Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (13)

Dosije: Kakve projekte u Srbiji donira Evropska unija

Izazovi mostova za klimatski kapacitet

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Transparentnost bola starije građanke: Veran Matić, primalac donacije, artikulisano tužan
Transparentnost bola starije građanke: Veran Matić, primalac donacije, artikulisano tužan
Photo: B92

Čak i letimični uvid u srpski NVO-sektor čije projekte izdašno pomaže Evropska unija, svedoči o tradicionalnom serijalu opštih i najopštijih mesta koje ovdašnji aktivisti eksploatišu na brutalno-kreativan način. Uostalom, šta reći a ne zajecati nad projektima koji se kliču: “Razumemo jedni druge”, “Crossing the bridge odf diversity”, “Uključivanje građanskog sektora u energetsku i klimatsku politiku”, “Stvaramo vreme koje živimo”, “Free Zone Jr in Primary Schools and in the Region”… ili “Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za učestvovanje u oblikovanju, sprovođenju i praćenju javnih politika”. Ova redakcija se divi: svaka čast, majstori!

Pare mogu da krenu, action: Vensan Dežer, srpski Deda Mraz
Photo: Stock

Delegacija Evropske unije u republici Srbiji već godinama podstiče razvoj građanskog društva i pomaže realizaciju projekata usmerenih ka etabliranju građanskih vrednosti u jednom predpolitičkom društvu čiji je sistem vrednosti duboko narušen ratovima i tranzicijom. U tom plemenitom poslu kancelarija EU u Srbiji koristi usluge nemačke konsultantske agencije Gopa, koja procenjuje važnost, relevantnost i efikasnost implementacije građanskih ideja koje sužnji srpske demokratije pokorno donose na adresu u 19a, Avenue Vladimir Popovic, Nouveau Belgrade.

Vođene idejom da saznaju koje su to teme od krucijalnog značaja za razvoj građanskog društva, na kojoj poželjnoj platformi se mogu dobiti sredstva Evropske unije u Srbiji koju finansiraju iznureni evropski poreski obveznici, e-novine su krenule tragom dokumenta pod naslovom “EuropeAid: Support to Civil Society Project”, koji obaveštava o sudbini 285 aplikacija. Nismo se obazirali na luzere koji su ispali u prvom ili na njihove projektne predloge koji su izvisili u drugom krugu tajanstvene evaluacije, već smo svu pažnju usmerili na dobitnike, na one vladine i nevladine organizacije, firme,  udruženja iz inostranstva i donatore koji apliciraju za donacije, kako bismo i mi u e-novinama, jednog dana, Evropi ponudili nešto evropsko, a srpsko!

I tu se, prilikom čitanja spiska aplikanata i njihov raznovrsnih projektnih predloga, upliće element bizarnosti koji nas je odveo do tragova neslućenih stranputica na evropskom putu, do dobro uhodanih višegodišnjih “šema” u kojima se više ne razaznaju ni kriterijumi, ni krajnji korisnici evropskih fondova, kojima u ovom trenutku raspolaže šef Delegacije, Njegova Ekselencija ambasador Vensan Dežer, nasmejani Francuz ambicioznih biznis planova.

Kad su pare u pitanju - razumemo jedni druge: Srđan Šaper, Predsednik Upravnog odbora Beogradske filharmonije, javlja dobru vest - dobrotvor Dežer sve odobrio!
Photo: Stock

*Jedna od srećnih evropskih dobitnica je Fondacija beogradske filharmonije, one nacionalne kulturne ustanove u kojoj je Srđan Šaper predsednik Upravnog odbora, naravno, i član Fondacije. Možda zato što naziv projekta (tittle of the action) glasi: “Razumemo jedni druge (We understand each other)”, iz čega se nedvosmisleno naslućuje ubrzani razvoj građanskog društva, iako na zvaničnom sajtu rubrici “Fondacija”, ne radi podrubrika “Projekti” pa se ne može proveriti potencijalni uspeh projekta, baš kao što se ne mogu videti ni finansijski izveštaji posle 2009. godine.

*Zanimljivo je da je finansijsku podršku Delegacije evropske unije u Srbiji dobila i Pax Christi, međunarodna katolička nevladina organizacija u bliskom kontaktu sa Evropskim savetom religioznih lidera, fokusirana na ljudska prava, možda i u Srbiji.

Volim klimu, ali mi je energija draža: Marko Blagojević, CESID, vaš glas za nas
Photo: Stock

Službenici agencije Gopa su, takođe, smatrali da je nužno, neophodno, od životne važnosti za Srbiju i Evropu, da Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID)  dobije sredstva za funkcionisanje Centra. Logično, ako imamo u vidu predstojeće redovne parlamentarne izbore u 2012. godini. Međutim, ispostavilo se da je CESID aplicirao sa projektom “Uključivanje građanskog sektora u energetsku i klimatsku politiku”. Kakve veze ova organizacija, specijalizovana za izborne rezultate, ima s klimom i energijom – ne znamo, ali znamo da je projekat prošao. Tj. pare stigle. Klima i energija, pa još CESID – dobitna kombinacija, iz keca u kec. 

*Do kolektivne prekvalifikacije je došlo i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) koje je, izgleda, sa Zakonom o informisanju, obavilo povereni zadatak gušenja medijskih sloboda, tako da je nesputano moglo da se baci na nove projekte, od kojih je “Veća transparentnost u lokalnoj samoupravi – Građanska prava i obaveze države”, posebno zapao za stručnom evalucionom oko nemačkih procenitelja srpskih demokratskih potreba. NUNS i briga o lokalnoj samoupravi: priceless!

Jasno je kao dan da donatorska pomoć EU nikako nije mogla mimoići Miljenka Deretu i njegove Građanske inicijative, navodno nevladinu organizaciju koja na zvaničnom sajtu naglašava da je nastala inicijativom “grupe istaknutih NVO aktivista uključenih u antiratni pokret i nenacionalističku demokratsku opoziciju maja 1996” sa ciljem da se stvori “građanska baza promovisanjem demokratije kroz podršku aktivnom građanskom statusu” ma šta to značilo. Nemcima koji procenjuju u ime i za račun Dežerove Delegacije (DD) to je bilo sasvim dovoljno. Uostalom, kako odoleti projektima koji se zovu “Public participation through local partnership” ili “Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus” ili “Razvoj povoljnog okvira za angažovanje civilnog društva u politici smanjenja siromaštva” ili “Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za učestvovanje u oblikovanju, sprovođenju i praćenju javnih politika”. Novac iz Evrope je stigao i za dve konferencije pod ubitačnim naslovima: “Stvaramo vreme koje živimo” i “Izazovi normalnog života”.   

Velemajstor naslova: Miljenko Dereta, stvaramo vreme koje ne živimo, a sa donacijama
Photo: Dragan Kujundžić

Interesantno je da će novac evropskih poreskih obveznika dobiti i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), firma registrovana u Agenciji za privredne registre (APR) pod matičnim brojem 17172565, sa kapitalom od 235,5 evra i pod upravom Saše Mirkovića (predsednik UO). Jedan od mnogobrojnih osnivača Asocijacije je i Radio-difuzno preduzeće B92 koje ne postoji u APR evidenciji, ali je u srcu svih službenika Gope. Možda zato što projekat ANEM slovi kao “Prelazak preko mosta različitosti” ili, još bolje i značajnije u originalu “Crossing the Bridge of Diversity”? Šta je sledeće: “Crossing the bridge of EU stupidity” ili “Crossing the bridge of emptiness”? Neprejebivo, really.

Priča o B92 ovde se ne završava jer se ta kompanija, u raznim pojavnim oblicima, provlači kao crvena nit Dežerove strategije za ljudska prava u Srbiji. Delegacije je, naime, dodelila novčana sredstva (o iznosima nema nigde ni naznaka) Fondu B92 i sve bi bilo u domenu neupitnog diskrecionog prava investitora da novac daje kome god želi, pod uslovom da Fond B92, čiji je osnivač medijska kuća B92, uopšte postoji. Lakom pretragom na sajtu APR, naime, ni u sekciji Privrednih društava, niti u odeljku Udruženja (rok za obaveznu registraciju NVO je istekao 22. aprila 2011), ni u pretrazi uz pomoć navodnog matičnog broja 17539744  ne postoji nikakav trag postojanja ove, sva je prilika, fantomske organizacije. Korisna nejasnoća figurira i na internet stranici Fonda B92, skromnoj prezentaciji na jednoj strani gde možete “saznati” da je Fond “osnovan pre pet godina sa ciljem da okupi sve neprofitne projekte i akcije B92, koristeći savremene alate za promociju demokratskih vrednosti”. Sedište Fonda se nalazi u Jevreskoj ulici br. 16, u prostorijama Kulturnog centra Rex, sa isturenom kancelarijom pri B92, u Bulevaru Zorana Đinđića 64, na Novom Beogradu. Na toj musavoj internet stranici možete videti broj telefona i lokal direktora, ali ne i ime vrednog rukovodioca. Tek iz promotivnih tekstova koji veličaju dušu od čoveka Verana Matića, možemo zaključiti da je dotični Predsednik Fonda B92. Razume se da i u toj, naizgled, jednostavnoj činjenici, ima korporativnih nedoumica. Tako u vesti o bogougodnim delima društveno odgovornog Matića, od 4. juna 2011, čitaoci mogu uočiti da predsednik Veran iz prvog pasusa, već u trećem postaje direktor Matić. Naći ćete na impozantnoj internet prezentaciji Fonda i linkove (komada 3) koji vode na Sigurne kuće o kojima se stara “menadžer Akcija” Gordan Paunović; do Digitalnog mamografa (u odeljku Specijal: Rak dojke); na koncu i do Transfuziološkog autobusa (u odeljku Specijal: Dajte krv). Mazohističkom pretragom na nepreglednom sajtu, doći ćete i do Fonda “Mila (u okviru Fonda B92) “koji će pomagati rehabilitaciju keruše Mile, ali i sve slične slučajeve u kojima se vrši nasilje nad životinjama”, valjda sa naglaskom na lokalni specijal - odsecanje sve četiri šape. Podatke o tome koliko je novca prikupljeno, koliko je potrošeno na izgradnju objekata, nabavku aparata, autobusa i  ortopedskih pomagala – nećete nigde naći. Uostalom, nije vaše da mislite kad o tome vode račun Veran Matić, Gordan Paunović i preostala društveno odgovorna i korporativna B92 bratija.

Slobodna zona, zabranjena zona, ANEM, Šapica, Mila, Fond B92, Mamograf, Grk moj gospodar, Veran forever: Saša Mirković, EU-multipraktik sa tri brzine
Photo: Stock

Formalni osnov za dobijanje evropskog novca za razvoj građanskog društva, šema koja postoji već godinama pod firmom Slobodna Zona, ovaj put sa projektom pod nazivom “Free Zone Jr in Primary Schools and in the  Region”.  Uvidom u zvaničnu stranicu “Zone” koja pripada KC Rex, razumećete da to podrazumeva pravljenje filmova, Human Rights Watch namenjen srednjim školama i koješta drugo, pod koordinatorskom  (do 2007. i direktorskom) palicom Katarine Živanović, sasvim slučajno  suvlasnice firme B92 Trust (MB 17134183 – APR) kontrolne kompanije registrovane kao d.o.o, kojom sa ograničenom odgovornošću direktoruje opet Saša Mirković raspolažući  sa 11,35% vlasništva u medijskoj kući B92 kojom vedre i oblače predsednica Izvršnog odbora Manja Grčić i predsednik Upravnog odbora Veran Matić, doduše, samo  za plaćanja do 10.000 evra i uz saglasnost vlasnika Stefanos Papadopulosa. Što je sigurno, sigurno je.

Naravno, iako većina donatora na to obavezuje, omražene transparentnosti radi, nijedan od primalaca donacije ne iznosi javno stavke budžeta, prihode i rashode, neposredne korisnike donacija, niti bilo koji podatak koji ima veze sa tokovima novca. Toliko o javnim informacijama i tzv. transparentnosti koja se, nesrećna, izlizala od zloupotrebe.

*Iz svega ovoga, ljubomorne e-novine izvlače pouku za svoj sledeći jealous-projekat pod dramatičnim naslovom: “Izazovi paranormalnog života: Crossing the transparency in Primary Schools – građanska prava mostova u sektoru klime i energije javnih kuća i javnih politika sa četiri šapice”. Hit, definitivno!

Fotogalerija: Volimo Vensana Dežera kao što on voli nas:

star
Oceni
4.78
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak