Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (7)

Fond za humanitarno pravo predstavio dosije Rudnica

Ljubiša Diković naređivao ratne zločine u Drenici

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: www.mc.rs

Fond za humanitarno pravo došao je do pouzdanih svedoka i dokumenta koji su dokaz da je prebacivanje posmrtnih ostataka ubijenih civila u dreničkim selima, kao "asanaciju bojišta" naređivao sadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije

Neophodno je hitno istražiti ko je ubio, opljačkao i prognao civile iz kosovskih sela Rezala, Staro Čikatovo, Donji Zabelj, u regionu Drenice; posmrtni ostaci ukupno 53 kosovska Albanca starosti od 14 do 87 godina, pronađeni su u masovnoj grobnici Rudnica kod Raške, a nedvosmisleno je utvrđeno da su ih iz plitkih primarnih grobnica iskopali, prevezli i ponovo pokopali pripadnici Vojske Jugoslavije, 37. Motorizovane brigade, kojom je komandovao ljubiša Diković. Sadašnji načelnik Generalštaba Voske Srbije komandovao je operacijama u kojima su civili pobijeni, te docnijom asanacijom bojišta, u vreme agresije NATO. Za slučaj Rudnica u toku su takozvane predistražne radnje, rečeno je u četvrtak, na konferenciji za novinare Fonda za humanitarno pravo.

Činjenica da protiv Ljubiše Dikovića Haški tribunal nije podigao optužnicu ne sme, kako je ocenio novinar agencije Sense Nemanja Stepanović, da bude presudna, s obzirom na mandat koji je imao Tribunal i njegov nedostatak kapaciteta.

Motivacija Fonda bila je, između ostalog, po rečima izvršne direktorke Sandre Orlović, da se pronađu svi posmrtni ostaci (nije pronađeno još deset ubijenih), što bi značio neku vrstu smirenja za porodice žrtava.

"Glavni motiv za istraživanje svih okolnosti u vezi sa masovnom grobnicom Rudnica je snažan utisak da se u javnosti stvara utisak kako je otkrivanjem i predajom tela septembra 2014. priča završena. Nismo čuli jasno određenje i usmerenje naših institucija, uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine, kao i političkih institucija. Ovo bi trebalo da bude samo početak priče o masovnoj grobnici Rudnica, da se istraži ko su i kako su pobijene žrtve. Ko su odgovorni za njihovo ubistvo, za premeštanje tela. Fond raspolaže dovoljnim brojem svedočenja kosovskih Albanaca, ima pristup preživelima, a, s druge strane, koristi javno dostupniu dokumentaciju Haškog tribunala. Tužilaštvo može da dođe do svedoka, uz pomoć Euleksa, takođe, da koristi dokumentaciju, čak i dokumente koji nisu javni. U tom smislu, smatram da istaživanje svih činjenica o zločinima u kojima su ubijene žrtve koje su pokopane u Batajnici, Perućcu, Petrovom Selu, Rudnici, mora da bude jedan od prioriteta Tužilaštva. U prethodnom periodu videli smo malo predmeta o zločinima počinjenim na Kosovu. A činjenica je da su to jedini ratni zločinjeni počinjeni na teritoriji Srbije (u tom trenutku). Počinioci se nalaze u Srbiji i njihovo procesuiranje mora biti prioritet", rekla je Sandra Orlović.

Photo: www.mc.rs

Ona je podsetila kako je prošlo petnaest godina od pronalaženja sekundarne gorbnice Rudnica, odnosno da su za zločine srbijanskih snaga bezbednosti na Kosovu podignute optužnice samo u slučajevima Suva Reka, Ljubenić i braća Bitići.

"Sve to vreme počinioci zločina, kao i oni koji ih nisu sprečili ili prijavili, učestvovali u prikrivanju tela žive u Srbiji", rekla je Sandra Orlović.

Tužilaštvo je, navodno, razgovaralo sa nekoliko desetina svedoka, sa ciljem da utvrdi ko su počinioci zločina i ko su odgovorni za premeštanje posmrtnih ostataka iz primerne u sekundarnu grobnicu, rekla je Jasna Janković, portparolka Tužilaštva. U toku je, prema njenim rečima, predistražni postupak.

"Prilikom zločina korišćen je uobičajeni postupak Vojske, odvajanja i udaljavanje žena i dece, potom streljanje dečaka i muškaraca. Raspolažemo svedočenjima o tome da su tela ubijenih u Rezali najpre ostavljena na mestu zločina, a potom nekoliko dana kasnije, potovarena u kamione u odvežena u pravcu Kosovske Mitrovice. Autentična dokumenta pokazuju da je akcije u Rezali, kao i u okolnim selima, 4. i 5. aprila 1999. naredio Ljubiša Diković, tada komandant 37. Motorizovane brigade VJ. MUP Glogovca Vojska obavestila je, prema svedočenju načelnika pred Haškim tribunalom, o ubijenim civilima, ali policija je odbila da preuzme tela. Načelnik SUP svedočio je da tokom intervencije NATO nije funkcionisao nijedan civilni organ, čak ni Civilna zaštita, te da nije bilo kamiona kojim bi žrtve mogle da se prevezu", istakla je Milica Kostić, saradnica Fonda na ovom istraživanju.

Svi zločini počinjeni su u području Drenice u kojem je bila zona odgovornosti 37. motorizovane brigade, koja je bila pod komandom Ljubiše Dikovića. Kako je saopšteno, ročište u slučaju Diković protiv Nataše Kandić, bivše izvršne direktorke FHP, za uvredu časti (navodi o ratnim zločinima 37. Motorizovane brigade VJ u dosijeu Fonda "Ljubiša Diković") prekinuto je zbog dekriminalizacije klevete, a biće nastavljeno početkom februara ove godine, po tužbi Ljubiše Dikovića za naknadu štete.

star
Oceni
1.17
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi