Kosovska balvan - revolucija

Revolucija koju su izveli balvani: Plitvice 1991. godine

Photo: Stock

Ono najjezivije, ali ne i isključeno, što bi moglo da se dogodi, uprkos oštrom verbalnom suprotstavljanju Beograda, je kninski scenario, neke nove balvandžije i novo preuzimanje teritorije na kojem bi sve podsećalo na vreme Milana Babića i Kapetana Dragana

Avgust je vreme balvana, prošlo je 20 godina od onih u Kninskoj krajini koje su postavili pobunjeni Srbi, čekajući Arkana i Miloševićevo oružje, zato, valjda ovih dana počinje, možda, poslednji, ovoga puta kosovski saoistički rat za teritorije. Još se nije stišao partijsko - pljačkaški gnev vrha terazijsko - mitrovačko - metohijskih i ostalih kosovskih državnih nenajedica i, pre svega, njihovih prestoničkih mentora zbog toga što je pred Ustavnim sudom Srbije ukinut kosovski dodatak braniteljima iluzije, jedna je neregistrovana, kažu nevladina, organizacija („SAO opština Autonomne pokrajine KiM“) pokazala svojom deklaracijom u četvrtak 19. avgusta da se upisuje u sve zloglasne SAO banditske tvorevine bivše SFRJ. One koje su navođene iz Beograda, uz pomoć bliskih im balvanima i kamenjem, naravno i beogradskog bašibozluka iz vrha Jugoslovenske narodne armije, nameravale da prekroje geografske karte i reše se nepoželjnih komšija, Hrvata uglavnom.

Da nam je JNA...

Ima ovih dana još zajedničkih balvan imenitelja, Srbi kosovski svojom „deklaracijom“ prete da će proglasiti nezavisnost kad srbijanski podnesak doživi fijasko u Ujedinjenim nacijama; piše im, a oni objavljuju, nešto nebulozno, prepoznajmo rukopis, zaverenička grupa sa Pravnog u Beogradu, podstaknuta književničkom bandom iz Francuske 7 koja se, ionako, vazda zalagala za podelu Kosova. Sledeći ideju Oca Nacije.

Podrška Beograda je, takođe, zajednička balvandžijama, ovoga puta Beograd se oštrije ograđuje, najviše izjavama potrošenih zvaničnika kojima niko ništa ne veruje (pričao nešto o tome i Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, ne želite da znate šta).

Imaju problem kosovske balvandžije, nemaju iza sebe moćnu silu kao Srbi u Kninskoj krajini, Jugoslovensku narodnu armiju, tenkove, topove,čak i balafurdiju zakletu da će da brani teritorijalni integritet, komandante - ubice poput Ratka Mladića. Nemaju ni Vojsku SR Jugoslavije koja je uspešno etnički čistila Kosovo, kada se kosovski dodaci nisu dovodili u pitanje. Ni policiju koja, kao u stara dobra vremena 1999. i NATO intervencije besomučno pljačka Albance širom Kosova. Ostali debejski spavači koje treba namiriti, a oni navikli na mnogo.

Nema nesporazuma

Navodno je došlo do nesporazuma, kosovski je ministar policije Bajram Redžepi rekao da je Kosovo spremno da reaguje i oružano; u očito iznuđenom i neverodostojnom demantiju beogradskom „Danasu“, demantovao je da je rekao „Spremni smo da intervenišemo i oružano“. To (demanti), naravno, nije tačno, možda se malo zaleteo, pa su ga ukorili. Ali je tačno da je rekao da je „o tome“ obavestio Euleks i međunarodnog civilnog predstavnika. Nisu ni dužnosnici u Hrvatskoj najavljivali „Oluju“.

Srbijanski ministar policije i potpredsednik Vlade rekao je na to da bi i on mogao da koristi istu retoriku i kaže „da Srbija neće mirno gledati proterivanje Srba sa severa Kosova, ali da to ne doprinosi rešenju problema“.

Ko bi to sporio? Rekao bi čovek samo ono što i Slobodan Milošević i ova je izjava dokaz da je reč o opasnosti za ovu državu koja mora biti pod strogom kontrolom koje trenutno ovde nema. Ne „mogao“, pročitali smo, nego „želeo“.

Sva balvanska sredstva

Ne može da se promeni, kol'ko god kriminalaca navatao, one iz svoje partije, naravno, nije i neće, a nas će da natera u neku, rekao bi Ćosić, nesreću. Ko bi verovao Ivici Dačiću koji je, nadmećući se za čelno mesto u Partiji rekao da „niko nema pravo da kaže da se neće ponovo ratovati“ i da „SPS jasno kaže svima da će Kosovo braniti svim sredstvima“. Valjda ni to ne doprinosi rešenju kosovskog problema. U čijem je kreiranju, među nama, sadašnji srbijanski šef policije dao celog sebe.

Balvani se, dakle, u najavi, vraćaju kući: „Srbija je danas ponovo u bitkama i pred bitkama. One danas nisu oružane, mada ni takve nisu isključene“, kazao je na Gazimestanu 28. juna 1989.Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva SR Srbije na proslavi šest vekova od Kosovske bitke.

Godinu kasnije balvani su najpre na putevima u severu Dalmacije, posle po oprobanom receptu i šire, iz Beograda stiže oružje, ono iz Teritorijalne odbrane već je zaplenjeno, formiraju se alternativne forme vlasti kojima se daje privid legitimiteta. Kriminalci i bitange preuzimaju vlast, kao predsednici ove ili one SAO, neljudski se ponašaju prema komšijama drugih nacionalnosti, onim nesaoističkim. Oni nisu bili poželjni i vrlo su brzo nečovečno udaljeni. Sve vreme građani Srbije to žestoko plaćaju, živeći u bedi, ugroženi najstrašnijom državnom pljačkom u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Ono najjezivije, ali ne i isključeno, što bi moglo da se dogodi, uprkos oštrom verbalnom suprotstavljanju Beograda, je kninski scenario, neke nove balvandžije i novo preuzimanje teritorije na kojem bi sve podsećalo na vreme Milana Babića i Kapetana Dragana.

Svi na barikade?

Sever Kosova i nekakve naoružane formacije, a Slobodan Milošević ih je besomučno naoružavao dok je bio na vlasti, su i blizu juga Srbije i to bi moglo da bude novo žarište sukoba. Mislili smo, podsetimo se, da su i u urbanim i normalnim delovima Bosne i Hercegovine bili razumni ljudi, ali su se odjednom pojavljivali ljudi poput Božidara Vučurevića. Budimo realni, ako je u jednoj normalnoj državi u kojoj su vladale kakve -takve institucije sistema, na Kosovu mogla da se pojavi grupa mitingaša okupljena oko Miroslava Šolevića, zašto ne bi i danas, posle toliko vlastitih zabluda i poraza. Ovoga puta, imamo otvorenu pretnju, ne bi bilo samo nezabranjeno, poželjno, čak, arlaukanje.

Bila je dobra ona priča po kojoj su jednom krajiškom selu u godini balvan-revolucije seljaci revolucionarno bavlanima zatvorili put. Tri dana im nije dolazio autobus i oni vide da je vrag odneo šalu, da će da krepaju od gladi, pa sklone balvane. Verujmo da na severu Kosova većina neće da postavlja nikakve barikade.

Ili, ne verujmo.