Srbija kao neudobna cipela

Država u kandžama centralizma: Marinika Čobanu

Photo: lična arhiva

Vojvodina ne postoji u pravnom sistemu Srbije! Jer ako je nepoštovanje ustavnog prava Gorana Davidovića da koristi ćirilicu rezultiralo anuliranjem sudskog procesa protiv ovog neonaciste, a nepoštovanje ustavnog prava da se na državnim institucijama na teritoriji Vojvodini ističe zastava Vojvodine pored zastave Srbije, kako je moguće da nadležni organi ne reaguju osim ukoliko se Vojvodina ne tretira u okviru pravnog sistema Srbije?

Redakcija e-novina započela je serijal “Dijalog” kao svojevrsnu tribinu za raspravu o temama od opšteg društvenog interesa. U narednih nekoliko meseci o dve teme (Srbija u NATO ili ne; Statut Vojvodine – da ili ne) na našem portalu oglašavaće se javne ličnosti iz različitih društvenih miljea, sve u želji da se o problemima Srbije govori javno i otvoreno, bez obzira na političke stavove.

*Da li je Vojvodini potreban novi Statut i kakav?
Ovom pitanju nema mesta iz prostog razloga što je usvajanje Statuta Vojvodine ustavna obaveza kako pokrajinskog parlamenta, tako i republičkog. No, trenutak kada je Predlog statuta nazvan „problemom” počinje simuliranjem ovog takozvanog problema i zloupotrebom već izvikane argumentacije kako republički parlament nema vremensko ograničenje za potvrdu ovog akta. I to upravo od onih koji sebe nazivaju garantom promena i stožerom demokratije u Srbiji, zaboravljajući pritom na zlatno pravilo demokratije po kojem ona znači poštovanje pravila igre čak i onda kada sudija „okrene glavu”.

Kakav god bio aktuelni Predlog statuta, on je usvojen u pokrajinskom parlamentu, a republički, koliko god okretao glavu, može samo da ga prihvati ili ne, ne može da ga menja. To bi, kako se još uvek spekuliše, mogla učiniti jedino pokrajinska skupština, kojoj bi se tekst Predloga statuta Vojvodine mogao vratiti radi nečeg što je zvanično kršteno kao pravno-tehnička dorada. Oni pokrajinski poslanici, koji pristanu na magareću klupu, neće moći da računaju na podršku LSV, koja neće biti deo interventne ekipe za prepakivanje teksta Predloga statuta po meri beogradskih partijskih centrala. Tim više što je aktuelni Predlog statuta najviše što se može dobiti iz lošeg Ustava! Ne zaboravite pritom i činjenicu da građanke i građani Vojvodine nisu podržali Ustav Srbije na referendumu pre tri godine, kada im je postalo jasno da se tadašnja politička većina, iz kandži centralizma, više nego lako ušuškala u ralje centralizma.

*Da li predlog Statuta usvojen u Skupštini Vojvodine vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?
Naprotiv, niti Predlog statuta Vojvodine dezintegriše Srbiju, niti je pravi odgovor na potrebe građanki i građana Vojvodine. Ovim i ovakvim Predlogom Vojvodini se samo „daju poslovi” da bi stajala sa strane i ćutala. Dokle god autonomija Vojvodina bude lišena zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, izvornih prihoda i imovine, dokle god i drugi regioni u Srbiji ne budu imali određeni stepen autonomije, dotle će i sama Srbija biti kao neudobna cipela – prvo će se žulj pojaviti na najvećem ili najisturenijem prstu, koji uvek prvi strada, a onda će i na drugim prstima, na peti, gde god, sa ozbiljnim rizikom da na kraju ispadne i čukalj!

*Kojim odredbama bi trebalo dopuniti predlog Statuta usvojen u Skupštini Vojvodine, a šta bi trebalo izostaviti?
Dopune ili izmene aktuelnog Predloga statuta Vojvodine su prihvatljive samo ako će se njima povećati nadležnosti. I to prenete, ne poverene nadležnosti, što je još jedna pravno-terminološka distinkcija koja se, posebno u medijima, slučajno, namerno ili zlonamerno ignoriše, jer malo koga ozbiljno i zanima o čemu se uopšte radi. Dobro znamo na šta se svodi vest u novinarstvu, ali autonomija, decentralizacija, regionalizacija, pa i samo gužvanje nadležnosti Vojvodine u Statut, umesto definisanja kroz Ustav i pravni sistem Srbije, jesu ozbiljni, dugoročni i dugotrajni procesi i ne mogu se svesti na dnevno-političku vest.

A Vojvodina ne postoji u pravnom sistemu Srbije! Jer ako je nepoštovanje ustavnog prava Gorana Davidovića da koristi ćirilicu rezultiralo anuliranjem sudskog procesa protiv ovog neonaciste, a nepoštovanje ustavnog prava da se na državnim institucijama na teritoriji Vojvodini ističe zastava Vojvodine pored zastave Srbije, kako je moguće da nadležni organi ne reaguju osim ukoliko se Vojvodina ne tretira u okviru pravnog sistema Srbije?

*Da li koncept regionalizacije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije?
Regionalizacija i decentralizacija na najniži ili srednji nivo vlasti jesu bliski, ali odvojeni procesi, mada sa istim ciljem – stvaranje efikasne države po meri svih građana, uz poštovanje principa supsidijarnosti i partnerstva. Laž je da regionalizacija, decentralizacija, autonomija defragmentiraju i razbijaju državu. Upravo je centralizacija pokriće i najidealaniji okvir za korupciju i zloupotrebe. Zbog toga i nije slučajno što se današnja Evropa od „Evrope nacija“ transformiše u „Evropu regija“, što nikako ne znači gubitak nacionalnog identiteta, već da je praksa pokazala da su regioni javni kolektivitet koji najbolje, najbliže i najdirektnije odgovaraju potrebama teritorijalizacije određenih komunitarnih politika, sa istovremenim ciljem da se smanje birokratija, korupcija i distanca između faktora koji donose odluke i onih koji im podležu.

Primera ima puno, ali nijedno iskustvo nije suvišno za Srbiju koja je još uvek jedna od najcentralizovanijih država u Evropi. U Italiji je, na primer, osnivanje regiona ustanovljeno Ustavom, dok u drugim evropskim državama regioni postoje samo kao okvir ekonomskog delovanja centralne vlasti. Izuzetak predstavlja i Španija u kojoj su Ustavom iz 1978, kojim se reuspostavlja demokratija, priznata istorijska prava pojedinih regija, i upravo ova dva modela regionalizacije, italijanski i španski, mogla bi biti najprimenjiviji i u Srbiji.

U nizu zemalja i u okruženju regionalizam i regionalizacija postaju posebno i veliko iskušenje kako u teoriji, tako i u praksi, ali ne zbog svoje složenosti. Regionalizam iznosi na videlo iz sive zone svakodnevne svesti kulturno-identitetske momente i procese, sa određenim emotivnim meganabojem, zbog čega su brojne rasprave na ovu temu završene i pre no što su započele, što je razlog više za aplauz ovoj „Dijalog“ inicijativi e-novina.

* Autorka je zamenica direktora kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju republike Srbije, funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine