Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (47)

Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo

Srbija je umešana u najstrašniji ratni zločin

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Dragan Kujundžić

Svi oficiri koji su vodili Višegradsku brigadu bili su ovde penzioneri, ili su još uvek u Vojsci Srbije. I to je ono što se ponavlja: Srbija nije u ratu, ali njeni oficiri su u ratu, građani su u ratu

„Važno je to što se Milanu i Sredoju Lukiću nije sudilo za komandnu odgovornost, oni su direktni izvršioci najstrašnijeg ratnog zločina“, kaže za e-novine povodom presuda izrečenih Milanu Lukiću (doživotni zatvor) i Sredoju Lukiću (30 godina) Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo.

„Uz Milana Lukića bili su brojni pojedinci, čak i neke žene; povremeno je slovio kao Srbin, a kada ga je trebalo osloboditi iz zatvora u Beogradu bio je državljanin druge države. Na suđenju za zločin nad Muslimanima iz Sjeverina dobili smo potvrdu da je on pripadnik regularne Vojske Republike Srpske. Dakle, nije činio neka dela za koja niko nije znao, o tome su bili obavešteni organi RS i Srbije. Svake nedelje je bio u Beogradu, niko nije imao nameru da ga hapsi, jer je deo strategije bio da se proterivanjem i ubistvima ostvaruje cilj - srpska država. Dakle, i Srbija je umešana zato što su svi oficiri koji su vodili Višegradsku brigadu bili ovde penzioneri, ili su još uvek u Vojsci Srbije. I to je ono što se ponavlja: Srbija nije u ratu, ali njeni oficiri su u ratu, građani su u ratu. A oficiri i policajci koji ratuju čak su odbili da pomognu onima koji su izbegli spaljivanje. U toj policiji sigurno je bilo onih koji su došli iz Srbije“, kaže Nataša Kandić.

Nažalost Srpkinja
Žena iz Zvornika koja je svedočila protiv Lukića, zaštićeni svedok, rekla je da je „nažalost Srpkinja“. „Rekla je da je jednog dana videla da Milan Lukić i čovek koji joj se predstavio kao student iz Novog Sada noževima seku nekog čoveka. Videla je Milana Lukića koji je vodio sa sobom naoružanu decu i kada su on i Mitar Vasiljević ubili na mostu preko Drine Medu Mulahasića, a prethodno su pokazivali deci kako treba pucati“, kaže Nataša Kandić.

Ona ističe da je, „s obzirom na to da nema duže vremenske kazne, kada je reč o Milanu Lukiću, pravda zadovoljena“.

„A kada je reč o Sredoju Lukiću, očito je da su sudije htele da naprave razliku između Milana Lukića i svih ostalih, takođe počinilaca užasnih ratnih zločina. Na osnovu obrazloženja, moj utisak je da je Milan Lukić počinilac najužasnijeg ratnog zločina koji čovek može da počini“, ističe naša sagovornica.

Ona podseća da se i pre početka suđenja za Lukiće znalo da su organizovali otmicu sjeverinskih Muslimana „Ovo suđenje bi trebalo da probudi Tužilaštvo RS, zato što tamo žive, ne krijući se, mnogi koji su bili okupljeni u grupi oko Milana Lukića. Kao, recimo, Oliver Krsmanović koji nije dosad izvođen pred Sud, iako se njegovo ime često pominjalo na suđenjima. Tu su i brojni drugi koji su očestvovali u otmicama putnika iz voza kod Sjeverina i autobusa u selu Mioče. Presuda otvara pitanje šta će Višegrad posle nje, posle suđenja i svedočenja očevidaca i podataka koje je iznela jedna Srpkinja. Niko se nije bunio, iako su svi videli kako je Lukić obučavao decu da spucaju na Muslimane, videli požar kada su gorele kuće i ljudi u njima, u Pionirskoj ulici“, kaže Nataša Kandić.

star
Oceni
4.55
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi