Bolesna fikcija beogradskih stranačkih centrala

Vojvodina mora da dobije još više nadležnosti: Željko Bodrožić

Photo: Stanislav Milojković

Predlog statuta vodi boljoj funkcionalnosti Vojvodine; problem je u Beogradu, jer je većina ljudi koji vode ovu državu i dalje pod uticajem tvrdonacionalističke struje, njima je svaka regionalizacija urušavanje Srbije, što je samo njihova bolesna fikcija

Redakcija e-novina započinje serijal “Dijalog” kao svojevrsnu tribinu za raspravu o temama od opšteg društvenog interesa. U narednih nekoliko meseci o dve teme (Srbija u NATO ili ne; Statut Vojvodine – da ili ne) na našem portalu oglašavaće se javne ličnosti iz različitih društvenih miljea, sve u želji da se o problemima Srbije govori javno i otvoreno, bez obzira na političke stavove.*Da li je Vojvodini potreban novi statut i kakav?
Naravno, i Statut sa još većim ovlašćenjima nego u Predlogu, jer Vojvodina ima kapaciteta da preuzme još više nadležnosti od Republike. To je u Vojvodini uspešno rađeno sve do kraja osamdesetih kada je Slobodan Milošević uzeo sve nadležnosti Vojvodini. Verujem da bi Vojvodina, kao najrazvijeniji deo Srbije, nadležnosti preuzela uspešno i da bi to bilo u interesu građana koji u njoj žive.

*Da li Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?
Predlog statuta vodi boljoj funkcionalnosti Vojvodine; problem je u Beogradu, jer je većina ljudi koji vode ovu državu i dalje pod uticajem tvrdonacionalističke struje, njima je svaka regionalizacija urušavanje Srbije, što je samo njihova bolesna fikcija. U suštini, svaka decentralizacija može da bude samo dobra za bilo koju državu, pa i Srbiju. Usvojeni Predlog statuta ne odgovara potrebama Vojvodine utoliko što ona mora da dobije još veće nadležnosti, naročito ono što se izbegava - policiju i sudstvo. Dakle, sve izuzev vojske i diplomatije trebalo bi da bude u rukama pokrajinske administracije.

*Kojim odredbama bi trebalo dopuniti Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine, a koje bi trebalo izostaviti?
Treba iskoristiti sve ono što je omogućavalo da Vojvodina odluke donosi sama, da se one donose u Novom Sadu, a ne da se čeka dozvola Beograda. Tu su, naravno, i odluke koje se odnose na trošenje novca, jer se pokazalo da Vojvođani, kao i svako u svom regionu, mogu bolje da raspolažu parama nego neko iz centra koji je daleko od tog regiona, neko ko ne poznaje interese ljudi koji tu žive.

*Da li koncept regionalizacije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije?
Tu je sada na delu nekakva gimnastika partija na vlasti koje se boje nacionalista jer su oni njihovi mentori. Boje se da javno kažu da su za punu autonomiju Vojvodine, pa na ovaj način žele da ublaže davanje većih ovlašćenja Vojvodini tako što će izmišljati regione po Srbiji. Ne znam čemu to vodi, jedini je problem, zapravo to, da, ako će decentralizacija da dovede do povećane birokratizacije društva - onda ni meni ne treba pokrajina. Jer, suština je da se poveća efikasnost države i da se u isto vreme pojeftini njeno funkcionisanje. Najviše, znajući nas, strahujem od toga da se i Banovina u Novom Sadu ne pretvori u „sigurnu kuću“ za sve propale funkcionere i da se tu udomljuju propali političari, a da i dalje imamo posla sa tromom i lošom administracijom. Plaši me manir svih partija koje su u pokrajinskoj vlasti - umesto da se postavljaju najbolji ljudi koji će moći da smanje administraciju i učine je efikasnijom, zapošljavaju se isluženi kadrovi u Pokrajinskom veću i tako se uhlebljuju. Konačno, treba reći da vojvođanski deo DS ima dobre namere kada je reč o decentralizaciji, ali je tu previše taktiziranja zbog centrale u Beogradu.

* Željko Bodrožić je urednik Kikindskih novina