Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (55)

Kako Veran Matić i B92 brane Ratka Mladića (2)

Dva sata skandaloznog TV programa

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Svaka čast, Matiću, najbolji si, skidam ti kapu: Ratko Mladić, uhićeni gledalac emisije B92 Debata
Svaka čast, Matiću, najbolji si, skidam ti kapu: Ratko Mladić, uhićeni gledalac emisije B92 Debata
Photo: EPA

U infernalni čvor perfekta, prezenta i futura urednici devedesetdvojke upleli su Natašu Kandić, Borku Pavićević, Kostu Čavoškog i Ljiljanu Bulatović, dok su im se, što u snimljenim prilozima što u direktnim uključenjima pridružili i drugi akteri poput polugluvog ''oca nacije'' ili Rasima Ljajića

Već sam rekao, ko to sve da čita i gleda: Veran Matić - nije to moj posao, pitajte Šapera i Krstića
Photo: Stock

Naivni građanin Srbije koji se ponadao da će otpremanjem u Hag Ratka Mladića, realizatora miloševićevsko-karadžićevskog projekta pod radnim nazivom ''Srebrenica 1995'', biti pošteđen daljih diskusija o zločincu i njegovoj, glavnoj, ulozi u najtežem zločinu u Evropi nakon Drugog svetskog rata, dobio je u ponedeljak uveče vulgarni prikaz snage stvarnosti u kojoj obitava, a koja se (stvarnost)  u potpunosti razlikuje od  njegovih (građaninovih) nadanja. Iluzije su se srušile jednim klikom na dugme daljinskog  upravljača televizora i odvajanjem makar pet minuta vremena za nešto što se zove B92 Debata. Reč je o novoj emisiji na TV B92 koja, kako stoji u najavi, nastoji da dočara gledaocima ''kako izgleda kada se na jednom mestu spoje prošlost, sadašnjost i budućnost zemlje''.

U infernalni čvor perfekta, prezenta i futura urednici devedesetdvojke upleli su Natašu Kandić, Borku Pavićević, Kostu Čavoškog i Ljiljanu Bulatović, dok su im se, što u snimljenim prilozima što u direktnim uključenjima pridružili i drugi akteri poput polugluvog ''oca nacije'' ili Rasima Ljajića. Tema emisije, Ratko Mladić između mita i stvarnosti, komotno se, u duhu dualizma, mogla preimenovati i u, recimo, Ratko Mladić – između žrtve i pravdenika ili Srebrenica, između 400 i 5 000 žrtava, jer to je verbalni okvir u kojem se kretao genocidnofilni tandem Čavoški-Bulatovićeva, uz, naravno, uporno insistiranje na tome da je četvorogodišnja opsada Sarajeva obično Potemkinovo selo ''Soroševih plaćenica i plaćenika''.

Služeći se klasičnom demagoškom zamenom teza (A, zašto ne pričate o zločinima nad Srbima?) Ljiljana Bulatović, najavljena kao Mladićev biograf, se tokom čitave emisije trudila da srebrenički genocid dekonstruiše insistiranjem na tvrdnjama da je a.) broj žrtava namerno preuveličan i b.) da Ratko Mladić nije komandovao jedinicom koja je počinila ubistava. Uz to, Bulatovićeva nam otkriva, da je među leševima Srebreničana pronađeno i ''telo Srpkinje''. I eto argumenta za mlade naciste na stormfronotovima diljem virtuelnog vilajeta – ubijali su Oni naše žene, pa šta ima loše u tome ako smo i mi ubijali njihove muškarce, odnosno vojnike? To što su ''vojnici'' bili golobradi i nenaoružani efemerna je formalnost. Kosta Čavoški, pak, nastupa sa pozicije penzinisanog profesora prava i senatora Karadžićeve Republike Srpske te svoju kritiku fokusira na Haški tribunal oformljen da sudi ''domorocima sa Balkana i iz Ruande''. ''Haški tribunal je jedna protivpravna ustanova ili nakaza od suda, kako to kaže naš narod'', reći će Čavoški za koga je Mladić ''proslavljeni heroj, general, čovek koji je branio svoj narod, koji je dobio sve bitke''.

Erotska uniforma za vlažne snove Ljiljane Bulatović: Ratko Mladić, šumska potencija
Photo: BETA

Nije, međutim, problem to što Bulatovićeva i Čavoški žive u svetu u kojem je heroj jedan neuspešni general i ubica, a masakr na Markalama samoubilačko delo Bošnjaka kojima je Bil Klinton naložio da moraju imati minimum pet hiljada mrtvih, kako bi SAD mogle imati povod da intervenišu protiv Srbije; nije, dakle, to problem, već je sporna činjenica da se toj distorziranoj, morbidnoj stvarnosti daje javni prostor, i to na takozvanoj nezavisnoj TV B92. Kakav je bio motiv urednika ili novinara da u emisiju pozove osobu koja je svojevremeno pred kamerama i u krcatom amfiteatru rekla da muslimani u BiH ''treba da prenesu svoje mezarje na njihovu teritoriju, jer je to plodno zemljište koje narod treba da obrađuje''? Šta su očekivali da će čuti od Koste Čavoškog koji je već deset godina u upravi Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću?

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju i jedna od učesnica sinoćnje debate, kaže za e-Novine da takvim stavom mediji recikliraju devedesete godine. ''To pokazuje nemoć da se izađe na kraj sa situacijom. Ponavljanje jednog modela znači da čovek ne ume ništa drugo da smisli. Onda stalno repriziramo jednu istu predsetavu, umesto da izvedemo novu premijeru. Tu ima neke temeljne nemoći. Ali, ovde se to pretvara u politički stav. Mislim da to vrtenje u krug sa Ratkom Mladićem predstavlja zapravo strah od promene, od novog trenutka. Umesto da krenemo negde dalje, da vidimo šta to treba da znači, mi recikliramo prošlost. Jer, znamo šta će Kosta Čavoški i Ljliljana Bulatović da kažu. To su psi rata  koji su sinoć konstruisali teren za novi rat Mi  prizivamo to vreme koje je trajalo 16 godina do tog hapšenja. Kao da on nije uhapšen. A, Ljiljana Bulatović je njegov biograf i ona je odgovorna osoba'', kaže Borka Pavićević.

Umesto da prekine emisiju istog trenutka kada Ljiljana Bulatović kaže da je genocid u Srebrenici laž, novinarka devedesetdvojke nastavlja da vodi raspravu po principu: ''A, šta vi, gospođo Kandić mislite o tome?''

Šokovima tu nije kraj, jer se na početku drugog sata Debate direktno iz Sarajeva uključuje još jedna novinarka koja u tamošnjem studiju vodi dijalog sa ministrom sigurnosti Bosne i Hercegovine. Dok opipava ''tonus'' (?) bh. javnosti nakon Mladićevog hapšenja, novinarka konstatuje da ''te sarajevske novine'' više nisu fokusirane na Mladića pošto se ''pravednik'', kako  mu Bulatovićeva tepa, čitavih deset dana nakon hapšenja našao na osmoj strani Oslobođenja. Grandiozan zaključak! Ali dok se glupost se nekako i može tolerisati, bezobrazluk koji pokazuje dotična novinarka više puta ponavljajući sintagmu ''BiH i Republika Srpska'' može se meriti sa onim koji su demonstrirali Mladićeve apologete u beogradskom studiju. Kada Mladić nije uspeo da nam definitivno i fizički odvoji Republiku Srpsku, otcepićemo se verbalno na devedesetdvojci.  

Postavlja se pitanje, ima li uopšte poente učestvovati u emisijama u kojima su dželati i žrtve jednaki, u kojima će jedna Ljiljana Bulatović, poput Milijane Baletić, cinično deliti lekcije iz bontona Borki Pavićević. ''Smirite se, gospođo Pavićević. Zašto vičete?'', izaziva osećaj mučnine, osećanje da su huškači i koljači, danas 2011. godine pobedili. A, pobedu su im, o, ironije!, doneli upravo oni, slobodni mediji, pod izgovorom slobode govora, prema kojoj svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, pri tome zaboravlljajući da je sloboda individue ograničena njegovom odgovornošću. I to je sve. I tu je kraj. Ili što bi Borka Pavićević rekla: ''Nije svaki govor mišljenje.''

star
Oceni
4.10
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak