Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (20)

Plodno kopanje na Adi Ciganliji

Nađene kosti zlikovca

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Bez brige, anestezirajući državni projekat zaluđivanja birača potragom za zločincem lišenim građanskih prava tek je u povoju. Još ćemo se nagledati tadićevski dramatičnih obrta, a u pauzama saznavati da je znatno ranije građanima trebalo reći da su predizborna obećanja nerealna i da se ne mogu ispuniti zbog razmera ekonomske krize

Moderna epopeja zvana potraga za Dražom ušla je u novu fazu; bilo je dramatično pratiti elektronske medije u Srbiji i njihovo breaking news izveštavanje o potrazi za posmrtnim ostacima jednog od najvećih ratnih zločinaca koji je hodao i klao ovuda. U poludirektnom prenosu sa Ade ciganlije, poslednjeg boravišta četničkih i Nedićevih zlikovaca visokog ranga koje se namah pretvorilo u Mladićevo Lazarevo, uspešno je, kao jedna od retkih, realizovana državna akcija privatnom tehnologijom. Najpre su otkopani temelji severnog zida kaznionice, a potom, tačno u 14 i 56, lisice i ostaci petnaestak kostiju, navodno nagriženih krečom.

Sve se odigralo gotovo filmskom brzinom, i to baš u neposrednoj blizini krstače sa imenom prvog četnika kojeg je postavio Srpski pokret obnove i od onomad sumnjivog ružičnjaka. Tu su grobnicu četnika i nedićevaca streljanih u ime naroda besplatno locirale mašine privatnog preduzeća, firme „Monting“, vlasnika Blaže Đurovića. Pronalaženje zida po opasno visokoj temperaturi dalo je dodatni patriotsko - kopački elan fizikalcima Đuroviću, sekretaru državne komisije za pronalaženje, iskopavanje i pretpostavke Srđanu Cvetkoviću, ali i, kako pišu 'Novosti', „slučajnom prolazniku“ Petru Bjelanoviću koji se, ničim izazvan, pijukom upisao u istoriju. „Politika“ obznanjuje da je Bjelanović, penzioner iz okoline Knina, rekao „Molim vas, ljudi, pustite me da ja prvi zamahnem krampom“, a izveštač najstarijeg dnevnika na Balkanu Milan Četnik saopštava da su u kopačkoj potrazi svoj doprinos dali on i izveštač „Blica“.

Glinovitu zemlju, kažu „Novosti“, pijukom i ašovom napao je i Vladimir Petrović iz Tužilaštva za ratne zločine koji se, eto, u ime Tužilaštva - najmanja šteta - prihvatio nekakva posla, ispitavši pre toga performanse skenera ustupljenih državi i, kako saznajemo iz „Novosti“ njihove mogućnosti da otkrivaju masovne grobnice. Nagovestivši da Srbija uskoro može da postane veliko kopalište. Mašine bi mogle da se kupe iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, iz kojeg bi trebalo platiti kopače, da se ne brukamo sa volonterima. Naravno, najpre treba podići spomen - kosturnicu, i za Dražu i za Nedićeve Juden frei ministre s kojima podeli poslednje čase.

Vest o kostima i lisicama je, preko četničkog unuka Slobodana Homena, znakovito odsutnog sa mesta iskopavanja, dospela i do Borisa Tadića. Na Andićevom vencu došlo je do blage topalovićevske panike: “Pa, ja sam ti rekao da tražiš, a ne da nađeš, magarčino! Šta sad da tražimo?!“ .

Bez brige, anestezirajući državni projekat zaluđivanja birača potragom za zločincem lišenim građanskih prava tek je u povoju. Još ćemo se nagledati tadićevski dramatičnih obrta, a u pauzama saznavati da je znatno ranije građanima trebalo reći da su predizborna obećanja nerealna i da se ne mogu ispuniti zbog razmera ekonomske krize koja je pogodila Srbiju.
Ništa nije ona pregršt kostiju što je slavodobitno pokazuje državni kopač Cvetković. Vraća se Dražin duh k'o melem na ranu budala, poremećenih mozgova i zločinaca - povratnika. Previše ih je i za Srbiju.

star
Oceni
3.82
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi