Građane plaše regionalizacijom

Lokalne samouprave treba da dobiju daleko više nadležnosti: Tomislav Žigmanov

Photo: LA

Nikakve dezintegracije ne može biti, konceptom dezintegracije plaše građane Srbije sile mraka i haosa (da upotrebim sintagmu iz doba Miloševića) koje žele konzervirati stanje Srbije kao visokocentralizovane države. Njima je stalo da sačuvaju osobne benefite, kada je u pitanju upravljanje Srbijom iz Beograda, moć, neki segmenti kao što su prosveta, javna uprava carina

Redakcija e-novina započela je serijal “Dijalog” kao svojevrsnu tribinu za raspravu o temama od opšteg društvenog interesa. U narednih nekoliko meseci o dve teme (Srbija u NATO ili ne; Statut Vojvodine – da ili ne) na našem portalu oglašavaće se javne ličnosti iz različitih društvenih miljea, sve u želji da se o problemima Srbije govori javno i otvoreno, bez obzira na političke stavove.

*Da li je Vojvodini potreban novi statut i kakav?
I Vojvodini i Srbiji potreban je suvremen evropski standard države koji počiva na principu demokratizacije i regionalizacije. Suvremene demokratske države koje poznaje današnja Evropa jesu decentralizirane i počivaju na autonomijama oblasti. Vojvodina u tome nije nikakav izuzetak.

*Da li Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?
Postojeći predlog nije odgovorio tim standardima, tim prije što je nastao kao rezultat političke nagodbe određenih centara moći. Koncept federacije koji se mogao čuti iz nekih krugova kada je reč o Vojvodini prevaziđen je koncept funkcioniranja države. Dakle, nikakve dezintegracije ne može biti, konceptom dezintegracije plaše građane Srbije sile mraka i haosa (da upotrebim sintagmu iz doba Miloševića) koje žele konzervirati stanje Srbije kao visokocentralizovane države. Njima je stalo da sačuvaju osobne benefite, kada je u pitanju upravljanje Srbijom iz Beograda, moć, neki segmenti kao što su prosveta, javna uprava carina. To je nekoliko ljudi kojima ne odgovara jedna vrsta regionalizacije i decentralizacije, jer bi se njihova moć, uticaj i sve što uz to ide raširili, disperzirali na druge instance.

Dakle, nema nikakvog govora o procesu dezintegracije, a, s druge strane, regionalizacija kao suvremeni koncept postojanja liberalnog demokratskog uređenja je standard koji će se pre ili kasnije ostvariti.

*Kojim odredbama bi trebalo dopuniti Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine, a koje bi trebalo izostaviti?
Pitanje nadležnosti, prije svega kada je u pitanju imovina, veće finansijske nadležnosti, upravljanje resursima koji su od značaja za Vojvodinu i uticaja na kreiranje politike u poljoprivredi koja je najznačajnija. S druge strane, upravljanje vodoprivredom i mogućnost sudjelovanja u procesima donošenja odluka o velikim državnim poduzećima koja su ušla u privatizaciju, kao što je naftni kompleks, gde je jedina rafinerija na teritoriji Vojvodine. Drugim riječima, cijeli segment nadležnosti koje se neposredno tiču građana Vojvodine, a koji se ovim nadležnostima izostavljaju. Tu je, naravno, i osnivanje sudova.

*Da li koncept regionalizacije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije?
To su nadopunjavajući procesi koji ne mogu jedan bez drugoga. Lokalne samouprave treba da dobiju daleko više nadležnosti, raspolaganje prihodima, imovinom, u ubiranju prihoda i ostavljanju prihoda koji se proizvedu u lokalnoj zajednici. Da se ne sliva sve u centralnu kasu, u Beograd, pa da se vraća na lokal nekim koeficijentima. S druge strane, jake lokalne samouprave treba da prate i jaka regionalna središta koja bi, kao veće organizacijske upravne cjeline, adekvatnije rješavale neke vrste problema. Znamo da su neki od njih regionalni, od upravljanja vodama, do upravljanja otpadom. To su izazovi u kojima se živi, tj. tehničko-tehnološki uvjeti života u suvremenom društvu nukaju da ovu vrstu problema treba da rešavaju nekoliko lokalnih samouprava, manjih regija koje sve treba da imaju neku vrstu sinhronijskoga upravljačkoga modela.

Iz rakursa nacionalnih manjina autonomija donosi veći broj benefita, jer se najveći broj manjinskih prava ostvaruje u manjinskim zajednicama. Iz pogrešnih nasleđenih iskustava, institucionalnog okvira, vidimo da se i ta vrsta prava može jednostavnije ostvarivati. Ali, to nije jedini razlog za regionalizaciju. I Nemačka koja nema veliki broj manjina, ukoliko izostavimo emigrante, i Italija, sebe su ustrojile regionalno, jer su našle da je ta vrsta ustrojstva deleko funkcionalnija i primerenija suvremenom dobu.

*Autor je direktor Zavoda za kulturu Hrvata Vojvodine i publicista