-novinama originalno objavljen avgusta 2011.

star
Oceni
4.35
Ostali članci iz rubrike Tema