Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (4)

Deset godina od ubistva Momira Gavrilovića

Kako je likvidiran svedok zločina Državne bezbednosti

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Tradicionalno neobavešten: Vojislav Koštunica
Tradicionalno neobavešten: Vojislav Koštunica
Photo: Stock

Momir Gavrilović je bio jedan od ključnih svedoka zlodela državne bezbednosti i Jovice Stanišića, kriminala, ubistava i pljački. Bio je njegov čovek od velikog poverenja i učestvovao je u skoro svim zločinima koje je ta služba uradila. Bio je svedok ubistava koja su se desila neposredno posle 5. oktobra kada je počelo čišćenje ubica Ćuruvije i drugih i sklanjane tih tragova. U isto vreme, on je upetljan do guše sa ženom Vojislava Koštunice i tim delom njegovog okruženja u Institutu gde su se nalazili sa Sekeljom, sa Bracom Grubačićem i pravili pripremu za državni puč. To je prvi pokušaj puča pre nego što se desio ovaj sa Crvenim beretkama

Photo: Privatna arhiva VBP

Povodom desetogodišnjice nerazjašnjenog ubistva Momira Gavrilovića Gavre, nekadašnjeg operativca Državne bezbednosti i visoko pozicioniranog obaveštajca koji je na dan svoje smrti bio u kabinetu tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, objavljujemo deo razgovora koji je sa tadašnjim šefom Biroa za komunikacije i bliskim saradnikom Zorana Đinđića Vladimirom Bebom Popovićem, za emisiju „Peščanik“, emitovanu u martu ove godine.

Vraćam se na to da li je Koštunica znao za pobunu Crvenih beretki. Sećate se da je Ljiljana Nedeljković bila šef delegacije vojske Jugoslavije u poseti vojsci Republike Srpske. Ti generali su pristali da im neka žena prevodilac bude tamo komandant i da im naređuje. Kasnije su pristali da Rade Bulatović i Gradimir Nalić budu ti koji im dolaze na sednice generalštaba. Oni su, dakle, pripremali tu pobunu, radili su to zajedno sa njima, i Ljiljana Nedeljković je morala da bude pozvana na suđenje Zoranu Đinđiću ili u istrazi o ubistvu Momira Gavrilovića. Ona je osoba koja zna ko je ubio Momira Gavrilovića jer ga je ona odvratila da ode na put. Zvala ga je telefonom i rekla mu je da sutra dođe kod Vojislava Koštunice u kabinet. On je rekao da ne može jer putuje u Beč. Ona je završila razgovor, obavila konsultacije sa nekim, mora da kaže istražnim organima sa kim, ko joj je rekao – ne može, kakav Beč, neka dolazi sutra. Zvala je Gavrilovića ponovo, ubedila ga je i on je otkazao kupljenu kartu.

Scenario zataškavanja kriminala, ubistava, pljački...

Došao je sutra u kabinet Vojislava Koštunice, izašao je iz tog kabineta i sat, dva ili pet sati posle toga je ubijen. Znači, taj ko je Ljiljani Nedeljković naredio da Gavra mora sutra da dođe je neko ko je znao da će Gavra da bude ubijen ili neko kome je neko naredio da Gavra mora sutra da dođe da bi taj scenario postojao i da se jednim udarcem reši nekoliko stvari. Prva, da sklone Momira Gavrilovića jer je on bio jedan od ključnih svedoka zlodela državne bezbednosti i Jovice Stanišića, kriminala, ubistava i pljački. Bio je njegov čovek od velikog poverenja i učestvovao je u skoro svim zločinima koje je ta služba uradila. Bio je svedok ubistava koja su se desila neposredno posle 5. oktobra kada je počelo čišćenje ubica Ćuruvije i drugih i sklanjane tih tragova. U isto vreme, on je upetljan do guše sa ženom Vojislava Koštunice i tim delom njegovog okruženja u Institutu gde su se nalazili sa Sekeljom, sa Bracom Grubačićem i pravili pripremu za državni puč. To je prvi pokušaj puča pre nego što se desio ovaj sa Crvenim beretkama. To je ta priprema i samo je bilo pitanje šta će biti motiv. Oni su mesecima sedeli i crtali taj čaršav, strukturu – koja služba državne bezbednosti i ko će gde da se nalazi. Naravno, u tome je učestvovao i Jovica Stanišić preko Momira Gavrilovića, direktno u sastanku sa Vojislavom Koštunicom par puta, ali je ovo bio čovek za vezu koji je to svakodnevno radio. Momir Gavrilović je važan i zato što su oni koji su organizovali to ubistvo na taj način hteli da pokažu Vojislavu Koštunici da Zoran Đinđić ubija ljude. Gavrilović je bio ključni svedok svega toga, a počeo je da priča. Nije bio dovoljno čvrst, plašio se, video je da dolazi do promena, nije bio glup da to ne shvati i već je počeo da pravi neke vrste kontakta.

Štrajk u uniformama: Pobuna Crvenih beretki
Photo: Stock

Šta je znao i otkrio Gavra

Imao je kontakte sa ljudima iz Zoranovog obezbeđenja, pokušavao je da dođe u kontakt sa Zoranom Đinđićem. Čak je i pet dana pred to ubistvo, pre nego što smo Zoran i ja otišli u Ameriku, došao do mene preko nekog poznanika jedno veče. Prvi i poslednji put sam ga tada u životu video i dao mi je na nekom papiru imena četvoro, petoro ljudi koji su u Beču, koji su neki kriminalci i koji pokušavaju preko Zoranovog obezbeđenja, jer je ono tanko i loše, da ubiju Zorana. On je od mene ustvari tražio da ga spojim sa Zoranom. Rekao sam da ne mogu jer sutra ujutru putujem. Taj papir dao sam Goranu Petroviću, koji je tada bio šef državne bezbednosti. On je to zvanično zaveo, proverio i rekao mi je da zna ko su ljudi na tom spisku i da to nema veze, da je to Gavrina priča i jedan od tih pokušaja kako da dođe do Zorana. Možda 5-6 dana posle toga, kad smo bili u Americi, stigla je potpuno šokantna vest da je on ubijen. Naravno, mi ništa od svega toga nismo znali dok u „Blicu“ nije objavljeno da je ubijen zato što je doneo podatke o kriminalu u vladi Zorana Đinđića, što naravno apsolutno nije tačno. Ne treba da se bude pametan da bi se znalo da je posle ubistva Gavrilovića, Aleksandar Tijanić u Reporteru, listu koji je osnovala vojna služba, objavio tekst 'Ko to ubija po Srbiji'. Aleksandar Tijanić, savetnik predsednika Koštunice za medije – 'Ko to ubija po Srbiji'. Vi znate da je to čovek koji sedi u kabinetu predsednika, da je to čovek koji se druži sa Acom Tomićem, Pavkovićem, Radetom Bulatovićem. Vi znate da to nije obična osoba. To je osoba koja ima neke relevantne podatke i on napiše 'Ko to ubija po Srbiji' i da iza toga stoji Zoran Đinđić.

Čovek koji je previše znao: Momir Gavrilović
Photo: www.kurir-info.rs

Savetnik predsednika priča po ambasadama da Zoran Đinđić ubija širom Srbije

Ej, imaš savetnika predsednika Jugoslavije koji ide po ambasadama u Beogradu, zove novinare telefonom i priča da Zoran Đinđić ubija, a sve povodom ubistva Gavrilovića. Onda je brže bolje skočio Stojković, njegov advokat, pa se onda Mamula pojavio kao advokat Reportera, pa onda odbrana medija, nezavisnosti i napada na Biro koji hoće da ugasi medije. Dakle, oni su ga ubili, mislim na to telo, taj osmi putnik, koji je malo u kabinetu, malo u crkvi, malo u akademiji, malo mu je pipak na fudbalu, malo je u narodu, malo je u opoziciji, malo je u narodnoj muzici. Svuda su oni. Vladaju oni ljudi koji imaju informacije i moć. To ništa nije ostalo u službi državne i vojne bezbednosti, sve se to nalazi u privatnim arhivama. Sve kasete, snimljeni razgovori, transkripti, ono sa čime možete nekog da ucenjujete se nalazi po privatnim kućama i privatnim arhivama. Najveći deo toga je uzeo Jovica Stanišić i grupa oko njega, i onda se sa time trguje. Čeka se da dođe novi šef službe i trenutak kada mu tako nešto treba. Onda šalješ poruku i kažeš – ej, vidi, možda bih ja mogao da ti pomognem. Kao što je Zoranu Đinđiću i meni Jovica Stanišić jednom prilikom rekao da je Martić pod njegovom kontrolom. Pitamo ga – šta to znači pod tvojom kontrolom, a on kaže – tu je u Srbiji, u jednoj kući na jednoj planini. Ispostavilo se da je ta kuća na jednoj planini u Srbiji u vlasništvu državne bezbednosti. Jovica Stanišić to nije rekao da bi izdao Martića, nego da kaže Zoranu da bi možda mogao da trguje sa Hagom, da kaže – evo, daću vam Martića, ne dirajte Karadžića.

Služba štitila identitet Radovana Karadžića

Dakle, budeš na čelu državne bezbednosti par godina i dođeš, po prirodi stvari, do hiljada nekih informacija – čije je dete narkoman, čija je žena ovakva, šta si ukrao, šta si zgazio, šta ti je otac uradio, sve živo dobiješ. I onda to u nekim normalnim društvima ostaje u državi. Ovde se iznese privatno, dođe novi naslednik u službu i on ne nađe ništa. Nema istraga. I postoji to neko međusobno lažno prijateljstvo i moral – nemoj da se diramo. To nije samo lažno prijateljstvo i moral, nego i međusobne ucene. Da li mislite da postoji ijedan drugi razlog zbog čega niko ne sme da pozove Radeta Bulatovića? Ne mora za ono što sam ga ja optužio i što svi znaju, a to je da je odneo arhivu i predao je Amerikancima. Nije važno, to sam ja rekao i kao nemaju dokaze. Ali imaju dokaze crno na belo da je znao ko je Radovan Karadžić i da je štitio identitet tog doktora Dabića. Služba i on koji je bio na čelu to radi. Je l' ga neko pozvao da ga pita?

Epilog: Uviđaj na mestu Gavrilovićevog ubistva
Photo: Stock

Šta ja imam od toga što ću javno da izađem i optužim Predraga Rankovića kada će sutra, ako mene ne plati, platiti nekog sudiju, neku političku stranku i to će se zataškati. Ili ne mora da plati, može i sudski proces da se ne dovodi do kraja, kao u slučaju Ražnatović Svetlane. Zašto? Zato što je njen uticaj toliko veliki i jak da bi taj ko bi nju osudio reskirao da 100, 200 hiljada njenih fanova sutra bude tvoj neprijatelj. A zašto kada možda mogu da glasaju za mene. I to nije samo u svesti Vojislava Koštunice, Velje Ilića ili Palme, to je u svesti i ljudi iz DS-a. Ne znam da li je u svesti Borisa Tadića, ali me ne bi iznenadilo da jeste.

Sećam se da se u predizbornoj kampanji za predsednika izvinjavao Svetlani Ražnatović zato što je uhapšena u Sablji jer on zna da nije trebala da bude uhapšena. On o hapšenju Svetlane Ražnatović nema pojma, niti je imao tada, niti je imao 2004. godine. Da se malo raspitao i da je hteo da zna, znao bi da je trebalo da bude uhapšena prvi dan jer je, dok je naša policija neposredno posle ubistva Zorana Đinđića prisluškivala i pratila ubice, Dušan Spasojević da bi se šegačio davao svoj telefon Svetlani Ražnatović. Pa naša policija sluša kako ona priča sa svojim ljubavnicima ili ne znam s kim već. Mi hapsimo ljude pored kojih je Legija samo prošao u prvih godinu dana, a ne hapsimo tu osobu. Dakle, to što se dešava sa njom, sa Predragom Rankovićem Peconijem i drugim ljudima je posledica toga što se ono čime jedna država vlada ne nalazi u institucijama, nego po nekim privatnim kućama, u džepovima i stanovima. Umesto da se to koristi da država otera kriminalce u zatvor, bolje je da se ja s njim lepo dogovorim i da mu kažem – vidi, ovo je kod mene, nema problema, ti si bezbedan, može kopije, kopija košta toliko, original košta toliko.

Sećate se da je kod upada u Biro otkriveno da je ta grupa sedela, napila se jedan dan i smislila priču kako se Vojislav Koštunica prisluškuje. Oni su njega stalno trovali tim teorijama zavere, to je njihov mehanizam. To sam video i doživeo. To su radili Zoranu, meni, to su radili svim ljudima.

* Peščanik

star
Oceni
4.24
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak