Živ je čiča umro nije, dok je čipsa i Srbije

Draža pod zemljom, JAT nad zemljom: Ada Ciganlija

Photo: Stock

U Grčkoj se barem nešto dešava, koliko god to nekima iz ove uspavane perspektive izgledalo užasavajuće. Ovde? Struja poskupljuje, telefoni isto, uskoro će ponovo i cene naftnih derivata, kablovska televizija; kao glavni kupac za JAT, dakle nacionalnu aviokompaniju, spominje se čipsar i vlasnik poljoprivrednog dobra Maglić, pola Bulevara izgleda poharano nekim tajfunom ili surovim odgovorom Majke Zemlje koja je progutala svoju decu, ali nema veze što platani ne rastu. Mehanizacija se uskoro seli na Adu Ciganliju gde, “čim to dozvole vremenske prilike” počinje raskopavanje u potrazi za đeneralom

Rado bih da se izmestim negde sa strane, izvan zidina Srbije recimo, i da posmatram dalja dešavanja. Gledam tamo onu nesrećnu Grčku, odnosno nesrećne Grke kako svoje nezadovoljstvo dugogodišnjom politikom - koja ih je dovela, ne na rub, već u propast - iskazuju na ulici. Reći će neki da to nije dobar način za izražavanje nezadovoljstva. Možda bih se i složio sa tim da se glas naroda ikako drugačije čuje. To nažalost nije slučaj.

Ovde je država odlučila da zavede teror, istina u malim kapsulama, ali dovoljan da zastraši svakog ko poželi da na sličan način kao braća Grci protestvuje protiv vlasti. Trivunac i društvo su klasičan primer zastrašivanja, mada ako je suditi po platanima represiji još nema mesta, a slučaj sa anarhistima je samo izdvojeni incident koji su platili sa šest meseci zatvora.

Mi smo polako ušli i u mart. Proleće je barem kalendarski na vidiku ali sumorna slika se ne menja. Taj isti mart započeo je sa poskupljenjem struje, kablovske televizije, telefonskim impulsima, uskoro sledi novo poskupljenje naftnih derivata. Kažu međutim da ne treba brinuti jer inflacija neće preći projektovanih šest odsto. Oni stvarno misle da smo ludi, ali sa apsolutnim pravom.

I opet ništa.

U totalnu šizofreniju uklapaju se i priče o prodaji 51 odsto akcija nacionalnog avioprevoznika. Nije reč ni o Turcima, ni braći Rusima, Kinezima... Ne! Reč je o Andreju Jovanoviću i Bojanu Milanoviću, nekad vlasnicima Marba, onog što proizvodi čips, koji su fabriku prodali Pepsiju i od dela novca kupili poljoprivredno imanje Maglić. Samo radnici tog imanja, a poznajem neke i lično, znaju koliko dobrobiti je dvojac doneo imanju, nekad ponosu ovog bačkog sela.

Oni su svoj novac odlučili uložiti u državu, nema šta, a prodaju Marba su izvršili preko neke ofšor kompanije na nekom od ostrva. Domoljubno su izbegli plaćanje poreza na ekstraprofit i ko zna šta sve ne i sada se predstavljaju kao spasioci aviokompanije koja ima najstariju flotu u Evropi, dugove u iznosu od nekoliko desetina miliona evra.

Da se ispravim. Ne predstavljaju se oni, već ih mediji i pojedinci u Vladi predstavljaju kao moguće rešenje.

Eto, to govori koliko je država zapravo očajna. Prodala bi nacionalnog avioprevoznika čipsarima. Pa, ne bi to toliko loše ni bilo. Uostalom najgore je održavati status ovakvim kakav jeste. I gašenje bi bio pozitivan pomak za državu.

Ukoliko dođe do dogovora pitanje je samo ko će vraćati silne dugove. Oni ili mi?

A kad se taj novi JAT-ov avion vine u nebesa i krene put Evrope, napraviće mali zaokret iznad Beograda i tačno nadleteti Adu Ciganliju gde ovih dana, odnosno kad vremenske prilike to budu dozvolile, kreće raskopavanje. Platani će već biti prošlost, a u đeneralu je budućnost.

Kako Blic ekskluzivno saznaje javio se još jedan od svedoka koji kaže da je spreman tačno prstom da uputi na mesto gde je đeneral mučki stradao. Nakon raskopavanja planira se obeležiti čičin grob, a na ostatak raskopane Ade mogli bi posaditi krompir u znak zahvalnosti čipsarima zbog preuzimanja brige za JAT - koji će, čak i kad ne treba, nadletati Adu kako bi pilot objasnio putnicima stvarnu istinu koja će se dalje širiti Evropom.

Tim povodom valjalo bi uzgojiti posebnu vrstu krompira, poput kosovskih božura, da nas podsećaju na stradalnika, a proizvođači čipsa već će osmisliti ime novom proizvodu. Čips sa kokardom. Kako to primamljivo zvuči. Domaće a jako.

I kao što rekoh, rado bih sve to gledao negde sa sigurne udaljenosti. Pozive primam dan i noć, samo da mi uključe ponovo telefon.