Od neprocenjive važnosti

Autonomija - demokratsko, a ne nacionalno pitanje: Jan Briza

Photo: LA

Natezanje oko Statuta je, u suštini, deo Miloševićevog nasleđa. On je vojvođansku autonomiju žrtvovao da bi ukinuo onu na Kosovu. Problem u južnoj pokrajini na taj način nije rešio, a Srbiju je pretvorio u visoko centralizovanu zemlju

Redakcija e-novina započinje serijal “Dijalog” kao svojevrsnu tribinu za raspravu o temama od opšteg društvenog interesa. U narednih nekoliko meseci o dve teme (Srbija u NATO ili ne; Statut Vojvodine – da ili ne) na našem portalu oglašavaće se javne ličnosti iz različitih društvenih miljea, sve u želji da se o problemima Srbije govori javno i otvoreno, bez obzira na političke stavove. *Da li je Vojvodini potreban novi Statut i kakav?

Usvajanje Statuta Vojvodine je ustavna obaveza. Prema tome, njeno ispunjavanje ili ne, pokazuje da li se u Srbiji poštuje Ustav, ili ne, da li smo pravna država ili nismo. Predlog statuta je usvojen u Skuštini Vojvodine u oktobru prošle godine, ali je onda usledila njegova politička blokada u Beogradu. Pozivanje na potrebu usklađivanja ovog akta sa Ustavom i zakonima samo je rđav izgovor da se ne nađe u skupštinskoj proceduri. Pored formalno-pravnih, postoje i drugi razlozi za usvajanje Statuta Vojvodine, a to će reći za decentralizaciju Srbije. Decentralizovane zemlje kao što su, na primer, Nemačka, Švajcarska, Velika Britanija i neke druge, spadaju među ekonomski najrazvijenije i politički najstabilnije na svetu. Znači - Statut, i to takav da predstavlja jedan od važnih instrumenta za decentralizaciju Srbije, od neprocenjive je važnosti za prosperitet i stabilnost ne samo pokrajine, nego i cele zemlje.

*Da li Predlog statuta, usvojen u Skupštini Vojvodine, vodi dezintegraciji ili boljoj funkcionalnosti Srbije i da li je usvojeni predlog pravi odgovor na potrebe Vojvodine?

Autonomija Vojvodine je demokratsko, a ne nacionalno pitanje kako ga ovde neki političari i istoričari pogrešno postavljaju. Otuda i neopravdani strah da ona vodi ka separatizmu i dezintegraciji zemlje. Separatizma u Vojvodini nema. To je činjenica. Natezanje oko Statuta je, u suštini, deo Miloševićevog nasleđa. On je vojvođansku autonomiju žrtvovao da bi ukinuo onu na Kosovu. Problem u južnoj pokrajini na taj način nije rešio, a Srbiju je pretvorio u visoko centralizovanu zemlju u kojoj se, praktično, sva vlast i sav novac nalaze u Beogradu. Posledice su katastrofalne. Bila je to, između ostalog, i “prečica“ za dezintegraciju zemlje. Iskustva Velike Britanije, Španije, Italije i nekih drugih država pokazala su da je decentralizacija marginalizovala tamošnje separatističke pokrete i svela ih na relativno mali broj ekstremista – terorista.

 
*Kojim odredbama bi trebalo dopuniti Predlog statuta, a koje bi trebalo izostaviti? 

 Predlog statuta Vojvodine dobro je izbalansiran dokument, koji je usaglašen sa Ustavom Srbije i predstavlja krupan korak ka decentralizaciji zemlje koja je započela 2002. godine. Nevolja je, međutim, u tome što je sadašnja politička elita – sem časnih izuzetaka – antidemokratski nastrojena i, prema tome, neraspoložena da decentralizuje zemlju.

*Da li koncept regionalizacije Srbije može biti adekvatna zamena ili samo dopuna procesa decentralizacije zemlje?

Autonomija Vojvodine i regionalizacija Srbije su deo jednog te istog procesa – decentralizacije zemlje. Regionalizacija, osnivanje novih opština i policentrični razvoj moraju da postanu realnost za celu Srbiju ako hoće da uhvati korak s Evropskom unijom.

 
*Jan Briza, novinar iz Novog Sada