Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (9)

Severno od raja

E-novine, ljubavi moja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Božidar Petrović

Nemojte me shvatiti pogrešno, ali moram da vam priznam da sam se zaprepastila nad otkrićem da je moj odnos prema e-novinama zapravo seksualnog tipa!

Sad se sigurno pitate, kakvog pobogu seksualnog tipa kada našem narodu sex nije potreban. Jebu nas svaki dan, više puta dnevno!

Mislim, kako nazvati onaj osećaj kada vam zasjaje oči prilikom svakog novog učitavanja omiljenog nam internet portala? Znate, onaj osećaj kada osluškujete glasno lupanje vlastitog srca i vidno ste uzbuđeni dok gladno pratite i gutate svako slovo, upijate svaku novu vest, svaku novu misao i reč na koju naletite...

Nisam više mogla da tajim celu ovu stvar između e-novina i mene, te sam odlučila da otvoreno napišem svoja osećanja i podelim ih sa vama.

E-novine, Ljubavi moja...

Eto, zaljubljena sam u tebe. Živim skromno u toj svojoj neizmernoj i beskompromisnoj ljubavi sanjareći da nas nikada ništa neće rastaviti. Bićemo srećni do kraja naših bednih i jadnih života.

U toj ljubavi u kojoj nas niko ne razume osim nas samih, odjednom mi ti saopštiš da je naša Ljubav, koja svakodnevno daje smisao sivilu u kojem godinama živim, možda na izdisaju! Nije da sam iznenađena jer dobro znam da je ova ljubav ionako neprirodna, nemoguća, neshvatljiva i možda unapred osuđena na propast u ovakvoj mračnoj zemlji kakva je Srbija. Kao i sad, tešiš me stalno i zajebavaš se podsmevajući se svemu tome. Tvoj humor me održava u životu kako ne bih poludela od svega onoga što se oko nas dešava. Volim u tebi tu tvoju drčnost, odlučnost, ljubav prema normalnosti i žudnju za Istinom. Svaki dan mi otkrivaš nove informacije, dok moja žeđ za znanjem raste iz dana u dan. Srećan si kad me naučiš nečemu i pokažeš mi nešto novo što do tada još nisam znala. Obožavam u tebi to tvoje šarenilo različitosti. Uvek govoriš da je najvažnije na svetu otkriće Čoveka u masi ljudi. Čovek najčešće ne želi da bude ono što bi po svojoj prirodi morao biti – ne želi da bude Čovek.

Nekad, dok ti čitam misli, imam utisak kao da govoriš iz moje glave. Uvek sam znala kako se osećaš, čim sam te ugledala. Znala sam kad si tužan, kad si srećan, besan, kad se boriš ili si nemoćan. Ti ne posusteješ u svojoj borbi protiv nepravde, ne dozvoljavaš da se istina zaboravi, uvek me podsećaš na sve ono što su drugi oduvek želeli da zaborave i zaboravili su. Cenim i poštujem tvoju hrabrost u borbi protiv fašističke strane sveta. Ti govoriš o stvarnim razlozima zbog kojih su nastali svi naši besmisleni razarajući ratovi. Želiš da znaš i da pamtiš imena brutalno ubijenih ljudi u Srebrenici. Ti znaš da nećeš vratiti mrtve u život, ali znaš da pravda mora biti jača od svake vrste nasilja. Neprekidno mi ponavljaš kako su narode istrebljivali u naše ime na tuđim teritorijama samo zato što govore drugim jezikom i zato što su drugačije nacionalnosti. Zato što nisu Srbi.

Znaš, nikada neću prestati da se borim za sve ono što volim. A volim one vrednosti u koje i ti veruješ. Ne pristajem da živim u zemlji u kojoj vlast može da te uzme od mene samo zato što joj se ne sviđa ono što govoriš, zato što imaš principe od kojih ne odustaješ i zato što ne pristaješ na trule ucene! Ti si više od internet portala – ti gradiš mostove između Balkanskih nacija. Utičeš na naše živote i pomažeš nam da svi skupa preživimo i dočekamo svako naredno jutro, dan i veče.

Ubija me tuga i nemoć. Sećanja naviru neverovatnom brzinom. Ne zaboravljam dan kada sam te prvi put ugledala i kada sam prepoznala u tebi one vrednosti Slobode za koje sam verovala da već odavno ne postoje i nikoga ne interesuju. Žudnja za slobodom me terala da ti se svaki put, iz dana u dan vraćam i provodim vreme na svom malom ali sigurnom oblačku sreće. Ti si me naučio šta je to prava Ljubav prema Čoveku. Ti si mi stalno govorio da nikada ne smem da zaboravljam i da ne smem da prećutim istinu. Slušala sam te jer si mi bio potreban u mom odrastanju. Uvek si me držao za ruku i usmeravao me onim putem za koji si mi stalno nagovešatavao da je bolniji. To je bio nepopularan put kojim hodaju samo Ludaci poput nas. Govorio si mi da ovaj put ima visoku cenu i da sa sobom povlači ozbiljne posledice, ali da istrajem do kraja, da verujem u slobodu i da je branim jer ću samo tako postati deo nje.

Međutim, zaboravio si mi reći da sa tom slobodom moram naučiti samostalno da živim, kako bih opstala i ako ti budeš morao jednog dana da odeš od mene. Učio si me da nikada nema predaje! Kada volimo, ne povlačimo se sa borbenih linija, već nastavljamo svoju borbu za najvažniju stvar na svetu – borbu za nas same.

Tvoji redovi nagoveštavaju kraj. Zar još uvek ne razumeš da si ti jedino moje utočište od ludila, jedini prozor u svet Istine! Bolesno i duboko iskrivljeno društvo bez vrednosnog sistema preti da će mi razoriti Ljubav. Uplašena i zabrinuta, kakva već jesam, činim sve da spasim Ljubav u zemlji mržnje, laži i korupcije.

Samo da znaš, varaš se ako misliš da ću te pustiti da odeš tek tako, sad kad si već odavno postao deo mene. Imamo još jako puno posla i obaveza! Čuješ li me? Moramo misliti i na naredne generacije. Naša je obaveza da im pokažemo da svetlost na kraju tunela ipak postoji! I briga me što je taj tunel još uvek previše dugačak, nedokučiv i mračan!

Cilj je nedozvoliti tami da nam proguta Svetlost.

star
Oceni
4.20
Ostali članci iz rubrike Tema