Tadić, poslednja rupa na Dačićevoj svirali

A sve je tako lepo počelo: Dačić i Tadić u ljubavnom zanosu

Photo: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ

Od pretnji Borisu Tadiću preko Fejsbuka proteklo je tačno 69 dana do danas, a nikakve informacije nema o tome kakav je bio odgovor američkog Ministarstva pravde, odnosno centrale Fejsbuka (ni da li je uopšte bilo odgovora), niti da je neko od osnivača grupe eventualno identifikovan, lociran ili uhapšen (pa makar i uz čuveni mupovski “argument” da policija “u interesu dalje istrage ne može da saopšti imena osumnjičenih"). Dakle – ništa pod milim bogom!

Sećate se vesti, objavljene još 27. aprila tekuće godine, o „nepoznatim licima koja predsedniku Tadiću prete smrću preko Fejsbuk grupe zvane ’Tadiću džaba ti blindirana mečka, kad otvoriš vrata snajper te čeka’“. Vest je, naravno, bila udarna te sedmice, dežurni dušebrižnici su se utrkivali u porukama tipa da „se takav vid pretnji državnim zvaničnicima mora najozbiljnije shvatiti“ i tako sve u šesnaest. Koji dan kasnije se, kao šlag na tortu, pojavila još jedna vest, ovog puta o izvesnom NN pojedincu koji Tadiću takođe preti ubistvom „ukoliko ne prizna Kosovo“ (opet preko Fejsbuka), ali ta vest se nekako utopila u onu pređašnju, te je izazvala nešto manje pažnje.
Podsetiću vas da je Dačić kao ministar policije na vest reagovao izjavom da je „u ovom konkretnom slučaju neophodna saradnja sa SAD kako bi američko Ministarstvo pravde naložilo centrali društvene mreže Fejsbuk da Srbiji dostavi tražene podatke”. Od tada pa do dana današnjeg nikakvo novo saopštenje povodom toga nismo imali prilike da čujemo. Od 27. aprila je proteklo tačno 69 dana do danas, a nikakve informacije nema o tome kakav je bio odgovor američkog Ministarstva pravde, odnosno centrale Fejsbuka (ni da li je uopšte bilo odgovora), niti da je neko od osnivača grupe eventualno identifikovan, lociran ili uhapšen (pa makar i uz čuveni mupovski “argument” da policija “u interesu dalje istrage ne može da saopšti imena osumnjičenih"). Dakle – ništa pod milim bogom! A sve je ovo još nelogičnije kad znamo da je u slučaju pretnji Brankici Stanković - takođe preko Fejsbuka - policija u rekordnom roku od svega par dana pronašla počinioce i pohapsila ih. Pritom ni Dačić niti bilo ko drugi nije pomenuo ni Amerikance ni Fejsbukovu administraciju. Pa valjda nismo baš toliko poblesavili da poverujemo kako je srbijanskoj vlasti važnija bezbednost jedne novinarke – pa makar ona bila i sa držatvorne TV B92 – od bezbednosti predsednika (i to kakvog predsednika).

Photo: Stock

Naravno, osim Dačića koji je reagovao “po službenoj dužnosti” i već iz-frižidera-iskačućeg Homena (koga više nema ni smisla posebno pominjati), oglasila se i mlađa polovina nezaobilaznog dueta Kolundžija-Trivan, pohrlivši da nam brže-bolje obznani kako (citiram) “Tadić, Vlada Srbije i vladajuća većina vode najoštriju borbu protiv organizovanog kriminala i mafije i da se zbog toga nalaze na udaru”.
Sve u svemu, tih nedelju dana je to bila udarna vest u svim živim medijima. Poslednje informacije o “fejsbuk teroristima” objavljene su još početkom maja i nakon toga – sve je naprasno palo u zaborav. Guglao sam i preko google.rs i preko google.com - i to koristeći naprednu pretragu sa svim raspoloživim opcijama – da proverim da mi slučajno nije promakla neka novost u vezi sa tim slučajem, ali ne nađoh ni slova (čak ni na B92 i Blicu). Raspitivao sam se kod familije, prijatelja, poznanika… - ni među njima takođe niko ništa novo nije čuo (još su se neki iznenadili odakle mi tolika memorija da pamtim nekakvu glupost od pre 2-3 meseca). Pitao sam i par kolega novinara – vrhunskih profesionalaca, inače odlično obaveštenih – preko privatne prepiske, ali i njihov odgovor je isti – da nemaju pojma i da mi “svaka čast što sam se toga setio”. Pitao sam i rođenu sestru, takođe novinarku, ona pitala svoje koleginice i kolege iz redakcije (uključujući i rukovodeći kadar), pogađate – bez ikakvih novih saznanja. Da su, pak, e-novine nešto objavile, sumnjam da bi meni kao teškom “ovisniku” takva “senzacija” uspela da promakne.

A inače, razlog što sam od svih neizbrojivih spinova, afera i aferica baš ovu zapamtio je to što mi je od samog početka sve oko te priče bilo jako sumnjivo – od samog načina na koji je objavljena, preko pratećih “odjeka i reagovanja”, pa do činjenice da je tako najednom sve zaboravljeno uprkos (pre)naglašenoj “ozbiljnosti situacije”.
Uglavnom, da ne dužim dalje, cenim da ne bi bilo zgoreg da mi kao retki i nepopravljivi borci za istinu i pravdu, ali i raskrinkavači licemernog režima, malo podsetimo i pučanstvo i nadležne na ovu priču. Posebno bi valjalo podsetiti sveže rezigniranog Ivicu pre nego ostvari pretnju da će “napustiti politiku” i tako nas liši svoje izuzetnosti.
Pa, dragi e-drugari i drugarice, šta kažete na ovaj predlog?