Kresanje troškova i građana

Štrajkovi i taman izmilela građanska svest o pravu na pristojan život i zaradu, mogla bi biti sasečena u korenu i to baš virusom novoimenovanog i upristojenog naziva – novog virusa. Korupciji i prisnosti sa lekarima, odnosno spremnosti za najnižu poniznost građana, biće pridodata još jedna grupa belih mantila – apotekari. Jedan od vlasnika apotekarske ustanove, šapnuo je autorki ovog teksta na uvo: "Još ne prodajemo Tamiflu, jer čekamo da postane tražen pa da mu nabijemo cenu". Ima zaliha, a princip – preživeti po rođačkim i prijateljskim vezama, neće biti poljuljan.

"Zbog čega ljudi putuju ako postoji taj virus? Zašto moraju da putuju po svaku cenu? Trebalo bi svi da ostanu u svojim državama, a ne da šire virus posećujući druge zemlje", zakjučilo je jedno dete, reagujući na priču o širenju virusa svinjsko-meksičkog gripa, ili najmodernije rečeno – novog virusa.

S obzirom na stanje u zdravstvu i svesti nadležnog ministra, zabrana putovanja, odnosno izlaska iz zemlje i to uoči najavljenog ukidanja viza, kao zamena za preventivno dejstvo vakcine bio bi udarac koji bi u jednom zamahu usmrtio najmanje dve muve. Prva je prikaz neverovatnih sposobnosti ministra da vlada situacijom i pored nedostatka neophodnih vakcina, a druga muva leti strepnjom vladajuće elite, o tome šta će građani reći kada budu u prilici da neposrednim iskustvom uporede cene i kvalitet po evropskim supermarketima, avio karata i svega drugog što ovde plaćaju monopolistima i raznim profiterima na siromaštvu i izolovanosti. Tako bi ministar nastavio sa uzgojom bolesti umesto zdravlja, bar za još neko vreme.

Prvog radnog dana posle kolektivnog godišnjeg ras-putovanja, Vlada Srbije okupila se na svojstvenim joj sastancima, takozvanim sednicama "naživo". Preplanuli, puni utisaka i zvučnosti naglasaka uz čiji su se odzvanjanje, u proteklih mesec dana, sunčali pored nekog od brojnih egzotičnih mora, lica brojnih ministara Vlade Srbije odslikavala su setu na uglačanim stolovima za kojima su sedeli.

Melanholični zbog prolaznosti lepih trenutaka, osećali su se tu – nakon jednomesečnog neviđanja, na okupu sa drugim članovima Vlade, kao da ne pripadaju ovdašnjoj tmurnoj, siromašnoj, depresivnoj atmosferi i građanima koji, u većini slučajeva, nisu imali prilike da provedu tako lepe letnje trenutke uz plavo more i vreo pesak. Oni su morali da štrajkuju, strepe i štede za predstojeću jesen, i da se zagrevaju kako bi je učinili "vrućom". Tako se o predstojećem godišnjem dobu izražavaju u naslovima gotovo svi domaći mediji. Pucaju vesti: "Čeka nas vruća jesen". I to, u dvostruko prenesenom značenju – vruća od zbijenosti gomile nezadovoljnih na ulicama, ali i vruća od telesne temperature podignute zbog zaraženosti virusom gripa. O tome, međutim, građani Srbije naviknuti da posećuju lekara samo pred smrt, i na unos masnih sastojaka, umesto vitamina za podizanje imuniteta, za sada ni ne misle.

To nije tema bila ni na prvoj sednici Vlade Srbije. Brojni protesti, priprema za dolazak misije MMF – očekivane sile da nadoknadi sve novce koje su članovi vladajuće garniture spiskali - kao ni najava najezde virusa po imunitetima građana svih dobi, nisu bili dovoljan povod ni za nezvanična ćaskanja. Da jesu, sigurno bi neko od ministara iskoristio to da se pohvali u medijima - za brižnost ili upućenost u prilike, svejedno. Po običaju, umesto jasnog plana, iz Vlade se čuju različiti predlozi o tome kako će se pokriti rupa u budžetu, od izmene PDV i poreza na dohotke, do smanjenja administracije.

Bilo je tu reči i o rekonstrukciji Vlade. Preciznije - o ponašanju Mlađana Dinkića. Oni koji ostaju u igri oduzimanja vremena građanima kako bi omeli nastupanje reformi društva, gledaju Dinkića sa prezirom. Misle – kakav demagog i šlihtara. A on nikada veći najavljivač hiljada i hiljada evra sa raznih strana – od podele besplatnih akcija, plata, rasta zaposlenosti...

Na putu za Kinu, u istom avionu, preko puta Borisa Tadića, svog, trenutno, najvećeg političkog protivnika. Zajedno rizikuju za državu! U Kini vlada plućna kuga, a taj virus u kombinaciji sa domaćim, mogao bi da mutira u opasnost još veću. Kako bilo, Dinkić misli - ova boranija iz SPS nije vredna ni podsmeha mog. Ali, da "politička realnost" navede Stožera Vlade i predsednika Srbije na pomisao da ga može zameniti likom Čedomira Jovanovića, za Dinkića nije tako strašna kao najava da će budući koalicioni partner, gotovo izvesno biti Toma Grobar. To je prevršilo svaku meru. A, mere, naravno, nigde nema. Pa ni kod Dinkića i blagostanja u evrićima koje usred, ili tek na početku krize, obećava građanima.

Analitičari zaključuju da Dinkić više nema onu snagu koju mu ulilo savezništvo sa mrakom od Koštunice - da preko tabloida sruši vladu pokojnog premijera Đinđića, odnosno tadašnjeg zamenika Zorana Živkovića. I pored svog negativnog utiska koji je Živković ostavljao na građane, one što su istinski žalili zbog ubistva premijera, Sablja je u njihovim životima najlepši cvet demokratije. Oštricu u klanove podzemlja i zemlja Miloševićeve Srbije, uperio je Živković. Ali, Dinkić, borac za istinu koja mu u tom trenutku najviše odgovara, gazeći po leševima, uspeo je da savlada tu vladu s leđa, dok se obračunavala sa ubicama sistema.

Sada Dinkić mora ili da ćuti i ostane na vlasti ili da se odrekne novca iz javnih preduzeća za sebe i svoju stranku - i izađe iz Vlade. Poslednja prilika za kakvo-takvo pomirenje, imaće na putu za Kinu sa predsednikom svega. Ko će kome ruku da pruži prvi? Jasno je kao dan, čak i noću. Izuzimajući se iz mogućnosti uživljavanja u to kako izgleda Mlađan kada se "šlihta" Tadiću, autorka ovog teksta, prelazi na ozbiljnije teme – uživljavanje u gripoznu budućnost koja sledi. S osvrtom na pomračenje uma – odnosno meseca, od čije je "opasnosti" po vid, srce, kosti i-šta-sve- ne, prošlo tačno deset godina, prikaz spremnosti na sve da, u panici od stradanja od svinjskog gripa, sačuvaju sopstvenu stražnjicu, podilazi jezu.

Infrastrukturni projekat neumornog ministrovanja zdravstvom, ima opasnosti da uspe. To znači da će svaki 50. građanin imati priliku da dođe do čuvenog Tamiflua ukoliko se zarazi, a svaki 100. da se preventivno vakciniše. Nije loš rezultat. Biće bolji svakako, ako građani ne počnu da udruženim snagama linčuju svakog kog kihne ili mu oko zasuzi u nečijoj blizini. Klin se klinom izbija, tako nekako.

Štrajkovi i taman izmilela građanska svest o pravu na pristojan život i zaradu, mogla bi biti sasečena u korenu i to baš virusom novoimenovanog i upristojenog naziva – novog virusa. Korupciji i prisnosti sa lekarima, odnosno spremnosti za najnižu poniznost građana, biće pridodata još jedna grupa belih mantila – apotekari. Jedan od vlasnika apotekarske ustanove, šapnuo je autorki ovog teksta na uvo: "Još ne prodajemo Tamiflu, jer čekamo da postane tražen pa da mu nabijemo cenu". Ima zaliha, a princip – preživeti po rođačkim i prijateljskim vezama, neće biti poljuljan.

Sećanja na Milovana Bojića i njegovih šetnji po opljačkanom zdravlju istih tih građana koji i danas nose ključeve od automibila doktoru koji im porodi ženu, ili izvadi zub, izazivaju mučninu. I to je jedan od simptoma svinjca koji tek sledi.