Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (10)

Istraživanje istraživačkog rada: BIRN identitet (1)

Mreža novinarskog grabeža

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Stvaranje političke pozadine: BIRN i Gordana Igrić, izvođači radova u udruženom poduhvatu
Stvaranje političke pozadine: BIRN i Gordana Igrić, izvođači radova u udruženom poduhvatu
Photo: BIRN Serbia

Balkanska mreža istraživačkog novinarstva, u kuloarima Delegacije EU u Srbiji i drugih donatora poznatija pod skraćenicom BIRN, skup je privatnih i međusobno povezanih firmi koje ostavljaju privid neprofitnih organizacija. One, međutim, radije ne učestvuju na otvorenom tržištu jednakih šansi za sve, već značajne prihode ostvaruju na osnovu donacija za projekte, koji već po nazivima, a kamoli po ostvarenim rezultatima, nagoveštavaju korupciju, pranje novca prikupljenog od evropskih poreskih obveznika i njegovo prelivanje, nije isključeno, i na privatne račune onih koji velikodušno doniraju tuđe pare, radi lične koristi uskog kruga ljudi koji su na tom parazitskom konceptu izgradili čitave karijere, boreći sa za dobrobit građana Srbije, ali isključivo na engleskom jeziku, u zemlji gde četrdesetak odsto ljudi ne vlada ni maternjim

Balkanska mreža istraživačkog novinarstva zapravo je holding u kome je vodeća firma BIRN Ltd. (društvo sa ograničenom odgovornošću), tek jedna konsultantska, advertajzing i marketinška firma koja, u teoriji, podržava finansiranjem “krovnu” organizaciju, izvesni BIRN Hub, nešto registrovano u Bosni, valjda  poput Porn Huba, samo ogoljenije, što se grana u vidu regionalnih ogranaka, među kojima i BIRN Serbia koji je, u skladu sa plemenitom idejom čišćenja sopstvenog dvorišta, i predmet ovog istraživanja.

BIRN Holding – poslovne jedinice:

Organizaciona struktura: BIRN Holding, sinekura
Photo: BIRN

BIRN Ltd.

Zanimljivo je sa aspekta transparentnosti u koju se kunu donirane poštenjačine, da samo u okviru private firme BIRN Ltd. ne postoji odrednica “People”, šifra koja u ovom sumnjivom poslovanju ima da znači, ko zapravo predstavlja poslovodstvo firme osnovane 2007. godine i registrovane u Beogradu, samo radi “razvijanja komercijalnih proizvoda zbog proširenja izdavačkih i kampanjskih aktivnosti of the BIRN Hub”.

Privredno društvo raspolaže i nečim što se zove „Belgrade Insight“ što je nešto sigurno veoma značajno, u najmanju ruku društveno korisni projektčić koji je doneo još koji grantić, što nikada nećemo saznati jer link vodi natrag, do crvenog fenjera BIRN Serbia, prćije madame Igrić (za klijente Goca) o kojoj će biti reči u nastavku istraživanja.

To understand how it works: Please, contact us
Photo: Fellowship programme BIRN

Ipak, iako se, naravno, radi o nevladinim, neprofitnim, entuzijastičkim i filantropskim firmama, jasno je razgraničena struktura vlasništva, po kojoj firmi BIRN Hub pripada 30 odsto akcija firme BIRN Ltd., u biznisu podrške nezavisnom novinarstvu, gde se poslovne aktivnosti sprovode na „Letnjim školama za istraživačko izveštavanje“, a prihodi ubiru kroz „management advisory via BIRN Consultancy and human resources tools via the Balkan Job finder website“.

Da je reč o burazerskom biznisu o kome se ne govori javno, a osobito ne istraživački, vidi se iz rečenice koja sugeriše da i bogati plaču, ili bar da i donirani mogu donirati, samo ako uspeju da „zatvore konstrukciju“ sa vašom organizacijom:  „To understand how BIRN Ltd can support your organisation to leverage the opportunities and minimise the risks associated with operating in the Balkans, please contact us.

O kakvom kolosalnom biznis uspehu je ovde reč, šta to donosi novac „via BIRN“, kako se prave pare za jačanje nezavisnog novinarstva i koja je neto ostvarena društvena dobit, može se videti u takozvanim Outputs-ima, gde su evidentirani konkretni rezultati, dakle, ono što je na engleskom jeziku “zaživelo”, recimo, na jugu Srbije.

Outputs za BIRN Ltd.:

Ispostavilo se da je bilten kompanije „Balkan Insight“ koji liči na dnevnu novinu, koji je štampan poput dnevne novine i miriše na dnevnu novinčinu, ali se ne može naći u kioscima gnevne štampe, najpoznatiji „komercijalni proizvod“ koji „generiše prihode od reklame i pretplate“. Kako bestidno tvrdi NN lice zaposleno u kompaniji, „reč je o vodećem informativnom sajtu regiona Zapadnog Balkana“, ničim ne potkrepljujući tu smelu tezu pred žovijalnim bumpkinima koji sve to finansiraju donacijama.

Smorila se dosta: Na sastanku, Aleksandar Vasović, Gordana Igrić, Ivan Vejvoda i dva cenjena gosta
Photo: mc.rs

Balkanska tranziciona pravda   

 „The Balkan Transitional Justice“, zapravo je sranje na istom domenu kao Balkan Insight, samo u drugom pakovanju. A reč je o BIRN Ltd. podprojektu projekta „Balkan Insight - Serbia“, ništa više do još jedne rubrike u meniju sajta čija je posećenost u domenu statističke greške. Ovaj podprojekat, osobito besmislen na regionalnom nivou, finansiraju Evropska komisija (2012-2014), Federalno odeljenje spoljnih poslova Švajcarske, Britansko Ministarstvo spoljnih poslova i Komonvelta (FCO) i Fondacija Robert Boš, sa ciljem “da se lakše razume tranziciona pravda među najširom publikom u bivšim jugoslovenskim zemljama”, kao da ćemo u “zemlji” Evropi svi postati pravnici, i to, kako dalje predlažu donatori, “unapređivanjem stanja u medijima”. U kakvoj su vezi “pravda”, koja bi trebalo da bude proizvod pravosuđa i “mediji”, koji bi trebalo da se bave izveštavanjem javnosti, ni donator ni Gordana Igrić, ne daju naznake ni budalastastim tumačenjima, opredeljeni da ćute, rade i svi zajedno zbrajaju koliko su “dobri” samo po osnovu ove šarene laže.

Vrhunski obučena menadžerka: Gordana Igrić, visoku modu terka
Photo: BIRN

Naravno, već vam je jasno u ovoj fazi istraživačkog izveštaja, niko iz tog poslovnog kruga nije imao ozbiljnu nameru da zaista mrdne dupe iz mekanih fotelja luksuznih kancelarija i, za promenu, učini nešto časno, korisno i važno, već samo da nastave za razradom biznisa. Pa su, tako besprizorno lenji i kolosalno ograničeni, rešili da do Tranzicione pravde, ma šta to značilo, dođu zahvaljujući “internet vestima koje pokrivaju regionalne teme u vezi sa ratnim zločinima”, dakle onim što neuporedivo obimnije, temeljitije, posvećenije, iskrenije, ljudskije, saosećajnije i korisnije rade e-novine i to za “dž” (free of charge). Obećala je Gordan Igrić, sve za pare, da će tu biti i šest dokumentaraca “Tranziciona Pravda”, čak i celovečernji film (Igrani? Sa njom u glavnoj erotskoj roli?), međutim, do tih remek-dela kućnog videa nismo uspeli da dođemo na legalne načine i uživamo u kinematrografskim ostvarenjima BIRN kupačice.

Obavezala se neodgovorna Gordana Igrić da će u sklopu projekta izraditi i ponuditi javnosti “Bazu podataka o temama u vezi sa ratnim zločinima” i to u tri faze (dugo godina i mnoštvo grantova) – tekstualnoj, audio i video, od čega je nepismeno “zaživela” samo ova prva.

Ova grandizona mimkrija i bedno žicanje para na ime teških zločina i genocida, dovela je do angažovanja još jednog BIRN tima, skupine “vrhunski obučenih menadžera, urednika i novinara”, svi u Armaniju i Yves Saint Laurentu šta li, kao i “iskusan jezički tim”, valjda na poslovima kakvog felacija, ne znamo, no samo nagađamo.

Iskusna Gordana Igrić je, zar ste sumnjali, direktorka i u ovom projektu i šefica mizandrične ekipe u kojoj su i Marina Radenković, koordinatorka projekta, Ana Petruševa, izvršna urednica “Balkan Insight”, Marija Ristić, novinarka i, rodno ravnopravno “izveštač” iz Srbije, kao i Dušica Tomović, “novinarka i izveštač” iz pročetničkih crnogorskih “Vijesti”.

Koliko smo tu "dobre": Direktorka Gordana Igrić i poslovne saradnice
Photo: BIRN Serbia

Valjda razumete da smo morali da vidimo šta su to napravili “vrhunski obučeni menadžeri, urednici i novinari”, sticajem nepismenih okolnosti, svi do jednog, tj. sve do jedne – žene, koje za rodnu ravnopravnost ne mare ni u pismenoj formi, a kamoli kao o uobičajenoj normi.

Već na naslovnoj stranici sajta Tranziciona Pravda vidan je požrtvovani rad kroz četiri vesti, tri analize, šest istraživačkih tekstova “o posleratnim spomenicima na Balkanu” i četiri “istraživanja”:
Žrtve Arkanovih ‘Tigrova’ još čekaju pravdu”, od 8. decembra 2014. (8 strana teksta i 3260 reči),
Đaci na Balkanu uče različite istorije Prvog svetskog rata”  od 8. maja 2014. (6 strana teksta i 2190 reči),
Kako su zemlje bivše Jugoslavije finansirale optužene za ratne zločine” od 23. decembra 2013. (3 strane teksta i 1040 reči) i
Stihija gradnje spomenika na Balkanu” od 25 juna 2013 godine  (5 strana teksta i 1940 reči). I to bi bilo to.

U rubrici “Vesti” from Serbia, čak 66 virtuelnih stranica tekstova, ukupno 979 članaka, dužih ili kraćih, glupih ili očajnih, od kojih je prvi napisan 3. februara 2012, kad se BIRN ekipa opasuljila i shvatila da od kohabitacije sa Demokratskom strankom neće ostati kamen na kamenu.

BIRN je dobitak Bingo: Građanista Gruhonjić Dinko, uporan kao Dingo
Photo: mc.rs

Računica kaže da su donatori imali jašta i pljunuti pare za “upoznavanje sa Tranzicionom pravdom kroz stihiju gradnje spomenika”, jer su u periodu od tri godine, dakle 36 meseci, “vrhunski novinari” proizvodili, prosečno, neverovatnih 27 tekstova mesečno, što se može kvalifikovati kao skandalozan nerad ako imamo u vidu da e-novine dnevno proizvedu od 30 do 45 tekstova, a kad je “događaj” i više od toga.

Rubrika “Analize i stavovi” iz Srbije, daje snažan doprinos Tranzicionoj pravdi sa 114 tekstova u razdoblju od 27. januara 2011. do 21. februara 2015. godine, dakle 2,37 mesečno (malo li je za te donatorske pare?). Ovom prilikom izdvajamo tipičnu analizu u formi klimavog stava, intelektualni nusprodukt “promišljanja” Gordane Igrić pod naslovom “Milo za drago”, od 30. marta 2012, jedno smrdljivo propaga(n)dno štivo uoči majskih izbora u Srbiji, u kome, između ostalih tuposti, “vrhunski menadžer” piše i ovo:

"Građanin" Igrić ima pitanje, a to je: Zašto je nepismeno sve što je moje?
Screenshot: e-novine

Dragi sugrađani Balkana, ako želite da putujete kroz Srbiju ali ste nekako uspeli da prenebregnete činjenicu da su zvaničnici vaše zemlje (iz razloga koji nemaju nikakve veze sa vašim životom i putnim planovima) naljutili zvaničnike Srbije, čuvajte se: mogu da vas uhapse čisto iz prkosa i osvete. Vaše sićušno postojanje zanemarljivo je u velikoj igri političkih sporova. Još je verovatnije da će se ovako nešto dogoditi ako ste sa Kosova, zato što se Srbija – koja je upravo dozvolila kretanje građanima albanske nacionalnosti sa Kosova – nalazi pred izborima. Ne moramo posebno da napominjemo da ni Srbija ni Srbi sa Kosova ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Kao građanin Srbije, međutim, imam pitanje za Vladu Srbije, a to je: Kakve veze ovaj spor između Srbije i Kosova ima sa Abazijem i njegovim proputovanjem kroz Srbiju? Hoćemo li početi da hapsimo pojedince svaki put kada neki režim u svetu koji smeta Srbiji naljuti naše zvaničnike? “, piše i zapitkuje “građanin” Igrić, naravno, ne zato što to vređa njen osjećaj za pravdu i krivi kurac, već zato što se radilo o bratu izvesnog Hakija Abazija koji je, sasvim slučajno i donator, takoreći programski direktor Rockfeller Brothers Foundation za Zapadni Balkan.  Da je taj uhapšeni nesrećnik slučajno bio bratanac programskog direktora za Istočni Timor, znamo besprizornu ženu, živo bi je zabolela zadnjica za bilo čiju zlehudu sudbinu.

To je što se tiče analnih Analiza i stavova koje, gle, podržava Burazerski Fond Rokfeler koji uistinu ima neki ozbiljan feler ako misli da ova trivijalna laprdanja imaju bilo kakve veze sa analizama i stavovima koje i svaka budala ima, a od Abazija nikakav novac ne prima.

Rubrika “Radio” sadrži 34 uslovno rečeno “emisije” “Putevi pravde”, ako tako možemo posmatrati audio radove “okačene” na platformi “SoundCloud” u ukupnom trajanju od 340 minuta, dakle, pet i po sati “programa” za 33 meseca mukotrpnog rada (od 3. maja 2012. do 2. februara 2015), hoće reći, jedna emisija mesečno, ali brate Rokfeleru, od deset minuta! I to za 170 followersa, brother!

Čudni su krivudavi putevi pravde: Saša Gajin i Gordana Igrić, na tom planu nešto korisno rade
Photo: mc.rs

Kud imaju SoundCloud “radio”, šta ih je koštalo da softverašu kažu da doda i rubriku “Film” koju će nekom donatoru “prodati” kao “novi i jako važan projekat za čitav region”. A u njojzi, vaistinu film, komada jedan, pod naslovom “Većina počinje ovde“, dokumentarno ostvarenje u trajanju od 58 minuta, za koje je scenario pisala eklektična Gordana Igrić koja je mogla bit' i glumica, samo da je htela.

Imajući u vidu kolosalne razmere poduhvata koji bi iz korena mogao promeniti, ne samo Srbiju, nego i dve trećine severo-istočnog i umereno-kontinentalnog Balkana, pored Evropske unije, ovaj mali korak za donatore ali veliki za pohlepnu glumicu, producirali su i The Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland (FDFA), British Foreign and Commonwealth Office (FCO) i Robert Bosch Stiftung GmbH.

Osim ljubavi prema filmu, radiju, analizama, stavovima, pravdi, tranziciji i čemu sve ne, Gordana Igrić ima još jednu slabost, ljubav prema regionu, osobito onom primorskom, a ako baš mora, i brdsko-jezerskom. Radi zadovoljenja te neutoljive potrebe obrlatila je neke donatore kao mlade majmune, da više godina plaćaju sedmodnevne izlete do Jadrana i drugde, radi petodnevnih kurseva koje će nazvati „Letnjim školama“.

Hotel Leopold I ima apartmane bez mane: U jedan krevet cela Gordana stane
Photo: Stock

BIRN Summer Schools

Firma BIRN Ltd. u svom sastavu ima i organizaciju udruženog letnjeg rada koja se radosno kliče „BIRN Summer School for Investigative Reporting“      , neobično ugledna filijala (u okviru Balkan Insight) koja funkcioniše samo u vreme velikih žega, a kad mu već vreme nije, onda uglavnom negde na moru, da se Gordana Igrić i Trainersi, između dva „predavanja“, malo smoče u slanoj vodi, zato što proširenim venama to godi.

Nauljen, a čist: Oliver Simo Vujović, panelist
Photo: BIRN

Prva Letnja škola (LŠ) organizovana je 2010. godine u Novom Sadu, u hotelu Leopold I, of course, a five star modest temporary home na Petrovaradin Fortress, gde se jelo, pilo i učilo od 22. do 28. avgusta. Među znamenitim Trainersima i Panelistsima (njih svega 28 koji se razlikuju samo po tome što jedni nose trenerke, a drugi panel ploče) prepoznali smo mnoge novinarske kolose koji imaju šta da nauče buduće generacije izveštačenih izveštača, među kojima se bogatim znanjem izdvajaju: direktor B92 Saša Mirković (koji u relativno nepotrebnom životu nije napisao ništa vrednije od srednjoškolske „trojke“), izvesna Jelena Drakulić-Petrović (ne iz Transilvanije već iz partnerske firme „Ringier Axel Springer d.o.o.), crnogorski četnik-početnik Željko Ivanović Goveče, normalno i Gordana Igrić, uostalom što da ne, „godinama je bila urednica“ u Institute of War and Peace Reporting (1999-2005), a i „karijeru je započela 1981. kao novinarka u Beogradu“ (gde, čemu i zašto?), u e-novinama omiljeni Oliver Seemo Vujović, pa čak i Dragana Nikolić Solomon koja sa novinarstvom ima veze utoliko što svakodnevno kupuje novinčine na kiosku, što opet ne znači da o ovoj umetnici na OEBS žici više neće biti reči u nastavku razrade koruptivnog slučaja BIRN. Zanimljivo je da je polaznika LŠ bilo 27, svega jedan manje od broja predavača.

Druga Letnja škola održana je 2011. godine od 21. do 27. avgusta, ovaj put na pitoresknoj Kvarnerskoj rivijeri, u božanstvenom primorskom gradiću Opatija, sa smeštajem u čarobnom hotelu Palace Bellevue i virtuelnim učionicama u International Center for Education of Journalists. U svrhu širenja znanja i imanja 15 predavača je, d'izvinite, primilo po sedam (7) nadoknada i dnevnica, a među njima opet tandem srećnika Gordana Igrić - Oliver Seemo Vujović.  Na kraju sedmodnevne investigative CSI naobrazbe, za 30 polaznika pripređen je i Farewell dinner and awarding ceremony on a boat cruise.

Tamo gde Gordana Igrić traži lek srpskoj apatiji: Hotel Palace Bellevue u Opatiji
Photo: Stock

Treća Summer School 2012. godine simulirana je u makedonskom seocetu Leunovo, u blizini ubavog Mavrovskog jezera usred Nacionalnog parka Mavrovo, sa edukacionom bazom u hotelu Radika Resort, gde je od 19. do 25. tradicionalno glupog avgusta, vredno učilo 30 polaznika željnih znanja koje im je nesebično prenosilo 16 nastavnika, od kojih i kontroverzni Stevan Dojčinović, prevremeno rođeno čedo Gordane Igrić koja se, kako to priroda parka nalaže, i treći put ostvarila kao predavačica i honorara vredna skupljačica.

Pored Mavrovskog jezera gde tera kera nekoliko nastavnika: Hotel Radika
Photo: Balkaninsight

Četvrta Letnja škola, po pažljivo odabranoj lokaciji, zajebala je prethodne tri (letnje škole, a ne zimske lokacije) jer se ovaj put letovalo na Bledu, inače, kako Goca voli da kaže, „an Alpine town alongside glacial Lake Bled in northwestern Slovenia“, u skromnom hotelu Savica, gde je od 25. do 31. avgusta sve prštalo od prenosa znanja, neizvesne intelektualne bitke u kojoj je učešće uzelo 30 polaznika (postoji korisna nejasnoća u pojmu „participants“ – učesnici, što može podrazumevati i polaznike i predavače ali omogućava omiljene fiktivne isplate) i 15 standardnih reprezentativaca novinarskog umeća, pa i nama osobito dragi par kome ne smeta ni značajna razlika u godinama: Gordana IgrićStevan Dojčinović (njegov piercing i neobuzdanost, kažu pojedini zavidni istraživači, podmlađuju mentorku).

Tranziciona pravica, to je sigurno nešto u redu: Hotel Savica na Bledu
Photo: Stock

Upriličena i jubilarna Peta Letnja škola, ovaj put u prelepoj Crnoj Gori od 24. do 30. avgusta 2014, u hotelu "Tara" u Bečićima, mestu koje Gordana Igrić definiše kao "samo 124km udaljeno od Dubrovnika", gde se, između ostalih tajni zanata, učilo i "How should investigative reporters think?". Među predavačima su primećeni istaknuti proteže Stevan CINS Dojčinović i legenda novinarstva jugoistočne Evrope Miranda Patrucić, inače jedna od heroina e-novina. Umesto o učinkovitosti škole, reći ćemo samo da je ovoj armiji skupo plaćenih lezilebovića bilo potrebno šest meseci da od kraja avgusta 2014. do početka marta 2015. priredi izveštaj, pa makar i standardno bedan (u ovom nije naveden ni broj participanata, polaznika, učenika, paćenika, šta li su), kakvi su bili svi prethodni.

Sa donatorima Gordana Igrić neku žensku tajnu ima: Hotel Tara u Bečićima
Photo: Stock

Ovde se otprilike, bar što se Srbije tiče, završavaju poslovne aktivnosti bazične kompanije BIRN Ltd, a počinje evaluacija takozvane krovne organizacije BIRN Hub koja raspoređuje novac i dobre vibracije na balkanske ogranke.

BIRN Hub

BIRN Hub je, opreza radi, registrovan u Bosni i Hercegovini i predstavlja kontrolni organ koji nadzire primenu zacrtanih aktivnosti ogranaka, putem nekakvog Upravno-Nadzornog odbora sastavljenog od dobrih drugarica, među kojima i, u ovoj fazi istraživačkog novinarstva možemo već napisati da ju je nepotrebno posebno predstavljati, Gordana Igrić, pojačana by Dragana Žarković Obradović (Country Director),  Gordana Andrić (Belgrade Insight Managing Editor), Jelena Ćosić (Project Coordinator, BIRN Summer School of Investigative Reporting) and Marija Analitičarka Ristić (Balkan Transitional Justice, Serbia Correspondent).

Kao i svi ostali poslovni segmeti, sajtovi i ogranci Holdinga i BIRN Hub ima „News and Events“, mesto gde će se zaposleni pohvaliti vrednim radom i epohalnim rezultatima, a zapravo razmenom istog ili sličnog materijala koji kola po svim tim fantomskim forumima internet aktivista.

Nešto poput Pornhuba, samo ogoljenije: BIRN Hub
Photo: Stock

Naime, u periodu od 21. aprila 2006. (čak i pre nego što je osnovana i registrovana poslovna imperija Gordane Igrić) do 14. februara 2015. u toj znamenitoj rubrici objavljena su rekordna 223 članka, tekstića i devojačkih pasaža (mnogi pod intrigatnim naslovom „no title“), što znači da je za, ukupno 101 mesec rada i zaleganja, mesečna kvota „vesti i događaja“ dostizala prosečnih i teško shvatljivih običnom ljudskom umu, 2,2 uratka mesečno.

Od Programa (Programmes), BIRN Hub ima tek četiri, ali su kao konji debeli, jer krovnoj organizaciji obezbeđuju lepe novce since 2007. A radi se o epohalno zaumnim naumima:

* Balkan Fellowship for Journalistic Excellence, čini se, projekat za večnost obzirom da je finansiran od 2007. do izuzetne današnjice sa Majkl Devenportom (gde je nestao taj čovek?). A kako i ne bi kada na godišnjem nivou obezbeđuje trening i umrežavanje čak 10 (deset) novinara i to iz cele regije. I onda tako, deset po deset njih, sve pismenijih, sve stručnijih i istraživački nadraženih na holandski Van Hek, ne samo što dobijaju besplatni trening i uredničku podršku velikih znalaca, nego i po 2000 evra stipendijice i pride još 2000 evra za putovanja i istražne mere i radnje. A gde su predavači, dnevnice, putni troškovi, benzin, reprezentacija, jednodnevna ekskurzija...

Excellence karneri: Gordana Igrić i dragi gosti, raduju se večeri
Photo: BIRN

Ipak, i da nije postojao, sajt Balkan Fellowship for Journalistic Excellence je trebalo izmisliti samo zbog dražesne „Fotogalerije“ koja je njegov sastavni deo, gde se belodano vidi sav taj praziluk, malograđanština, inferiornost i seljačka promućurnost Gordane Igrić da spoji ugodno i korisno, te u ime neke mnogo važne inicijative, svake godine obiđe i Beč, Berlin i Bečiće (BBB itinerer) jedina mesta gde BIRN može održavati seminare i dodele nagrada za novinarske veličine koje su u životu više napisale nego što su pročitale.

Ova sjajna ideja inicirana je 2007 by ERSTE Foundation i Robert Bosch Stiftung, dakako u tesnoj saradnji sa Gordanom Igrić. Since 2014. izuzetne novinarske istraživače ala Stephen Dojčinović finansijski održavaju daleko od tržišta: ERSTE Foundation and Open Society Foundations, while the Robert Bosch Stiftung ostaje posvećen razvoju programa alumni inicijative.

Za štimung je zadužen Stiftung: Odakle si Excellence, devojano mlada
Photo: Erste Stiftung

* Balkan's Initiative for Cultural Cooperation, Exchange and Development (BICCED) je još jedna elegantna kreacija od providnog crnog tila koja zadovoljava potrebe Gordane Igrić za novim, modernim i otkačenim, a i donela je dobru kintu za period January 2010 – December 2012.

Zahvaljujući ovom programu koji je, na žalost hiljada građana i slučajnih polaznika letnjih školskih avantura, okončan nesrećne 2012 godine, 30 novinara je priučeno da „proizvede kvalitetne analitičke informativne izveštaje o krucijalnim problemima u kulturnoj politici“. O tome kako su polaznici savladili gradivo vidljivo je na platformi Balkan Insight, logično, u rubrici „Culture WATCH“.   

U tom grotlu kulture, na naslovnici, čak 13 (zlokobnih trinaest) elementarno nepismenih tekstova, od čega čak 7 uradaka koji tretiraju „krucijalne“ probleme u beogradskom kulturološkom ataru. U rubrici „News“, jedan do dva „kvalitetna izveštaja“, ali mesečno. Tu su i „Reviews“ sa impozantna 53 uratka u periodu od 6. avgusta 2008. do 14. decembra 2014. (77 dotiranih meseci), dakle, u proseku, 1,45 tekstova mesečno.

BIRN Seminar 2007. u Berlinu: Gordana Igrić s večernju 'aljinu
Photo: Fellowship programme BIRN

A u svemu tome, nekakav interes je našao i ponosni donator Swiss Cultural Programme in the Western Balkans.

* Advancing Sustainability of Independent Online Investigative Journalism program je koji je zasenio prostotu od poslovne 2010. do fiskalne 2013. godine pod nekim besmislenim izgovorima „to raise the visibility of important topics in the Balkans through special focus pages on www.balkainsight.com“, kao da urednica zaista zna nešto o svemu tome.

Unapređene održivosti nezavisnog istraživačkog novinarstva, ali Online, iz nekog razloga koji ni sami ne bi mogli da objasne, finansiraju:
National Endowment for Democracy (NED), privatna neprofitna fondacija posvećena rastu i jačanju demokratskih institucija, koju većim delom finansira US Congress.

Balkan Trust for Democracy (BTD) koji predstavlja desetogodišnju inicijativu (2003-2013), tešku 36 miliona USD u grantovima radi podrške demokratiji, dobrom upravljanju i Evroatlantskim integracijama u JI Evropi. BTD je nastao merdžovanjem German Marshall Fund of the United States, United States Agency for International Development (USAID) i fondacijom Charles Stewart Mott. Čovek koji je naše gore list, Ivan Vejvoda, stariji je potpredsednik BTD u Washington DC, odakle svilanovićevski brine o demokraciji u Srbiji.

U Berlinu 2009. BIRN večera uz sveće: A ko neće, nek' se ne nameće
Photo: Fellowship programme BIRN

The Royal Norweigan Ministry of Foreign Affairs monarhistički je uključeno u rešavanje problema korupcije, razvoja građanskog društva, kulture, javne diplomatije, rodne ravnopravnosti, poštovanja ljudskih prava i zaustavljanja konflikta, dakle, bavi se važnim pitanjima koja se u istoj rečenici sa Gordanom Igrić, nažalost, pretvaraju u ortodoksni oksimoron.

* Regional Reporting on Transitional Justice Issues je programčić koji je obezbedio lepe honorare od 2011. do 2014. godine i to za doprinos u procesu pomirenja u regionu, jačanjem svesti među građanima o problemima u tranzicionoj pravdi, što će onim ženama iz Srebrenice znatno olakšati život pored lokalnih četnika, čim ovim potonjim ojača svest o pomirenju sa porazom.

Providni partner: Nemanja Nenadić iz Transparency Serbia
Photo: Stock

Bilo bi urnebesno da Gordana Igrić, svojim rečima, ali onako stručno-predavački, opiše u autorskom tekstu taj jebeni proces u tranzicionoj pravdi i koliko je ona tu „dobra“ kad sve saberemo iz finansijskih izveštaja koji su transparentni taman koliko i providni Nemanja Nenadić, večiti direktor Transparency Serbia, sasvim slučajno i partner preduzimljive direktorke.

Tranzicionu pravdu, ma šta to značilo u stvarnom svetu (možda oslobađanje Jovice Stanišića i Franje Simatovića u Hagu?), finansiraju, a da verovatno ni sami ne znaju zašto:

The Foreign and Commonwealth Office of Great Britain, kancelarija zadužena za promociju britanskih interesa i biznis podršku građanima Velike Britanije, što su uslovi koje Mrs Gordana Igrić ispunjava udajom.

Evropska komisija, koja štiti interese EU kao celine i osigurava da se evropski zakoni korektno primenjuju u državama članica, dok nama u Srbiji, koja nije i ko zna kada će biti članica EU, ne preostaje ništa drugo nego da se nadamo da se neće sukobiti norveški i britanski interesi na nesrećnom tlu Republike Srbije. Još nam samo to treba.

The Federal Department of Foreign Affairs (FDFA), takođe naglašava da podržava mir (a zna se još od međunarodne saradnje sa Miloševićem da mir nema alternativu, naravno, ako ne računamo rat) i sa svoje strane pomno brine o švicarskim interesima za koje se, opet, nadamo da nisu u koliziji sa prethodna dva. Bar kad je u pitanju Tranziciona pravda koju prenosi direktorka Igrić.

U rubrici BIRN Hub Outputs, na onom mestu koje pokazuje strahovite efekte donatorskih ulaganja u Gordanu Igrić, opet je apostrofiran Balkan Insight (ima li nekog ko je tu štampanu stvar, da prostite, držao u rukama?) i praktično, svaka pojedinačna stranica tog istog sajta, kao posve različiti uspesi, takoreći projekti koje je valjalo zasebno finansirati.

BIRN novinar sa CINS karijerom: Stevan Dojčinović sa bidermajerom
Photo: David Vogt

Dakle isto ono čime se diče i ostale firme-ćerke kada uzaludno pokušavaju da opravdaju pare evropskih poreskih obveznika, bačene na nekakve sajtove koje nitko ne čita, ali koji zahtevaju minimum rada. A ni toga nema previše:  Culture Watch Special Focus Webpage  (Website), Balkan Insight (Website), Balkan Transitional Justice (Website), Balkan Fellowship for Journalistic Excellence Website (Website), Balkan Fellowship for Journalistic Excellence Publications (publikacija), BIRN Summer School of Investigative Reporting Website (Website), Digging Deeper: A guide for investigative journalists in the Balkans (Textbook) i Summer School of Investigative Reporting Curriculum (Materijal za trening).

Kada je reč o donacijama za BIRN Hub u načelu, a ne u pojedinostima besmislenih projekata koji bivaju zaboravljeni čim istekne period granta, šarenolika grupa donatora republikanaca i monarhista je veća i od broja „projekata“: Balkan Trust for Democracy, Charles Stewart Mott Foundation, The Embassy of the Netherlands to CroatiaThe Embassy of the Kingdom of the Netherlands - Bosnia and Herzegovina, European Commission, Konrad Adenauer Stiftung - Regional Office, National Endowment for Democracy (NED), Royal Norwegian Ministry of Foreign Affairs, Open Society Foundations – London, Organization of Security and Cooperation in Europe (OSCE Dunje Mijatović), Robert Bosch Stiftung, Rockfeller Brothers FundSwiss Cultural Programme in the Western Balkans, The Federal Department of Foreign Affairs (FDFA), The Foreign and Commonwealth Office of Great Britain i čuvena The Swedish International Development Cooperation Agency (Sida).

Potpisujem ugovor o donaciji da pomognem naciji: Gordana Igrić u filantropskoj akciji
Photo: David Vogt

Pošto smo utvrdili BIRN Holding strukturu neprofitnog poslovanja u kome se obrću milioni evra bez posebne evidencije, umireni činjenicom da svaka biznis grupa ima velikodušne donatore, iz krovne organizacije BIRN Hub, prolazeći kroz mračne istraživačke hodnike, prelazimo u podrumske prostorije novinarstva, dakle u BIRN Serbia, tamo gde izrazito nepismena Gordana Igrić jača pravdu, kulturu, pomirenje, izveštavanje, hrvatski turizam, slovenački turizam, makedonski turizam, bedeme Petrovaradinske tvrđave, račun u domaćoj banci, konto u stranoj banci, maniju veličine, maniju progonjenosti, višak nedoslednosti i moralnu breskrupuloznost kakvu samo palanka može da izrodi iz sopstvene bede „elite“.

BIRN Serbia

Iako su Gordani Igrić sve firme-ćerke u okviru BIRN Holdinga kao deca, čini se da joj je omiljeno čedo (pored Dojčinovića) ogranak BIRN Serbia koji, odjednom, nije više ni nevladina organizacija koja mulja s parama, ni društvo sa ograničenom odgovornošću i još ograničenijom pameću koja u kolektivnoj nesreći naslućuje interni benefit, nego, ni manje ni više, „The Mission“, čija je sveta dužnost, dakako u okviru interesa donatora iz Švicarske i osobito evroskeptika iz Velike Britanije, da u Srbiji razvija „političku, socijalnu i ekonomsku tranziciju“, stavljajući praktično do znanja da su ovdašnja resorna ministarstva sasvim suvišna pored svemoguće, humanističke i renesansne Gordane Igrić.

Nemam, a i da imam, odakle mi: Gordana Igrić sa donatorima u šemi
Screenshot: e-novine

BIRN Serbia, uverava nas generalna direktorka, čini napore, napinje se do tačke samouseravanja, „da profesionalizuje“, ma šta imala da znači ta kovanica (da profesionalcima isplaćuje zarade, recimo?), ne samo „medije“ već i celo jebeno „građansko društvo“ (mora da se razbijalo od vežbanja u nekoj „Summer School“ na zadatu temu „Profesionalizacija građanskog društva“).

Nesrećna direktorka koja se odmetnula u misionarke, uverava donatore, koji se doimaju toliko naivno da već izazivaju osnovanu sumnju koja bi mogla biti predmet istrage pred domicilnim nadležnim organima, da je profesionalizaciju građanskog društva, medija, Gordane Igrić, slučajnih prolaznika, pa čak i božićnih Položajnika, što da ne, moguće izvesti pomoću „jačanja odgovornih lokalnih glasova“, (nije do našeg tečnog engleskog, već lepo piše „responsible local voices“), ali i zahvaljujući „podršci profesionalnom izveštavanju“ po plitkoumnim kriterijumima novinarke koja se nikad nije ozbiljno bavila novinarstvom, i putem „olakšavanja“, kao što se rektalno olakšava sadržaj creva, dijaloga između najvažnijih aktera u društvu“.

Programi

U rubrici „Programmes“ jedan ali vredan „Eye on Public Finances“, višegodišnji projekat privatne firme koja bi da „povećava transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim finansijama“, a da sopstvene neprofitne finansije krije kao zmija noge, jer nigde na tim providnim BIRN sajtovima nećete videti niti jedan finansijski izveštaj o tome gde se, koliko i zašto potrošilo?

Zaradila je lako, a potrošila s mukom: Gordana Igrić u dilemi, deset ili upola s lukom?
Photo: BIRN

Za elegatno isprazan sadržaj ovog neobaveznog programa projekata postarala se United States Agency for International Development (USAID), donatorska agencija koja „pomaže ljudima preko mora da naprave sebi bolji život“ i The British Embassy to Serbia.

USAID Justice  Sector Development Project II (JSDP II) bio je naziv trogodišnjeg projekta „teškog“ 4,9 miliona američkih dolara (bez zajedljivih komentara jer to je tek 1.633.333 dolara godišnje) koji je usledio nakon neobično uspešnog projekta JSDP I (2004-2009) o čijoj vrednosti mudro ćute i donatori. Poželite li da odete na zvanični website JSDP II, nećete stići daleko.  

Projekti

Program „Oko na javne finansije“ sastoji se od nekoliko „projekata“ koji se u izveštajima o radu i rezultatima rada uglavnom pozivaju na linkove Full Article, od kojih apsolutno nijedan nije aktivan na sajtu BIRN:

Social Audit in Education and Health, kao deo programa za jačanje transparentnosti u javnim finansijama.

Resource Centre, još jedan deo programa i „napora“ da se ojača transparetnost u javnim finansijama na veoma čudan i evidenciji neuhvatljiv način, kroz stvaranje „Centra resursa“ (lignita, škriljaca, donacija?) za novinare, državne službenike i sveukupnu javnost!

Produkti iz Resurs Centra: Gordana Igrić preplanula, a 'aljina cvetna
Photo: BIRN

National Budget Forum 2012, opet je samo delić Igrić „napora“ da se „poveća transparentnost i odgovornost Vlade u sferi javnih finansija kroz godišnji forum o državnom budžetu“, ali samo i isključivo u 2012. godini, što će brojnim ekonomskim stručnjacima u BIRN biti dovoljno za sve buduće projekcije i pripadajuće ejakulacije ljubavi i brige prema građanima Srbije i njihovoj dobrobiti, dakako, u svetlu velikih zarada iz nesebičnih donacija za zaposlene u BIRN Holdingu.

Make your own budget on-line application, projekat za Gordanu Igrić vrlo vredan, ali za građane bez Interneta, nepotreban.

Good Governance Campaign, projekat je koji najbolje opisuje kompletnu BIRN ujdurmu i osebujnu ličnost Regonalne menadžerke.

Citizen's Budget, bizarna je smicalica od projekta koja bi trebalo da proizvede „vodič  za budžet Srbije za građane“, ma šta to značilo u donatorskom svetu.  Samo za taj „Vodič žednih donatora preko vode“, netko iz USAID Business Enabling Project spičkao je 30.000 evra, a da ne bi znao, svojim rečima, da objasni američkim poreskim obveznicima – why?

Neki se ljudi s time rode: Gordana Igrić, donatore prevodi žedne preko vode
Screenshot: e-novine

Sektori

Kao i svaka ozbiljna firma koja se bavi obrtom ogromne love u neprofitne svrhe, BIRN Serbia ima i sektore, sorry, „Sectors“, za medije i „dobru upravu“, koji „doprinose inicijativama regionalnog umrežavanja i zalažu se za dobro upravljanje kroz dostupnost i nadzor javnih finansija“, zlatna pravila koja ne važe i za BIRN knjigovodstvo:

Sector Media  je odeljenje je koje se bavi medijskom produkcijom na oba jezika, engleskom i lokalnom, recimo vranjanskom ili pirotskom dijalektu, no problemo, ali i vestima i analizama tekućih događaja i društveno-ekonomskih problema, kao i interaktivnim sajtovima „koji ohrabruju Srbe da ispituju rad javnog sektora“.

Nismo pronašli nijednu rečenicu na BHS jeziku, načitali smo se nevažnih i bajatih „vesti“, sagledali „analize“ koje sežu u dubine plitkog potoka koji žubori nepovezanim mislima i smorili se „interakcijom“ između portala „Balkan Insight“ i svake njegove pojedinačne rubrike, koje prepredena Goca i donatorski slepci doživljavu kao posebne sajtove, baš kao kada bi se e-novine busale u prsa kako interaktivno sarađuju sa sajtovima „Ekonomija“, „Entertainment“, „Sport“ i mnogim drugim „projektima“ u jebeno precenjenom meniju.

Vesela BIRN svita: Gordana Igrić i koktel Margarita
Photo: BIRN

Razume se da svaki Sektor koji drži do sebe, demokratije i pravde ima i podsektore i to:

Publishing and Broadcasting takođe proizvodi dnevne vesti i analize, baš kao što se bavi „istragama“ za različite publikacije. Novinari u BIRN Serbia pišu za Balkan Insight, kao i članke za nepostojeći dvonedeljnik Belgrade Insight. Tvrde da pišu i nekakve novinarske komentare za sajt „Skockajte budžet“ koji, gle, takođe ne postoji, osim ako snalažjiva Gordana Igrić nije računjala da rubrika „Inicijative“ sajta „Vodite računa“ može kod donatora proći kao još jedna požrtvovana aktivnost da prekomorski ljudi u Srbiji, pod uslovom da znaju engleski, dođu do boljeg života, vrućeg vetra ili šta već od TV serija preferira USAID u tom trenutku.

Advocacy podsektor navodno se zalaže za unapređenje medijske scene, posebno radeći na ohrabrivanju javnosti da se uključi u to pozorište, što je rezultiralo obrenovačkom poplavom blogova usamljenih, tužnih, mrzovoljnih, promašenih i potrošenih ljudi koji se, zajedno sa Dunjom Mijatović na OEBS ormanu i Gordanom Igrić u luksuznom stanu, umalo ne razočaraše kad je broj mrtvih spao ispod tisuću.

Do koje mere je sve to izvitopereno u laži koja obezbeđuje lagodnu egzistenciju doniranih i svrhu postojanja donatora koje niko ne kontroliše, povodom neke bezvezne kampanje za koju niko nikad nije čuo, govori i formulacija na engleskom, da su učinjeni „online efforts“, dakle, „napori na vezi“, što sigurno zavređuje par hiljada dolara kao naknadu za napinjanje.

Sector Capacity-building je, kako mu samo ime kaže, posvećen izgradnji kapaciteta treningom lokalnih novinara (tako se dobije Vukašin Obradović kao dvonožni benefit). Naravno da se i tu ulažu nadljudski „efforts“ zbog čega pucaju kapilari na licu, a ne zbog alkoholizma, kako tumače cinici.

Sector Good Governance trebalo bi da predstavlja odeljenje koje ima zadatak da prati reforme u Srbiji, olakša javni dijalog, utiče na donosioce odluka i poveća javno učešće u političkim procesima. Što se tiče eventualnih rezultata rada i uobičajenih „effortsa“, Gordana Igrić nije želela da zamara nezainteresovane donatore, jer da su zainteresovani, valjda bi makar jedan uočio da je bezočno bacati pare u BIRN bunar dok je milion ljudi u Srbiji na pragu gladi.

Goca Igrić nas iz mrtvih budi: Dejan Ilić i Slobodan Georgiev, BIRN ljudi
Photo: mc.rs

Jasno je da i u ovom blesavom sektoru postoje podsektori  Advocacy, Capacity building, ali i dva nova, „Monitoring and Research„ koji otkriva tajne u javno dostupnim podacima i „Events“ koji promoviše dobro upravljanje na koktelima, vodeći prvenstveno računa da ne manjka Šampanjca, omiljene tekućine Gordane Igrić.

Ljudi

Zadivljeni organizacijom rada, podelom po radnim grupama specijalizovanim za sve aspekte društveno-političkog delovanja, pomislili smo da pored neizbežne Gordane Igrić postoji ogroman tim uigranih eksperata koji prate, podstiču, ohrabruju, obeshrabruju, dijaloge, monologe, kapacitete i ostale grantovske zavete.

Kad tamo međ' „People“, samo njih petoro udarnika koji stignu sve da postignu, od kojih se izdvaja upadljivo nepismena vedeta Slobodan Georgiev, Project Coordinator, takoreći referent za koordinaciju deplasiranih reči u konfuznoj rečenici.

O požrtvovanosti, posvećenosti radu i umeću ove dobro plaćene ekipe, svedoči i podatak (od 21. februara 2015) da je Vesna Bjekić, službenica u administraciji koja danas, „Today, she manages the BIRN Hub / BIRN Ltd. office in Belgrade, and coordinates translation and editing for all BIRN's Serbian/Bosnian/Croatian language report“, iako je nesrećna žena preminula još 5. novembra 2014. godine.

Učinak

Kada vidimo koliko je i kakvih novinarskih magova radilo na ovim programskim projektima, sasvim je logično da „Outputs“, učinci, izgledaju ovako prazno, figurativno i doslovno, baš kakvi su i nemušti korisnici ogromnih grantova:

Mesto gde caruje veliko Ništa: BIRN Serbia, leglo učinkovitosti
Screenshot: e-novine

Kako ovde imamo posla sa povezanim privatnim firmama registrovanim po celom regionu, koje pod oblandom nevladinih organizacija mlate teške pare od zainteresovanih saučesnika iz inostranstva, sa ciljem da se etabliraju kao ugledni internet mediji, bio je red da osmotrimo kvalitet rada i kvantitet zalaganja novinara sa petodnevnih letnjih kurseva, na prikladnom mestu „Vesti i događaji“.

News and Events, ili Njuz end ivents u perfektnom izgovoru Slobodana Georgieva, predstavlja mesto gde je, na devet strana, sabran celokupan novinarski rad nepotpisanih autora, zbirka plitkoumnosti prožeta hroničnom lenjošću koju stvaraju redovni i visoki prihodi od lagodnog višegodišnjeg palamuđenja i lobiranja u nečiju korporativnu korist.

Dakle, za period od 21. avgusta 2006, kada je na sajtu BIRN Serbia objavljen tekstić o nekakvom „Novinarskom kursu u Podgorici“, do poslednje kuknjave i zapomaganja u tekstu „BIRN odgovori Johanu Hanu o medijskim slobodama“, od 18. februara 2015. godine, zbog drskog pristupa Johannesa Hahna koji izvoljeva bilo kakve dokaze koji prevazilaze „Rekla-kazala“ specijalnost Gordane Igrić Intrigić, istraživačko novinarstvo made in e-novine došlo je do poražavajuće lakoće postojanja preduzimljive menadžerke opšte prakse.

Za 102 meseca obezbeđenih donacija po osnovu programa, projekata, zainteresovanih subjekata i prevarenih objekata, BIRN Serbia, u strukturi kompanije kamen-temelj profita i ekstra zarade, proizvela je ukupno 129 tekstova, prosečno 1,26 tekstova, ali mesečno. Iz perspektive ukupnog broja radnih dana u tom periodu, a reč je o 2244 radna dana (22 mesečno), jedan tekst je nastajao na svakih 17,4 radnih dana.

Zar Gordana Igrić misli da sam baš toliko naivan: Johannes Hahn, lik zajeban
Photo: fokus.mk

Prevedeno na novinarski rad i standardne zanatske mere, otkako je uklonjena korumpirana vlast Demokratske stranke Borisa Tadića, dakle od polovine maja 2012. godine do Johannesa Hahna, BIRN trudbenici su priredili 60 šlajfni novinarskog teksta, upotrebivši oko 35.000 reči na nebitne vesti, deplasirane teme, površne analize, polupismena trabunjanja, navijačke prikaze, pristrasne formulacije, proizvoljna tumačenja, netačne prevode, na teme politike, ekonomije, spoljne politike, kulture, zapošljavanja, kuda večeras, stvaranja boljeg poslovnog ambijenta, planiranja proširene porodice, položaja Roma, položaja Vlaha, ravnoteže straha i čime sve još ne.

U periodu od 33 meseca (maj 2012. - februar 2015) to je iznosilo 1,8 šlajfni mesečno ili 1060 words, but per month, što mu dođe 48 napisanih reči tokom jednog ćutljivog radnog dana. Od ukupno 129 uradaka, oko 90 je skarabudženo od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast, posle ubedljive pobede na izborima i ostvarenog legitimiteta za koji očito ne haju finansijeri poput evroskeptičnog Majkla Devenporta i ostalih koji su slična sorta.

Manjeg zla idilica: Goca i Ivica
Photo: Tanjug

Zanimljivo je da u tom istraživačkom novinarstvu u mreži palanačkih intriga, do kobnog maja 2012. godine kada su propali domaći finansijeri, a strani morali da pronalaze nove kanale snabdevanja (na primer da Ambasada Holandije u Hrvatskoj finansira predivan projekat Gordane Igrić from Serbia), BIRN Serbia nije imala nikakve primedbe na kolosalnu korupciju po kojoj će biti upamćeno celo razdoblje one politike koja je nitkovluk crpela u provizorijumu „I Evropa i Kosovo“.

Nije im bilo ništa sporno u političko-ideološkom smislu ni sa Deklaracijom o pomirenju sve dok Dačić nije obrnuo koalicioni ćurak, nije bilo primedbi na rasističke i homofobne ispade Dragana Đilasa, na skrivanje ratnog zločinca Ratka Mladića, negiranje genocida, ubistva vojnika u Topčideru spadala su u takozvano Manje zlo, a bio je čak dopadljiv i Jeremićev desničarski šarm. Sve je štimalo i u budžetskom smislu čak i kad su friendovi veleizdajnički prodavali nacionalni resurs za 400 miliona evra, kad je Dulić postavljao optičke kablove i finansirao privatni biznis kompletne familije, kad je Šutanovac počeo da zida vilu u Skerlićevoj, iza bibilioteke u koju, šoderčina, nikad nije kročio.  Bile su to godine lukrativne lobotomije kada su mnogi verovali da nam je Ombudsman Saša Janković gluv, mutav i slep.

Da, bio je to demokratski rašomon u kome je postignut konsensualni dogovor između Vlade, vladinih agencija, nekoliko ambasadora i nevladinih organizacija oličenih u bezmudskom trouglu Licht-Biserko-Dereta (čak je i jedna Nataša Kandić ispala iz monopolskog kružoka Trećeg sektora jer je, za razliku od pomenutih, imala nezgodan običaj da zaista radi nešto važno i neophodno) u kome je, sve u ime projektnih tlapnji ala „stvaranja preduslova za jačanje kapaciteta u formiranju demokratskog ambijenta radi omogućavanja postepenog formiranja jakih institucija sistema...“ , pokradeno sve što se poneti moglo, upropašćeno sve što je bilo izgledno i unazađeno sve što je moglo biti završeno.

U prikazu ovog skupo plaćenog beščašća u simuliranju društvene odgovornosti, međutim, rešili smo da odemo i korak dalje od statistike, vraćajući se još jednom na prvi tekst BIRN Serbia od 21. avusta 2006. pod naslovom „Montenegro training course in Podgorica“, štivo dosadno po svemu, osim po neupadljivom linku na dnu stranice gde vam ne preostaje ništa drugo nego da „For more information on this project, contact BIRN BiH Director Dragana Nikolic-Solomon“, dragu ženu i vlasnicu udela u BIRN kompaniji, koja je samo par godina kasnije bila u prilici da kao šefica OEBS za medije (tek da osetite zagađenost atmosfere, to mesto je potom nasledila Dunja Mijatović), eventualno, zloupotrebi službenu funkciju u međunarodnoj organizaciji radi pribavljanja protivzakonite imovinske koristi firmi u kojoj raspolaže vlasničkim udelom.

(Nastaviće se)

* U trenutku objavljivanja ovog teksta, svi priloženi linkovi su aktivni, što je važna napomena, u slučaju da se naprasno dogodi neka "autocenzura".

star
Oceni
3.31
Ostali članci iz rubrike Tema
image

Ne mogu da prihvatim da e-novine više neće postojati

Ako ne nastavite sa radom, izbiće novi rat

image

Odlazak otpisanih

Only the Good Die Young

image

Over & out: Oproštaj od e-novina

Kad imaš neprijatelje, imaš sve

image

Pozdrav iz Sarajeva: Lep dan za umiranje

Nema više e-novina

Tagovi