Muke s Ustavom

Problemi na sve strane: Aleksandar Popov

Photo: danas.rs

Da bi se doneo Statut koji bi bio po meri potreba Vojvodine neophodno je promeniti sadašnji Ustav, što će, imajući u vidu sadašnji odnos političkih snaga u Srbiji i proceduru za promenu Ustava, biti veoma težak poduhvat

Redakcija e-novina započela je serijal “Dijalog” kao svojevrsnu tribinu za raspravu o temama od opšteg društvenog interesa. U narednih nekoliko meseci o dve teme (Srbija u NATO ili ne; Statut Vojvodine – da ili ne) na našem portalu oglašavaće se javne ličnosti iz različitih društvenih miljea, sve u želji da se o problemima Srbije govori javno i otvoreno, bez obzira na političke stavove.

*Da li je Vojvodini potreban novi statut i kakav?
Donošenje novog Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine nije pitanje bilo čije političke volje nego obaveza koja proističe iz člana 10 Ustavnog zakona u kojem se kaže: “Novoizabrana skupština Autonomne pokrajine Vojvodina dužna je da pre usvajanja dostavi predlog novog statuta Autonomne pokrajine Vojvodina na saglasnost Narodnoj skupštini najkasnije u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja. Organi i službe Autonomne pokrajine Vojvodina preuzimaju nadležnosti predviđene Ustavom stupanjem na snagu novog statuta i zakona kojima se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja”.

Članom 15 Ustavnog zakona  je propisano da će se do „31. decembra 2008. godine uskladiti svi ostali zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom” što se odnosi i na zakon kojim se određuju pitanja od pokrajinskog značaja. Dakle, ceo postupak usvajanja novog Statuta Vojvodine i pratećeg zakona je trebalo da se okonča do kraja 2008. godine što, kako je poznato, nije urađeno čime je prekršen Ustavni zakon i pitanje donošenja novog Statuta Vojvodine nepotrebno ispolitizovanao. Što se tiče pitanja kakav je Statut potreban Vojvodini moglo bi se reći da bi on morao da daje što širi okvir za afirmaciju njene pune autonomije. Međutim, odredbe Statuta ne mogu izlaziti iz okvira Ustava koji, ovakav kakav je donet 2006. godine, na žalost daje malo mogućnosti za ovakva rešenja.

*Da li Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?
Predlog Statuta kakav je usvojen u Skupštini Vojvodine krajem prošle godine je maksimum koji je mogao da se izvuče iz sadašnjeg ustavnog okvira. Pošto je sam Ustav centralističke prirode, ni sam Predlog statuta ne samo da ne vodi ka dezintegraciji Srbije nego ne omogućava ispoljavanje njenih osobenosti kao moderne evropske regije. Da bi se doneo Statut koji bi bio po meri potreba Vojvodine neophodno je promeniti sadašnji Ustav, što će, imajući u vidu sadašnji odnos političkih snaga u Srbiji i proceduru za promenu Ustava, biti veoma težak poduhvat.

*Kojim odredbama bi trebalo dopuniti Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine, a koje bi trebalo izostaviti?
Kao što je već rečeno Predlog statuta je urađen u skladu sa Ustavom Srbije, tako da bi se tu teško šta moglo dopunjavati ili izbacivati. Oponenti ovakvog Predloga trebalo bi da precizno ukažu kojim svojim odredbama je on u koliziji sa Ustavom i šta bi se u njemu moralo menjati da bi se to ispravilo.

*Da li koncept regionalizacije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije?
U javnosti je nepotrebno stvorena zbrka oko uvođenja statističkih regiona koje je propisao Zakon o regionalnom razvoju i procesa regionalizacije, odnosno decentralizacije Srbije. Statistički regioni koji su uvedeni ovim Zakonom nemaju politički subjektivitet jer nemaju nikakva, niti izvorna, niti preneta ovlašćenja, a ni organe koji ta ovlašćenja realizovali u praksi. Dakle, njihovim uvođenjem nije izvršena funkcionalna regionalizacija Srbije, pa oni i ne mogu biti zamena za suštinsku decentralizaciju. Srbiji tek predstoji otvaranje procesa decentralizacije, odnosno funkcionalne regionalizacije, što je vrlo dug i neizvestan posao.

*Autor je direktor Centra za regionalizam