Živimo ustavnu krizu

Budućnost je u regionima: Marko Karadžić

Photo: Dragan Kujundžić

Vojvodina ne može da ima nadležnosti koje nisu “ni na nebu ni na zemlji”! Vojvodina treba da ima sasvim konkretne, svoje, izvorne nadležnosti. Kao i konkretne izvorne prihode i imovinu. Dakle, nema mesta nikakvim “prenetim” nadležnostima i slično. Ako Vojvodina iz svojih istorijskih, tradicijskih, ustavnih, kulturoloških, ekonomskih i drugi kapaciteta zaslužuje “prenete” nadležnosti, ne treba joj ni to dati!

Redakcija e-novina započinje serijal “Dijalog” kao svojevrsnu tribinu za raspravu o temama od opšteg društvenog interesa. U narednih nekoliko meseci o dve teme (Srbija u NATO ili ne; Statut Vojvodine – da ili ne) na našem portalu oglašavaće se javne ličnosti iz različitih društvenih miljea, sve u želji da se o problemima Srbije govori javno i otvoreno, bez obzira na političke stavove.*Da li je Vojvodini potreban novi statut i kakav?
Prvo treba reći da je usvajanje novog Statuta Vojvodine ustavna obaveza koju imaju i Vojvodina i Srbija, Vojvodina ju je imala u jasno određenom roku (90 dana od dana konstituisanja Skupštine) a za Srbiju ne postoji vremensko ograničenje. Međutim, mora se menjati, tačnije doneti novi Ustav, a to onda povlači određene konsekvence u pogledu ukupne teritorijalne reorganizacije Srbije! Ako hoćemo da kao Liga socijaldemokrata Vojvodine budemo konstruktivna politička stranka, možemo reći da je ovaj i ovakav Statut neodložno usvojiti u Predloženom tekstu u Skupštini Republike Srbije bez vraćanja ponovo u vojvođansku skupštinsku proceduru. Neophodno je Vojvodinu dovesti barem u legalno statutarno stanje odnosno u kakvo-takvo ustavno stanje! Istovremeno, na istoj sednici republičkog parlamenta kada se bude usvajao Statut Vojvodine, treba pokrenuti inicijativu za donošenje novog Ustava i to na ustavotvornoj Skupštini. Ovaj Ustav iz 2006. se ne može krpiti i prepravljati.
Bilo kakav novi, inovirani, menjan ili dopunjen Statut Vojvodine samo zadržava postojeći status quo i Vojvodine i Srbije! Statut Vojvodine ne remeti centralističku i unutarističku orijentaciju države u tzv. “vertikalnoj organizaciji vlasti”. Statut Vojvodine u pravnom smislu spada u “pero-laku” pravnu kategoriju, on nije ni “aneks” Ustava Vojvodine, ni amandman na Ustav Srbije, suštinski  - to je pravno paradni akt koji ne obavezuje ni Srbiju, ni Vojvodinu niti ima bilo kakav pravno respektabilni karakter.

U političkom smislu Statut Vojvodine je “parkiranje Vojvodine na najsporedniji kolosek u Srbiji”, to je pristanak na politički inferioran status “dok je sveta i veka”. Statut Vojvodine u političkom smislu predstavlja pristanak Vojvodine na političko poniženje i adolescentan status. U nekom faktičkom smislu Statut Vojvodine je jedino akt zadržavanja debele administracije pokrajinskih organa koji suštinski ne odrađuju svoj posao jer Vojvodina nema odgovarajuće nadležnosti kao državni entitet ili federalna jedinica Srbije!

*Da li Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?
Predlog Statuta Vojvodine usvojen u Skupštini Vojvodine “kao takav” ne može da vodi “ni dezintegraciji”, “ni boljoj funkcionalnosti Srbije”, on ne vodi ni napred ni nazad, ni u Moskvu ni u Brisel, ni na more ni u planine... Naprosto Predlog ne može da vodi nigde! Ali, neusvajanje tog Predloga statuta u Skupštini Vojvodine vodi u ozbiljnu u duboku ustavnu krizu Srbije!  Bojim se, da se od predugog života u ustavnoj krizi navikavamo na nju i ne osećamo je. To je zbog toga što ne osećamo ni šta znači pravna država ili vladavina prava! Ustavna kriza započela je faktički donošenjem Ustava Srbije iz 2006. i tiho se nastavila a sad eskalira na Statutu Vojvodine! Pogledajte šta se sad događa na jugu Srbije. I to je rezultat ustavne krize. Ustavna kriza znači da se kod pravljenja Ustava nije postigao bazični konsenzus oko nekih temeljnih pitanja državnog uređenja Srbije! To je činjenica. I da odgovorim direktno na vaše pitanje: i da je usvojen predlog Statuta on ne bi bio pravi odgovor na potrebe Vojvodine!

*Kojim odredbama bi trebalo dopuniti Predlog statuta usvojen u Skupstini Vojvodine, a koje bi trebalo izostaviti?
To pitanje zahteva mnogo širi odgovor od prostora koji imamo u ovom razgovoru. Palo je do sada jako mnogo primedbi i amandmana na postojeći Predlog Statuta APV i od strane stranaka i od strane građana! Ali, sumarno rečeno: sve se vrti oko nadležnosti!

Vojvodina ne može da ima nadležnosti koje nisu “ni na nebu ni na zemlji”! Vojvodina treba da ima sasvim konkretne, svoje, izvorne nadležnosti. Kao i konkretne izvorne prihode i imovinu. Dakle, nema mesta nikakvim “prenetim” nadležnostima i slično. Ako Vojvodina iz svojih istorijskih, tradicijskih, ustavnih, kulturoloških, ekonomskih i drugi kapaciteta zaslužuje “prenete” nadležnosti, ne treba joj ni to dati! Upravo otuda se javlja i koncepcija prof. R. Stepanova, da Vojvodina u SVOM USTAVU treba da ima moderan katalog ljudskih i manjinskih prava, zakonodavne, izvršne, sudske, ekonomske nadležnosti, i svoj posedovni list! I ništa manje od toga!

*Da li koncept regionalizacije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije?
Ne, ne, ne. Ne može ni najbolji “koncept regionalizacje biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije Srbije”! Evo zašto! Koncept regionalizacije (ovakav ili onakav) je samo, u krajnjoj liniji, “tehničko sredstvo” pomoću kojeg bolje funkcioniše država, jer se njime može postići ono što država takva kakva je nije u stanju da uradi. Ilustrovaću to prikazivanjem pogodnosti regionalizacije!

Prvo, regioni predstavljaju prostore na kojima se interesi (i regionalni ciljevi) mnogo lakše i bolje (kvalitetnije i sadržajnije) artikulišu nego "preko" država! Drugo, regioni su daleko fleksibilniji, podesniji i jednostavniji za saradnju nego države! Treće, regioni su daleko agilniji i imaju mnogo više inicijative nego što to imaju države koje su suviše "krute" i jako spore u odlučivanju (i sprovođenju odluka). Četvrto, regioni su efikasniji i ekonomičniji u saradnji (bez obzira kojeg je oblika i obima). Peto, regioni imaju daleko više smisla (osećaja, senzibiliteta) za specifična kompatibilna povezivanja i saradnju u kulturi, ekonomiji, ekologiji, saobraćaju i sl.

Šesto, preko regiona se pokreće mobilizacija takozvanih regionalnih inicijativa. Znači, Evropa očekuje inicijative od regiona, a ne od države. Regioni su pokretači takozvane prekogranične ili transgranične saradnje. Transgranična saradnja je jedan od oblika povezivanja Evrope uopšte. Tri su vida među regionalnog povezivanja i saradnje: transgranično, transnacionalno i transregionalno. Sedmo, preko regiona se mnogo brže i lakše vrši implementacija evropske regionalne politike koja podrazumeva razvoj partnerstva, efikasnije i racionalnije programiranje, kofinansiranje i sl. Osmo, preko regiona se (prema uputstvima EU) vrši tzv. regionalizovanje informacija o prostoru da bi se kasnije došlo do zaključka o valjanosti investiranja u ekonomske, kulturne, socijalne, ekološke, obrazovne i druge programe kod pojedinih regiona. Itd.

Eto zbog čega koncept regionalizacije nije supstituent niti zamena, niti drugo ime, niti dopuna za decentralizaciju i federalizaciju Srbije! Regionalizacija može biti samo dobar podsticaj stvarnoj decentralizaciji i ustavno projektovanoj federalizaciji Srbije!

*Marko Karadžić je državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava