Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (15)

Marihuana u Srbiji: Diskriminacija protiv legalizacije

Pravda za travu!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Domaćinskih ruku delo: Trava naša nasušna
Domaćinskih ruku delo: Trava naša nasušna
Photo: Stock

Srbija je plodna zemlja sa povoljnom klimom, kojoj nije potreban šverc sa crnog tržišta Kosova i Albanije, ali nadležni organi nikako da shvate da bar u nečemu treba da budemo progresivni. Ako prepoznamo i iskoristimo dar prirode, i od marihuane napravimo domaći proizvod – novi zaštitni znak Srbije, nećemo morati da idemo u amsterdamski coffie-shop jer bi na našim plantažama bujala kvalitetna organic “domaćica” koja ne ubija neurone, već ih stimuliše

Trava: U narodu poznatija kao THC
Photo: Stock

Kada i na koji način će biti dekriminalizovana, a zatim legalizovana marihuana u Srbiji? Incijative postoje, ali nadležni kao da nemaju sluha za tako važno pitanje. Rick Simpson je početkom milenijuma došao do neverovatnih rezultata koji se odnose na istraživanja delotvorne primene ulja kanabisa u terapiji malignih obolenja. Konoplja (Canabis) je sastavni deo kulture mnogih naroda u Aziji i Evropi, ali je ona u savremenom društvu još uvek neshvaćena i zakonom kažnjiva. Protiv njene prohibicije u Kanadi su 2005. održane velike demonstracije, a Svetski marš konoplje (Global Marijuana March) se održava širom planete, svake prve subote u maju mesecu. U razvijenim državama kao što su SAD, Portugal i Urugvaj, ili nama bliže Holandija, Češka i Hrvatska, ova biljka je zvanično skinuta sa liste štetnih i kažnjivih supstanci, tj. izbačena je iz krivičnog zakona i prebačena na prekršajni nivo, te je tim putem dekriminalizovana.

Ako Srbija stremi ka Evropi, mogla bi da usvoji svetske zakonske regulative i standarde, ali ne zato što je “žaba videla kako se konj potkiva” več zato što nam logička sposobnost omogućava da prepoznamo dobrobit i razlikujemo je od štete. Ako je punoletnim licima dozvoljeno da neograničeno rabe štetne materije (nikotin, alkohol i sedative), zašto onda osnovno ljudsko pravo na izbor ne uključuje i kanabis kao lek? Umesto toga, konzumenti kanabisa se pod stegama društvenih predrasuda i brutalnog zakona, osećaju kao kriminalci i otpadnici u društvu.

Čokolada
Photo: Biljana Kosmogina

Otkad je kanabis u Srbiji anatemisan zakonom iz 2002. godine, broj kriminalnih dosijea je rapidno uvećan jer su mnogi korisnici “pali” zbog posedovanja pola grama. Bila sam svedok kada su mog prijatelja policajci u Novom Sadu grubo priveli jer su u njegovom džepu našli polovinu popušenog džointa, na tvrđavi usred Exit festivala. Njegovo suđenje je trajalo dve godine, a u međuvremenu nije mogao ni da konkuriše ni da se zaposli, jer je bio u krivičnom postupku. Uživaoci trave se na sudu tretiraju pod istim krivičnim članom, tj. u istom su košu sa zavisnicima od heroina i drugih sintetičkih droga koje stvaraju adikciju. Ako poseduješ makar mrvicu, kazniće te novčanim iznosom od stotinak hiljada dinara i/ili uslovnom kaznom, a ako ponoviš “delo” zaglavićeš na robiji. Advokati imaju pune ruke posla. Obogatiše se na srednjoškolcima i njihovim očajnim roditeljima, neutešnim što su im deca “narkomani” i “kriminalci”. A u međuvremenu, karakterističan, intenzivan miris dima trave, provlači se kroz sve slojeve društva. Uživaju je i siromašni i bogati, i neobrazovani i obrazovani, i mladi i stari.

Kad razmatramo legalizaciju marihuane u Srbiji treba imati u vidu legalizaciju u medicinske, industrijske i komercijalno-turističke svrhe, kao i za ličnu upotrebu. Od nje bi imali koristi i država i društvo i pojedinac. Oštećenih ne bi bilo, osim dilera koji bi izgubili posao. Tada bi bio umanjen obim posla policije i sudstva, ali bi bar bili fokusiraniji na opasne hohštaplere i krimose, a ne na studente koji puše džoint na Kališu.

Votka
Photo: Biljana Kosmogina

Srećom, zablude građanstva o travi nisu mnogo velike. Generacije stasale u Titovoj Jugi vrlo se dobro sećaju tolerantnog komunističkog sistema koji nije pravio probleme uživaocima, ali istini za volju, u to vreme policajci o kanabisu nisu imali pojma. Devedesetih, u skladu sa socijalno-političkim beznađem, ulaze u modu: speed, extasy i kokain. Što je veće beznađe, to su jače droge na sceni. Od vremena Miloševića naovamo, u opticaju je trava sa Kosova, takozvana “Albanka”, za koju se pričalo da je prskana heroinom i mišomorom radi jačeg dejstva i stvaranja zavisnosti. Ona se samo jednim, malecnim delom zadržava(la) u Srbiji. Poznato je da se cela Evropa decenijama unazad snabdeva “Albankom”.

Ako se neki maloletnik zadnjih godina predozirao i upao u paranoju zbog “duvke”, to je zbog novonastalih hibrida, genetski modifikovanog skanka ili čestog kombinovanja sa većim količinama alkohola. Kruže priče i da panduri kontrolišu tržište i sarađuju sa dilerima, ali uz sve njihove gromovite akcije protiv narko-mafije, najlakše je pretresati džepove preplašenih maloletnika na ulici i praviti zapisnike. Srbija je plodna zemlja sa povoljnom klimom, kojoj nije potreban šverc sa crnog tržišta Kosova i Albanije, ali nadležni organi nikako da shvate da bar u nečemu treba da budemo progresivni. Ako prepoznamo i iskoristimo dar prirode, i od njega napravimo domaći proizvod – novi zaštitni znak Srbije, nećemo morati da idemo u amsterdamski coffe-shop jer bi na našim plantažama bujala kvalitetna organic “domaćica” koja ne ubija neurone, već ih stimuliše.

Lilihip
Photo: Biljana Kosmogina


Od početka 2013. godine, marihuana je dekriminalizovana u Hrvatskoj. Tamo nisam skoro bila ali mogu da prenesem utiske iz Češke koja je na tom polju preduhitrila Hrvatsku još 2011. Prag je oduvek bio turistička meka ne samo za evropske već i svetske putnike. Na godišnjem nivou taj grad od turizma zaradi više nego cela hrvatska obala uključujući i sva ostrva. Od kako češki zakon toleriše posedovanje manjih količina trave, smanjena je stopa kriminala i nasilje na ulicama praktično ne postoji, mada ostaje mogućnost prekršajne prijave i novčane kazne, što zavisi od lične procene policajca, odnosno sudije. Iako su do nas stigle razne medijske dezinformacije, ni u jednoj od ove dve države zakonom nije precizirana količina koju smeš da poseduješ i trave nema u slobodnoj prodaji. Ali zato je Prag preplavljen prodavnicama sa weed aksesoarom u koji spadaju: nargile, pajpovi, ćilami, bongovi, mrvilice, papirići za motanje i drugi rekviziti, slični onima u našem jedinom Zla šteku.

Neosporno je da od ovakve vrste komercijalnog weed-turizma profitira ne samo trgovac, već i država koja ubira porez na promet. Da li je Srbija spremna za medicinski i ekonomsko-privredno-industrijski preporod zahvaljujući legalizaciji? Političku inicijativu za legalizaciju kanabisa istakla je jedino stranka SPS uoči izbora u martu. Tadašnja ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, izjasnila se u korist marihuane i njene primene u medicinske svrhe, no tek će se pokazati da li je to bilo puko manevrisanje i koketiranje u cilju što većeg osvajanja glasova. Po svemu sudeći, legalizacija neće morati da čeka sledeće izbore, jer postoje i druge građanske incijative.

Pivo
Photo: Biljana Kosmogina

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 27. marta sam prisustvovala tribini “Legalizacija marihuane u Srbiji” koju je organizovala grupa “Studenti za slobodu” sa istog fakulteta. U svojstvu stručnjaka koji ne veruju u pozitivan učinak kanabisa, govorili su: doktor onkologije Vladimir Kovčin iz KBC “Bežanijska kosa” i profesorka sociologije na filozofskom - dr Slađana Dragišić Labaš.. Nasuprot njih, svoje afirmativne stavove o travi izneli su aktivisti Draško Nikodijević (IRKA) i Aleksandar Kokotović iz organizacije Legalizuj!. U dijalogu “za i protiv” između aktivista i stručnjaka, došlo je do zanimljivog raspleta u korist trave. Argumenti stručnjaka su stavljeni pod veliki znak pitanja zahvaljujući diskusiji i reakcijama publike. Tvrdnju sociološkinje da prekomerna upotreba kanabisa može da dovede do fizičkog i psihičkog propadanja, osporio je A. Kokotović koji se kao redovni konzument odlično oseća, zdravo izgleda i završava Filozofski fakultet sa natprosečnim ocenama.

Svesni smo toga da je prekomerna upotreba bilo čega štetna, uključujući i šećer/čokoladu, dok je razumna mera korisna, kao što i čašica rakije može blagotvorno da deluje, dok cela flaša može da ubije. Na tribini je rečeno da ako objedinimo sve saobraćajne nesreće, tuče, ubistva, nasilja u porodici i delirijume izazvane alkoholom, u odnosu na njih posledice pušenja marihuane izgledaju zanemarljivo. Tvrdnja doktora da korišćenje kanabisa u trudnoći može dovesti do oštećenja i degeneracije ploda, opovrgnuta je komentarom profesorke književnosti iz publike koja je i pored inhalacije trave u trudnoći, rodila potpuno zdravo dete. U diskusiju se uključio i posetilac tribine koji je korisnik već 24 godine i ne žali se ni na šta osim na status degradiranog i poniženog građanina, pošto sve što se odnosi na “pot” mora da radi u tajnosti, u stalnom oprezu i strahu od policije.

Absint
Photo: Biljana Kosmogina

Učesnik Draško Nikodijević iz IRKE, profesor engleskog jezika, prevodilac, joga učitelj i muzičar, koji je 2008. aktivno učestvovao u procesu legalizacije marihuane u državi Mičigen (USA), izjavio je da ima jak motiv da se za istu stvar bori i u svojoj zemlji, s obzirom da je dokazano da kanabis leči tumore. On je rekao da hiljade ljudi u našoj zemlji umire ne znajući da im je spas nadohvat ruke, dok su oni koji bi se priklonili lečenju kanabisom, zakonom osujećeni da ga upotrebe (naruče, uvezu, kupe, ili da ga sami proizvode). Nikodijević insistira na tome da “derivati kanabisa ne ubijaju rak, već samo cela biljka deluje kao lek, te da se zakon mora izmeniti da bi se dozvolilo uzgajanje celih biljaka.”

S obzirom da su sve brojnija medicinska istraživanja i dokazi o delotvornosti kanabisa koji ni malo ne idu u prilog farmaceutskoj mafiji, IRKA organizacija na svojoj facebook stranici agituje protiv toga što “srpska medicina ne priznaje kanabis kao lek, te stoga ni kanabis, niti bilo koji preparat od kanabisa, u Srbiji nisu registrovani kao lekovi”:

● Zakonodavstvo Republike Srbije kanabis svrstava u II grupu psihoaktivnih kontrolisanih sustanci, kao opojnu drogu koja može dovesti do teškog oštećenja zdravlja ljudi (Zakon o PKS, Lista PKS)

● Komisija za uvođenje novih zdravstvenih tehnologija Ministarstva zdravlja ni jednom nije razmatrala upotrebu kanabisa u medicinske svrhe.

● Ni jedan članak o lekovitom dejstvu kanabisu nije nikada predstavljen ni u jednom srpskom medicinskom časopisu ili predstavljen na domaćom medicinskom simpozijumu.

● Ni u jednom važećem udžbeniku studija medicine na Medicinskom fakultetu Beogradskog unverziteta ni ne pominje se endokanabinoidni sistem.

Turizam i razonoda


Pravni savetnik ove organizacije, advokat V.M, formuliše problem dekriminalizacije ovako: “Postupak dekriminalizacije je nešto potpuno drugo od postupka u kome se marihuana skida s liste opojnih droga, i o njemu odlučuje zakonodavno telo - Skupština. Naše Ustavno pravo je da sakupimo 30.000 potpisa i podnesemo narodnu inicijativu za izmenu postojećeg Krivičnog zakonika. I ranijih godina marihuana se nalazila na listi opojnih droga ali posedovanje nije bilo inkriminisano kao krivično delo do 2002. Veći je problem kod medicinske marihuane nego za dekriminalizaciju. Krivični zakonik u članu 246a. st.1. kaže ovo: “Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne." Naravno, ovo se odnosi samo na posedovanje.

 

star
Oceni
4.63
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak