Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Seča drvoreda na Bulevaru kao ekološki genocid (1)

Smrt platanu, sloboda parkingu!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Poslednji pozdrav platanima: Bulevar kralja Aleksandra u oktobru 2009.
Poslednji pozdrav platanima: Bulevar kralja Aleksandra u oktobru 2009.
Photo: Dragan Kujundžić

Najava JKP "Zelenilo Beograd" da će u februaru izvršiti egzekuciju oko 400 preostalih platana u Bulevaru Kralja Aleksandra izazvala je ogromno nezadovoljstvo građana koje bi moglo da dovede do spontanog formiranja pravog građanskog pokreta otpora protiv osionih gradskih vlasti. Nakon svega što su pretrpeli poslednjih dvadeset godina, epizoda s platanima izazvala je talas nezadovoljstva koji je preskočio prag tolerancije građana prestonice. Pored niza peticija i mobilizacije na internet forumima, u najavi su i razni drugi oblici građnskog suprotstavljanja najavljenoj februarskoj seči

Svoju nameru da ukloni beogradsku “zelenu reku” gradska vlast pravda potrebom da se stabla uklone zbog predstojeće rekonstrukcije šina za tramvajski saobraćaj koji će biti izmešten na sredinu bulevara. Pošto su odmah usledile burne reakcije građana, činovnici Đilasove administracije su smislili još jedan razlog koji bi po njima trebalo da bude dovoljno valjano opravdanje za ekološki zločin, a to je da je ,,drvaće bolesno i trulo i kao takvo predstavlja opasnost za građane i imovinu”. Gradsko „Zelenilo“ se pri tome poziva na studiju Šumarskog fakulteta, u kojoj stoji da je više od 70 odsto stabala u kritičnom stanju. Ostalih 30 procenata, oko 130 stabala trebalo bi da bude kolateralna šteta namere gradske vlasti da proširi svoje izvore finansiranja izgradnjom novih parking prostora.

Generalni direktor "Zelenila" Radovan Draškić rekao je beogradskim medijima da seča nema veze sa rekonstrukcijom ulice i da je još 2007. godine Šumarski fakultet uradio studiju prema kojoj je najveći broj stabala oboleo.

"Rekonstrukcija Bulevara je samo pospešila našu odluku da uđemo u jednu ovakvu radikalnu varijantu kada je u pitanju drvored. Problemi sa tim drvećem postoje još od osamdesetih godina kada je prvi put došlo do oštećenja korenog sistema, kada su se radile sitnije rekonstrukcije Bulevara”, tvrdi Draškić.

Autor studije na koju se Draškić poziva, profesor Šumarskog fakulteta Čedomir Marković kaže, međutim, da je pregledom svakog stabla pojedinačno utvrđena masovna pojava truleži, a da su glavni razlog za to radikalna orezivanja stabala u periodu od 1995 do 1997. godine.

"Tad su orezane grane velikih prečnika. Stvorene su velike rane, koje sporo zarastaju, a koje nisu dezinfikovane. Vrlo brzo se pojavila centralna trulež. Danas je jedino zdrava rubna zona širine 3 do 5 centimetara. Kako su se na njih naslanjale nove grane koje su rasle, postoji opasnost obrušavanja", objašnjava Marković.

Na centralnom platou kod Cvetkove pijace, međutim, nema ni reči o obolelim platanima, pošto prema tvrdnji Markovića ima više od 70 mladih i zdravih stabala, koja će takođe morati da budu uklonjena zbog uvođenja tramvajskih šina na sredinu kolovoza i proširenja ulice.

Zdravog drveća ima i na drugim mestima duž Bulevara kralja Aleksandra, ali pošto će se prilikom rekonstrukcije raskopavati ulica postoji velika opasnost da građevinske mašine oštete njihov koren. Sada treba odlučiti šta uraditi sa tim platanima. U slučaju da se ne poseku trebalo bi i njih prorediti i orezati jer su na tim mestima pregusto postavljeni“, istakao je Marković i dodao da bi po pravilu drveće trebalo da se sadi na rastojanju od 10 do 12 metara.

Posečena višedecenijska stabla zameniće novi drvored, koji zasigurno neće biti sastavljen od platana.

Sigurno će to biti vrsta koja neće svojom veličinom smetati okolnim zgradama ili tramvajskim žicama. Kad je reč o platanu on je podložan bolestima i štetočinama i to naročito u julu i avgustu kad mu lišće obično požuti. Zato je neophodno redovno ga prskati, međutim problem je što su mu stabla ogromna i nije lako dizati prskalicu na 20 metara visine da bi se zaštitile grane“, prenosi svoje origianlne zamisli Čedomir Marković.

Institucije u nadležnosti grada izložile su svoje krajnje kontradiktorne razloge za taj potez, ali zainteresovani građani nisu zadovoljni objašnjenjima. Problem nastao najavljenom sečom animirao je građane koji su formirali gupu „Sačuvajmo beogradske platane“ na globalnoj mreži Facebook koja je za manje od dve nedelje okupila preko 8.000 članova. Organizvani građani preduzeli su niz aktivnosti poput lepljenja plakata, slanja protestnih pisama gradonačelniku, potpisivanja peticije i brojnih apela javnosti sa potpisima istaknutih intelektualaca.

Članovi grupe za očuvanje stabala s razlogom ne veruju u konfuzna zvanična objašnjenja, pošto su i sami bili svedoci da su u prethodnim decenijama nestajali čitavi delovi grada sa arhitektonskim obeležjima, uključujući parkove i zelene površine.

Drveće je precenjeno: Gradska vlast u akciji
Photo: Dragan Kujundžić

Jedan od javnih kritičara odluke o seči, arhitekta Miloš Živković, rekao je za Deutsche Welle da „ozbiljne metropole čine i ozbiljne napore da spasu svako drvo“. On ističe da je u evropskim metropoloma drvo nemoguće jednostavno iseći, ukoliko se pre toga o tome ne izjasni konzilijum stručnjaka. Za Živkovića je olako otpisivanje 500 stabala dokaz da je u Beogradu zavladao „investicioni urbanizam“.

 

Gde investitori imaju pravo da rade šta hoće, znači samo ako dovoljno plate, i ukoliko se dogovore sa gradskim vlastima, njihov je Beograd. O pravima i potrebama građana apsolutno niko ne vodi računa. To mora da se promeni. Tu prosto ne postoji dijalog, tu postoji samo jedan govor sile, jedan monolog, gde onaj ko ima para radi šta hoće“, rekao je Živković.

Sumnju građana dodatno je podgrejao i podatak da će se stabla seći samo na potezu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace, ali ne i ona koja idu od Skupštine do Vuka. Logično se nameće pitanje kako je moguće da su stabla bolesna samo u jednom delu Bulevara, a u drugom potpuno zdrava, osim ukoliko neko ne veruje u lekovito dejstvo blizine Skupštine Srbije?

Građane je dodatno uznemirila i sumnja da bi najduži gradski drvored mogao biti kolateralna šteta planova o izgradnji lakog metroa koji bi išao tom trasom, što bi značilo da će stanovnicima u tom delu grada umesto zelenih krošnji pod prozorom prolaziti vozovi.

Posledica namere gradskih vlasti moglo bi biti dalje drastično smanjenje zelenih površina u prestonici pod naletom komercijalnih interesa zainteresovanih ulagača. Da je reč o praksi koja uzima maha svedoče i brojni drugi primeri gde se na račun preko potrebnih zelenih površina podižu tržni centri i stambene jedinice.

Građani su proteklih godina vodili brojne bitke za spas zelenila, poput slučajeva dečijeg igrališta „Šljunkara“ i Peti parkić, kao i protiv nedavnog pokušaja otimanja šest hektara Zvezdarske šume, čija je seče započela pod izgovorom proširenja bolnice, iako to Kliničko-bolnički centar „Zvezdara“ nije tražio.

Konfuznim objašnjenjima iza kojih se kriju namere da se nečiji privatni interesi realizuju na račun opšteg društvenog dobra i interesa većine građana glavnog grada, Đilasovi službenici su po ko zna koji put pokazali da se njihova samovolja može ograničiti jedino odlučnim otporom stanovništva. Velikom marketinškom magu i tajkunu na privremenom radu u Skupštini grada biće potrebno mnogo više od jedne oligopolske marketinške agencije kako bi građane ubedio da im vazduh koji udišu nije preka potreba. Ono što je neopaženo prošlo sa prenamenom zemljišta Luke Beograd koju građani ne doživljavaju kao mesto koje im je posebno priraslo srcu, teško da će bez otpora proći u slučaju namere da se „zelena reka“ kao jedna od znamenitosti glavnog grada zameni betonskim parking prostorom i lakim metroom.

star
Oceni
4.63
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi