Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (16)

Godišnjica početka NATO intervencije

Dan kada je Srbija prešla crvenu liniju

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
U paklu Miloševićeve politike: Beograd tokom bombardovanja
U paklu Miloševićeve politike: Beograd tokom bombardovanja
Photo: Stock

Tačno pre 12 godina, 24. marta 1999, NATO savez je započeo vojnu intervenciju koja je dovela do okončanja kampanje masovnog etničkog čišćenja koje je zamislio i pokušao da sprovede režim Slobodana Miloševića. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je poginulo između 1.500 i 2.500 ljudi, a kampanja je okončana 10. juna, nakon pristanka Miloševića da povuče trupe s Kosova, što je dovelo do usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti

U Srbiji koja ni posle 12 godina nije u stanju da se suoči sa sopstvenom odgovornošću za rat na Kosovu, godišnjica početka intervencije obeležava se kao Dan sećanja na žrtve napada NATO snaga na SRJ.

Tako se u najavama medija navodi da je u akciji, koja se u Srbiji cinično (i pogrešno) naziva Milosrdni anđeo, poginulo 2.500 ljudi, koji su prema srpskim medijima bili mahom civili, a ranjeno je oko šest hiljada stanovnika, takođe civila. Za razliku od kasarni, vojnih aerodroma, komunikacionih sistema i režimske infrastrukture koju ne pominju, srpskim medijima ne promiče podatak da su teško razoreni infrastruktura, privreda, zdravstveni centri, škole i medijske kuće.

Podaci o pričinjenoj materijlnoj šteti se razlikuju. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a, dok je grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije - u Pančevu i Novom Sadu.

Bombarodovanje NATO-a usledilo je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine, a neposredan povod bila je akcija srpske policije u Račku, kada je u odmazdi srpske policije ubijeno 30 kosovskih Albanaca.

Vazdušni udari su okončani 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO su u Kumanovu potpisali Vojnotehnički sporazum koji je bio drugo ime za suštinsku kapitulaciju Miloševićeve Srbije.

Zlo koje je moralo biti zaustavljeno: Slobodan Milošević
Photo: EPA

Takozvani Dan sećanja na poginule u NATO bombardovanju, obeležen je širom Srbije odavanjem pošte i polaganjem venaca na brojna spomen-obeležja. Tako je ministar odbrane Dragan Šutanovac položio venac u Vranju, dok predstavnici socijalističkog krila vladajuće koalicije i nekadašnji lideri Miloševićeve partijske omladine, Ivica Dačić i Aleksandar Antić obišli spomen obeležje na beogradskom brdu Straževica. Gradonačelnik Beograda Dragan Drvosek Đilas položio je cveće na spomenik ''Zašto'' u Tašmajdanskom parku, gde je odao počast namerno žrtvovanim radnicima Radio-televizije Srbije.

Đilasova izaslanica, članica Gradskog veća Jovana Mehandžić položila je cveće na grob Milice Rakić, tragično nastradale trogodišnje devojčice koju je u njenom domu slučajno pogodio geler, prilikom bombardovanja batajničkog vojnog aerodroma. Pomoćnik Rasima Ljajića, Miro Čavaljuga položio je u beogradskom parku Tašmajdan venac na Spomenik stradaloj deci tokom bombardovanja Srbije.

Gradski arhitekta Dejan Vasović položio je cveće stradalim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima kliničko-bolničkog centra ''Dr Dragiša Mišović''. Vatrogasne jedinice vojske koje su kao štit koristile KBC raketirane su 20. maja, a u napadu je poginulo sedam vojnika i tri pacijenta.

Deljenjem štampanog materijala prolaznicima u okviru akcije “Nikad u NATO'', godišnjicu bombardovanja su obeležili aktivisti Koštuničine DSS, tribine tim povodom organizovali su Fond ''Slobodan Jovanović'', na temu ''NATO bombardovanje Srbije 1999. godine: Šta se nikad ne može zaboraviti?'' i Fakultet političkih nauka pod nazivom ''Srbija i NATO - 12 godina posle".

S obzirom na činjenicu da se ni dvanaest godina nakon tragičnih događaja Srbija nije suočila sa sopstvenom odgovornošću zbog rata koji je nepotrebno izazavala, nije na odmet da se podsetimo kako je Miloševićev režim „pobedio NATO“.

star
Oceni
3.08
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak