Mirko Cvetković, premijer korupcije

Državni sekretar i premijer: Dušan Nikezić i Mirko Cvetković (desno)

Photo: Beta

Ako su Srbi, doduše vekovima funkcionalno nepismeni, mislili da je Sporazum Cvetković (Dragiša) – Maček (Vladko) najgore što ih je moglo snaći, tek sa novim Sporazumom Cvetković (Mirko) – Nikezić (Zvonimir), mogli su se uveriti da pored vlasti koje decenijama satiru društvo, Srbiji nisu potrebni spoljni neprijatelji. O stravičnim razmerama korupcije koja je zahvatila sve institucije vlasti, rečito govori upletenost bivšeg premijera Mirka Cvetkovića u skandaloznom privrednom kriminalu, jer, ako je najtunjaviji među njima uspeo da se “ugradi” u višemilionskim poslovima, šta tek možemo očekivati od onih promućurnijih čimbenika političke i finansijske moći?

Moto: Domovino, ime ti je Korupcija

PHOTO: Stock

Iako je javnost već godinama znala skoro sve o sukobu interesa tadašnjeg šefa Agencije za privatizaciju (2003-2004) Mirka Cvetkovića (koji je istovremeno radio za konsultantsku firmu CES Mecon koja je tokom osam godina sjajne saradnje, od Agencije naplatila više od pet miliona evra, prevedeno na srpski 535.887.596,35 dinara, za 168 loših i raskinutih privatizacionih ugovora), tek sa obelodanjivanjem skandala u vezi sa Agrobankom, prvom porodično-funkcionerskom bankom, i višemilionskim “toksičnim” kreditima odobrenim sinovima, kćerima, rođacima i prijateljima, građani su došli u priliku da spoznaju razmere pljačke kojoj su podvrgnuti čitavu proevropsku deceniju.

Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske kuće CES Mecon, ali i kompanije Mecon, dugogodišnji je poslovni saradnik eks-premijera Srbije Mirka Cvetkovića, a tokom više godina porodično-poslovnog povezivanja familije Nikezić i Cvetković su učvrstile lukrativne veze zapošljavanjem najbliže rodbine. Naime, poštujući sva proklamovana proevropska načela, transparentne konkurse i kriterijume zapošljavanja, čistom igrom sreće i sudbine, funkciju Državnog sekretara u Cvetkovićevom Ministarstvu finansija, dobio je Dušan Nikezić, sasvim slučajno, sin Zvonimirov.

Kako je sinova bilo previše, a ministarstava premalo, drugi sin Pavle Nikezić udomljen je u Jugoslovenskoj (?) autorskoj agenciji (JAA) gde se zbližio sa naslednikom prijatelja Mirka, Aleksandrom Cvetkovićem, takođe zaposlenim u ovoj panjugoslovenskoj firmi u kojoj Cvetkovići imaju 5,6% vlasničkog udela. Posle pritiska iz partije da zataška nepotizam Mirko Cvetković je preneo upravljačka prava na nepovezana lica, ali kontinuitet rada i zalaganja je obezbeđen imenovanjem Pavla Nikezića na mesto direktora firme, a Aleksandra Cvetkovića na poziciju člana Upravnog odbora.

Nevinost bez zaštite: Zvonimir Nikezić, poslovno-porodični prijatelj

Photo: Blic.rs

U vreme kada je CES Mekon radila na brojnim privatizacijama firmi poput Knjaza Miloša, Frikoma, Mlekare Šabac, Trajala, Beograd filma, ali i Semena i Veterinarskog zavoda Zemun, koje su ocenjene kao sumnjive od Saveta za borbu protiv korupcije, u Agenciji za privatizaciju je, u svojstvu Cvetkovićevog zamenika (2007), radio Zvonimirov sin Dušan Nikezić, istovremeno obavljajući još dve plaćene državne funkcije (predsednik Nadzornog odbora EPS, predsednik UO Energoprojekta), stižući da bude član Skupštine akcionara Direkcije KS (proizvodnja borbenih vojnih vozila), radne grupe za praćenje i koordinaciju privatizacije Telekoma, i Komisije za javnu nabavku usluga menadžmentskog konsaltinga za Telekom. Nakon jalove rekonstrukcije Vlade biva imenovan, 19. marta 2011, za Državnog sekretara u Ministarstvu finansija. Poslednji zadatak koji je premijer poverio sinu poslovnog prijatelja bio je šefovanje u radnoj grupi za Železaru Smederevo.

O kakvom kadru je reč, najrečitije govori izjava sina-stručnjaka Dušana Nikezića koji je 22. avgusta 2011 ustvrdio da “još nema indikacija da se kriza javnog duga prelila u Srbiju”, dajući o istom trošku jedinstven doprinos ekonomskoj teoriji, paranaučnom spoznajom da “iako porezi od prihoda padaju, a realne zarade su na silaznoj putanji, još uvek nema osnova da se umanje procene ekonomskog rasta.” Valjda smožden Edipovim kompleksom, isti genije je u trećoj godini globalne ekonomske krize zaključio da “nema naznaka da će biti ugroženo fiskalno pravilo u Zakonu o budžetskom sistemu o visini deficita”.

Epilog burazerske tranzicije: Sve srećne porodice su kao Nikezići und Cvetkovići

Photo: Stock

Istražnim organima i Javnom tužilaštvu možda će biti zanimljiv i podatak da je još nekoliko sadašnjih saradnika državnog službenika Mirka Cvetkovića radilo u privatnoj firmi CES Mecon, stručnjaci Dijana Dragutinović (nepravedno već zaboravljena ministarka finansija) Milojko Arsić (bivši Đelićev specijalni savetnik i viceguverner NBS) i Boško Živković (predsednik Saveta guvernera NBS), uvaženi članovi ekonomskog tima premijera koji nas je doveo do bankrota.

Čekajući brzu i odlučnu reakciju, koja će pokazati da su novi sazivi Vlade i Skupštine spremni da prekinu kontinuitet pljačke, na osnovu svakodnevnih otkrića novih pronevera koje plasiraju posvađane stranke, nesrećni poreski obveznici u Srbiji mogu pronaći zapanjujuću sličnost između svemira i korupcije u Srbiji. Veličina prvog i drugog je, naime, nepojmljiva ljudskom umu.