Ustav, a ne Statut

Vojvodina jeste deo Srbije, ali nije Srbija: Pavel Domonji

Ništa što je ispod prava Vojvodine na Ustav, zakonodavstvo, Vrhovni sud, imovinu, policiju, banku, Akademiju i predstavništvo u Briselu nije dovoljno. Cilj je - Vojvodina kao federalna jedinica u sastavu Srbije kao federalizovane države. Ovi zahtevi konsterniraju Beograd i izazivaju histerične reakcije unitarista, ali na stvari treba gledati procesualno. Od ovakve partitokratske država, države svedene na dogovore partijskih koterija, nikakve koristi nemaju ni Srbija, ni Vojvodina

Redakcija e-novina započela je serijal “Dijalog” kao svojevrsnu tribinu za raspravu o temama od opšteg društvenog interesa. U narednih nekoliko meseci o dve teme (Srbija u NATO ili ne; Statut Vojvodine – da ili ne) na našem portalu oglašavaće se javne ličnosti iz različitih društvenih miljea, sve u želji da se o problemima Srbije govori javno i otvoreno, bez obzira na političke stavove.*Da li je Vojvodini potreban novi statut i kakav?
Ne, Vojvodini nije potreban novi statut. Ono što je Vojvodini potrebno jeste - Ustav. Da to kažem i drugačije, potrebno je takvo uređenje i poredak koji će podsticati Vojvodinu da produkuje ono najbolje u sebi. Vojvodina je, da podsetim, spadala među najrazvijenije regione bivše Jugoslavije, a Beograd, svojim sadašnjim stavom i ponašanjem, samo umrtvljuje vojvođanske kapacitete.  Vojvodina jeste deo Srbije, ali nije Srbija, i tu razliku treba izraziti i odgovarajućim normativnim aktom - Ustavom. Postojeći Ustav Srbije u Vojvodini nije prošao.

*Da li Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?
Usvojeni predlog ne vodi dezintegraciji Srbije, niti je pravi odgovor na potrebe Vojvodine. Ništa što je ispod prava Vojvodine na Ustav, zakonodavstvo, Vrhovni sud, imovinu, policiju, banku, Akademiju i predstavništvo u Briselu nije dovoljno. Cilj je - Vojvodina kao federalna jedinica u sastavu Srbije kao federalizovane države. Ovi zahtevi konsterniraju Beograd i izazivaju histerične reakcije unitarista, ali na stvari treba gledati procesualno. Od ovakve partitokratske država, države svedene na dogovore partijskih koterija, nikakve koristi nemaju ni Srbija, ni Vojvodina.

*Kojim odredbama bi trebalo dopuniti Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine, a koje bi trebalo izostaviti?
Predlog statuta ne treba ni dopunjavati, niti treba izostavljati pojedine njegove odredbe. Treba napisati Ustav Vojvodine, a Predlog statuta arhivirati kao fer ponudu vojvođanske skupštine koju Srbija nije htela da prihvati, jer nije htela da se odrekne fatalnog zagrljaja centralizma. Ono što danas nije prošlo kao dobronameran predlog sutra će se vratiti Srbiji u radikalnijem izdanju. To smo već videli i na primeru Jugoslavije. U suštini, danas se suočavamo sa istim pitanjem – kakvu državu želimo.

*Da li koncept regionalizacije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije?
Regionalizacija ne može biti zamena za decentralizaciju, jer se i regini mogu konstituisati kao nedemokratske i autoritarne strukture. Decentralizacija ne podrazumeva samo izvorna ovlašćenja opština, nego i njihovu institucionalnu nezavisnost u svim onim oblastima u kojima im se Ustavom i zakonom garantuje autonomija. No, regionalizacija i decentralizacija mogu hodati skupa samo ako se dosledno poštuje i skrupulozno primenjuje princip supsidijarnosti. Regionima, pokrajini i državi ne treba prepustiti ništa što može samostalno da uradi lokalna zajednica.

*Autor je šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji