Srbija Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (6)

Gordana Igrić, hladno insight oružje

Mala Đilasova sablja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Borac za svaki DS grant: Gordana Igrić u društvu Sonje Biserko i Izabele Kisić
Borac za svaki DS grant: Gordana Igrić u društvu Sonje Biserko i Izabele Kisić
Photo: www.gazetajnk.com

Već godinama, šarolika medijska ekipa uglavnom sa prostora Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, društvance u koje su uključeni biznismeni iz četnolikih Vijesti i Monitora, potom fantomske organizacije kao što su Seemo ili londonski Media Diversity Institute from London, nekakav Center for Civic Education ili NVO pod imenom Birn (pompezno: Balkan Investigative Reporting Network), sve uz podršku prijatelja iz medijskog odeljenja OSCE – živi na visokoj nozi. Svi oni se, tobož, kunu u „istraživačko novinarstvo“, reklamiraju se kao poslednji čuvari slobode tvrdeći da prave „detaljne analitičke, istraživačke i multimedijalne novinarske izveštaje o kompleksnim političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i temama koje se tiču ljudskih prava“. Ali, iza ovih pompeznih slogana ostaje činjenica da je reč o jednoj političko-finansijskoj ćeliji koja efektno mutira, parazitski opstajući na milionima evra, nalazeći stalno nove načine da se izmuzu evropski fondovi. Primer nečega što se zove „Belgrade Insight“ upravo je tipičan za sliku o medijskoj manipulaciji i zlokobnoj ideologiji

Voli izvorni DS, bez Đinđića: Gordana Igrić
Izvor: Twitter

Da nam čitaoci nisu skrenuli pažnju, živeli bismo u mraku neznanja; ovako, otkriveno nam je da u Beogradu na engleskom jeziku izlazi štampano glasilo „Belgrade Insight“ koje se deli besplatno, sve pod devizom „ima se, može se“. Ova tiskovina na 16 strana velikog formata ima očigledno velike ambicije; nije to samo lokalni reklamni časopis koji prati kulturološko-turističku sliku grada, već štivo koje se bavi aktuelnom politikom („Serbian reforms in doubt after minister quits“), tekstovima o Makedoniji, Rumuniji, Kini, Hrvatskoj, Bugarskoj – nešto kao dajdžest verzija neuglednog Le Monde diplomatique. Ova novinarska papazjanija u svojim političkim dometima duboko je zaronila u đilasovštinu; naslovima „New election highlight old broken promises“, „Blank votes are still Serbia’s only hope“, „Media war against Radulović“ ili „Belgrade riverside development deal criticised“, pomenuti DS-fanzin na čvrstoj je liniji izborne Drvosek-propagande.

Zanimljivo je da list nema impresum; ne zna se ko su urednici, ko su novinari, ali se zna da ovaj žućkasti tabloid objavljuje famozni BIRN, koji svoje english-izdanje reklamira ovim english-tekstom: „Belgrade Insight, Serbia's only English-language newspaper, is a 'must-read' for Belgrade-based opinion-makers, expatriates, and everybody else who simply has a need to know Belgrade“. Koliko se desetina komada štampa, nije poznato; važnije od toga jeste samoreklama sledećeg sadržaja „ Belgrade Insight is produced by the Balkan Investigative Reporting Network, BIRN, one of the region's most respected sources of independent, authoritative, news. Belgrade Insight takes advantage of BIRN's 400-strong pool of professional, specialist journalists and editors from across the region. All our articles are prepared by native-English editors to ensure that you get the news in a familiar, easy-to-read format“.

Dosetka za „easy-to-read format“ mogla bi se pre svega odnositi na mentalni opis Gordane Igrić, direktorice NVO BIRN, nekadašnje urednice londonskog elektronskog portala IWPR, koja je svoje zvezdane trenutke raspamećenosti imala tokom premijerskog mandata Zorana Đinđića, ali i posle njegove smrti, kad se stavila u službu svih onih koji su kritikovali akciju „Sablja“, insinuirajući da su u ubistvo Đinđića umešani ljudi sa kojima je najbliže sarađivao. Koristeći usluge novinara u civilu Željka Cvijanovića (koji je, čim je „Sablja“ započela, pobegao preko Drine, u Šumsku) ili uspaljene Đinđićeve kritičarke Dragane Nikolić Solomon (koja je, gle apsurda, već godinama u Beogradu zadužena za medije pri organizaciji OSCE), Gordana Igrić je izveštaje sa IWPR plasirala svuda gde se o ubijenom premijeru mislilo sve najgore.        

Hrana za Drvosekov mozak: Čita se na engleskom, na međunarodnim letovima
Photo: Facebook

Igrićeva je jedna od osoba koja je promovisala kriminalce/ saradnike Miloševićevih tajnih službi maskirane kao novinare (poput Željka Cvijanovića) i davala im prostor da preko IWPR truju međunarodnu zajednicu lažima o Zoranu Đinđiću kao "mafijašu". Kad im je IWPR postao mali, Gordana Igrić i Dragana Nikolić Solomon pisale su za „Kurir“ i urušavale optužnicu za Zoranovo ubistvo, branile Arkanovu udovicu, diskreditovale "Sablju"... IWPR je bio jedna od poluga inspiratora i naručioca preko kojeg se pripremalo to ubistvo, a Igrićka izvršilac tih radova, bez obzira da li je to radila verujući u to ili iz potrebe da izvuče što veći profit od stranih donatora.

Novinar u civilu: Željko Cvijanović, teška IWPR artiljerija
Photo: Stock

UMETNOST IWPR LAŽI: KO OTPUŠTA, TAJ NAPUŠTA

Kako je IWPR izveštavao, pokazuju delovi originalnog teksta „Đinđić se odriče 'Bebinih' usluga“ iz oktobra 2002. koji je osmislila Dragana Nikolić Solomon pod uredničkom palicom Gordane Igrić, a uz pomoć neizbežnog Željka Cvijanovića: „Srpski premijer Zoran Djindjic je otpustio sefa vladinog biroa za komunikacije zbog umesanosti u kontroverzne afere, kontraproduktivne po reputaciju predsednika srpske vlade. Djindjic je u petak, 25. oktobra, potvrdio da je sef informacionog biroa srpske vlade, Vladimir "Beba" Popovic, napustio ovaj polozaj da bi se posvetio svojim poslovnim aktivnostima.

Beogradski analiticari veruju da je nedavni napad na popularnu nezavisnu TV i radio stanicu B92 - jedan od stubova otpora Milosevicevom rezimu tokom devedesetih - navodno orkestrirao Popovic. Krajnji ishod tog napada je imao efekat bumeranga i prakticno je okoncao njegovu karijeru. Popovic je imao toliki uticaj na medijskoj sceni, a njegova uloga u kontroli protoka i pristupa vladinim informacijama je bila tako znacajna, gotovo cenzorska, da uprkos njegovom odlasku iskusni medijski analiticari u Beogradu nisu spremni da zvanicno prokomentarisu za IWPR njegovu ulogu u kampanji protiv B92 (...) Popovic je, kako se smatra, pokusao da diskredituje B92 objavljivanjem kritickog teksta u podgorickom dnevnom listu "Publika", bliskom crnogorskom predsedniku Milu Djukanovicu koji je i Djindjicev politicki saveznik, u kome se tvrdi da je glavni i odgovorni urednik B92, Veran Matic, pokusao da na nezakonit nacin privatizuje stanicu (...)  Visi zvanicnik Djindjiceve Demokratske stranke, DS, pod uslovom da ostane anoniman priznao je za IWPR-u da je kampanja potekla iz kancelarije Bebe Popovica. "Popovic je kreirao kampanju protiv B92 i dokumenti su najpre dati crnogorskom dnevniku 'Publika' koja je sve prenela," rekao je ovaj izvor dodajuci da je TV Pink preneo ovaj clanak izricito da bi podrzao premijera (...) Aleksandar Tijanic, savetnik za medije jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice i zestoki protivnik Vladimira "Bebe" Popovica, ima objasnjenje zasto nijedan novinar ne zeli da zvanicno komentarise kontakte sa sefom vladinog biroa za komunikacije. "Nijedan novinar nije to uradio. Da li to znaci da nije bilo pritisaka? Ne, to samo znaci da su novinari i urednici uplaseni," kaze on.

Ona brine za slobodu medija u Srbiji: Dragana Nikolić Solomon, Malo Kurir, malo OSCE
Photo: www.mc.rs

Manja Vukotic, urednik beogradskog dnevnog lista "Vecernje novosti", izjavio je za IWPR: "Pre godinu dana presekao sam Popovicev prvi pokusaj da se mesa u nase poslove i od tada ne govorimo." Vukotic veruje da Popovic snosi odgovornost za neuspeh prvobitnog koncepta vladinog biroa za komunikacije koji je osnovan da bi pomagao novinarima u kontaktima sa srpskom vladom i olaksao protok informacija. "Umesto toga, taj covek je jedino pravio skandale," tvrdi Vukotic. "Pritisak je bio neprekidan, a drugi urednici su izbegavali da pricaju o tome“. (...) Djindjic je osnovao Biro za komunikaciju u zimu 2001. godine, da bi se zamenilo bivse ministarstvo za informisanje. Kao sef Biroa za komunikaciju, Popovic je brzo prosirio svoj uticaj na medijskoj sceni, omogucavajuci odabranim medijskim grupama pristup poverljivim informacijama - u cijem je posedu jedino mogla biti policija - o kriminalnim aktivnostima pripadnika bivseg Milosevicevog rezima“.

Ovaj nepismen, ali zao tekst tipičan je za „detaljne analitičke, istraživačke i multimedijalne novinarske izveštaje o kompleksnim političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i temama koje se tiču ljudskih prava“, kako sebi tepa Gordana Igrić, danas prva sablja tabloida „Belgrade Insight“. To je vrsta novinarstva koja je iz Londona letela ka Đinđićevom kabinetu, svejedno da li je na meti bio sam premijer ili njegov najbliži saradnik Vladimir Popović.

+++

Danas, posle više od deset godina, kao da se ništa nije desilo, Gordana Igrić preko „Belgrade Insighta“ ponovo podržava one koji su patološki mrzeli Đinđića; samo je Đilas drag, sve ostalo su sitnice!

star
Oceni
1.98
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak