Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Revizionizam i krhotine antifašizma u Srbiji

Milan Nedić, premijer rasizma i kolaboracije

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Nema vraćanja imovine kvislingu: Milan Nedić
Nema vraćanja imovine kvislingu: Milan Nedić
Izvor: www.nspm.rs

Agencija za restituciju Srbije ostala je jedan od retkih državnih organa koji se, u postojećem zakonskom okviru, stara o antifašističkom nasleđu države i sprečava imovinski revizionizam, odnosno povraćaj imovine i obeštećenje naslednicima pripadnika okupacionih snaga u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Potencijalni naslednici uzdaju se u nakaznu praksu rehabilitovanja okupatora, ali moraće da se zadovolje samo besramnim rešenjima o nevinosti. Negde iz prikrajka vrebaju fašisti zvučnih titula, revizionisti nacionalni radnici, čaršija i militantni izvođači radova sa specijalnim ovlašćenjima

Fašizam je loš, antifašizam je dobar. U Srbiji je dokazivanje ove tvrdnje - pričajmo o paradoksima i sunovratu, amoralnosti i sveopštoj eroziji, kako god - zapalo državnom organu osnovanom Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011, Agenciji za restituciju Srbije. Ovaj državni organ u potpunosti je odbacio zahtev Radmile Pavković, unuke predsednika kvislinške Vlade Srbije (Ministarskog saveta) Milana Nedića, po njegovoj preminuloj ćerki Desanki, kao neosnovan. Rešenjem Agencije od 15. juna odbačeni su zahtevi Nedićeve naslednice za vraćanjem imovine, ali i zahtev da se postupak restitucije odloži dok se ne donese pravosnažno rešenje u postupku rehabilitacije Milana Nedića koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu.

Milan Nedić preminuo je 4. februara 1946, konstatuje se u rešenju Agencije, a zvanična verzija njegove smrti je da se ubio skočivši kroz prozor istražnog zatvora. Unuka Radmila Pavković potražuje imovinu izuzetne vrednosti, obeštećenje za pet lokala, dva jednosobna stana, jedan dvosobni, četiri trosobna stana, pet troiposobnih stanova i građevinsko zemljište na Savskom vencu, uglu Nemanjine br. 21 i Kralja Milutina br. 34 (zgrada više ne postoji), kao i kuće i građevinsko zemljište u Zemunu površine 265m2, Ulica Gradski park. 

Zakon ne dozvoljava vraćanje imovine pripadnicima stranih okupacionih snaga: Strahinja Sekulić
Photo: Bojan Tončić

Na prvi pogled, rešenje Agencije deluje kao svojevrsna kolateralna pravda, ali ocene koje izriče direktor Strahinja Sekulić govore o utemeljenom,  zakonitom postupanju. Druga je priča to što se ono u Srbiji tretira kao neočekivani dobitak.

Država agencijskog antifašizma

"Postoje i odluke kojima se odbacuju zahtevi za povraćaj imovine, u postupcima u kojima je reč o imovini rehabilitovanih. Zakon po kojem mi postupamo ne dozvoljava vraćanje imovine pripadnicima stranih okupacionih snaga, bez obzira na postupke rehabilitacije. Rehabilitacija se odnosi na neke osude, a kod ovog zakona je poseban osnov za odbijanje zahteva pripadništvo stranim okupacionim snagama. I već imamo takve odluke koje su potvrdili drugostepeni organi. U obrazloženju odluke jasno se vidi da je vlada Milana Nedića izašla iz zakonskih okvira ponašanja vlade u okupacionim okolnostima u kvislinški model ponašanja. Postoje brojna dokumenta koja ukazuju na to, čak i odluke kraljevske vlade iz Londona. Postoje, dakle, činjenice, one su dostupne i nesporne, recimo uredbe, kakva je ona o Jevrejima i Ciganima. Ne bih, u tom kontekstu, komentarisao način na koji rade sudovi. Agencija mora da završi svoj posao u zakonskom roku, nemamo mogućnost da donosimo odluke nakon neodređenog vremenskog roka, moramo da budemo efikasni i da radimo u skladu sa zakonom", kaže Strahinja Sekulić.

Agencija za restituciju Srbije ostala je dakle, jedan od retkih državnih organa koji se, u postojećem zakonskom okviru, stara o antifašističkom nasleđu države i sprečava imovinski revizionizam, odnosno povraćaj imovine i obeštećenje naslednicima pripadnika okupacionih snaga u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Potencijalni naslednici uzdaju se u nakaznu praksu rehabilitovanja okupatora, ali moraće da se zadovolje samo besramnim rešenjima o nevinosti. Negde iz prikrajka vrebaju fašisti zvučnih titula, revizionisti nacionalni radnici, čaršija i militantni izvođači radova sa specijalnim ovlašćenjima.

Nesporne činjenice koje iznosi Agencija su da Milan Nedić nije u Srbiji zatečen kao predsednik vlade, nego je na funkciju postavljen voljom nemačkog okupatora, te da je na teritoriji okupirane Srbije, na osnovu uredbi koje je donosio Ministarski savet i Milan Nedić, kao predsednik, sprovođena genocidna i rasna politika okupatora.

Treba stalno dokazivati šta je fašizam i šta je nacizam, kakvo je to zlo: Strahinja Sekulić
Photo: Bojan Tončić

Sagovornik E-Novina naglašava da je odluka doneta na osnovu zakona, bez obzira na neke ideološke stavove. "Treba stalno dokazivati šta je fašizam i šta je nacizam, kakvo je to zlo. Ova odluka implicira ocenu i uticaće na istorijsku poziciju Milana Nedića. Nemamo problem sa tim, jer javna funkcija podrazumeva prihvatanje odgovornosti i za ovakve odluke", kaže Sekulić.

Vlada kolaboracije i antisemitizma

Konfiskacija imovine 1945, realizovana je u specifičnim okolnostima, stoga se, ističe Sekulić, svaki slučaj u Agenciji detaljno ispituje.

"Bilo je ubistava, potkazivanja, negde postoje indicije, a mi tražimo dokaze da je neko bio pripadnih stranih okupacionih snaga. Negde postoje naznake, postoji opis ponašanja iz vremena okupacije, ali se ne može dokazati pripadnost okupacionim snagama. Zemlja koja je bila okupirana ne vraća imovinu okupatorima i kvislinzima, to ne bi bilo normalno. Podsetio bih, međutim, na to da je 95 odsto imovine oduzeto nevezano za rat 1954. i 1958. godine. Oduzimana je čak i partizanima. Jako mali broj zahteva, u odnosu na ukupan broj zahteva u Agenciji, vezan je za konfiskaciju. To nije ni pet odsto, uključujući i podunavske Švabe, što je jako mali broj ljudi. Nema zvučnih imena, to je uglavnom neka vrsta tadašnje srednje klase”, zaključuje Strahinja Sekulić.

Pripadnik okupacionih snaga: Milan Nedić, kvisling
Izvor: www.znaci.net

Slučaj Milana Nedića pratile su kontroverzne ocene, kolaboracija je izjednačavana sa brigom za opstanak srpskog naroda, negirano je učešće nedićevaca u masovnom uništavanju Jevreja, prećutkuju se rasne i antisemitske uredbe Nedićeve vlade. Agencija konstatuje da je svojim propisima, odnosno uredbama, Nedićeva vlada pokušala da stvori ambijent koji odgovara okupatoru. Njegovo ostajanje na funkciji predsednika do pred sam kraj okupacije, odnosno do trenutka kada ga je funkcije razrešila nemačka vlast, nesporno proizilazi da je Milan Nedić bio pripadnik okupcionih snaga na teritoriji Srbije za vreme Drugog svetskog rata.

Zaborav i falsifikati

"Imajući u vidu da se Milan Nedić, pod zaštitom okupacionih snaga u oktobru 1944. god, dakle odmah nakon razrešenja sa funkcije i pred sam kraj okupacije, povlači iz Srbije, uz podršku nemačkih vlasti i odlazi u Beč, govori o tome da je i sam Milan Nedić sebe smatrao pripadnikom poraženog režima, odnosno pripadnikom okupacionih snaga nacističke Nemačke, usled čega se zajedno sa njima i povlači sa teritorije Srbije, koja je oslobođena od okupatora", ističe se u obrazloženju.

Stavovi iz obrazloženja Agencije za restituciju su istorijske istine o kojima se ne uči u školama nebeskog naroda, valjda su isuviše prizemni. Jedan od njih je i to da je u zavnične dokumente koje je donosila Nedićeva vlada uveden takozvani „Arijevski paragraf“, te je tako prilikom zapošljavanja u državnoj službi zahtevano da kandidati prilože dokaze da su srpske narodnosti i arijevskog porekla, kao i da u porodici nisu imali jevrejske ili ciganske krvi. Ovakve potvrde izdavale su opštinske vlasti.

Javna funkcija podrazumeva prihvatanje odgovornosti i za ovakve odluke: Strahinja Sekulić
Photo: Bojan Tončić

Za vreme dok je Milan Nedić bio predsednik Ministarskog saveta Srbije, podseća Agencija, doneti su akti iz kojih se nesporno može utvrditi da su doneti u skladu sa stavovima i ideologijom okupatora, među kojima i: Uredba o pripadanju imovine Jevreja Srbiji, kojom je propisano da sva imovina onih Jevreja koji su 1941. godine bili državljani Kraljevine Jugoslavije, ili su bez državljanstva, a koja se nalazila na srpskom području, pripada Srbiji i to bez ikakve naknade. Zatim Uredba o univerzitetu, u kojoj je navedeno da Jevreji i Cigani ne mogu biti slušaoci Univerziteta, Uredba o uvođenju nacionalne službe za obnovu Srbije, koja predviđa da su od obaveze službe izuzeti Jevreji, Cigani i ona lica lica koja ne uživaju građanska časna prava, Uredba o uređenju filmskog prometa, od 23.2.1943. godine koja u članu 6. tačka 2. glasi da Jevereji i Cigani, kao i lica koja se nalaze u braku sa Jevrejima i Ciganima ne mogu da dobijaju dozvole za vođenje bioskopa, zatim Uredba o nacionalnoj službi rada za obnovu Srbije koja u paragrafu 7. glasi da Jevreji i Cigani nemaju pravo službe u Nacionalnoj službi rada za obnovu Srbije.

"Sve napred navedene uredbe su nesporno donete u skladu sa genocidnom i rasnom politikom nacističke Nemačke, od strane Ministarskog saveta i iste potpisane direktno od Milana Nedića, kao predsednika Ministarskog saveta, te su i primenjivane i sprovođene na teritoriji Srbije, za sve vreme okupacije, odnosno za sve vreme dok je Milan Nedić bio predsednik najvišeg civilnog organa vlasti u Srbiji", kaže se u obrazloženju rešenja.

star
Oceni
4.81
Ostali članci iz rubrike Tema
image

Ne mogu da prihvatim da e-novine više neće postojati

Ako ne nastavite sa radom, izbiće novi rat

image

Odlazak otpisanih

Only the Good Die Young

image

Over & out: Oproštaj od e-novina

Kad imaš neprijatelje, imaš sve

image

Pozdrav iz Sarajeva: Lep dan za umiranje

Nema više e-novina

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak