Posle Ugričića - savetnik za zaštitu vojnih memorijala

U verovatno najefikasnijoj akciji Cvetkovićeve administracije - pet dana nakon smene Sretena Ugričića sa mesta direktora Narodne biblioteke Srbije - Vlada Srbije imenovala je Dejana Ristića za vršioca dužnosti čelnika NBS

Odluku o imenovanju vršioca dužnosti direktora Narodne biblioteke Srbije Vlada je donela u sredu, saopštio je direktor vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović, ali nije naveo da li je sednica održana telefonom ili uživo. Mihajlović je saopštio i da Ristić već 10 godina radi u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Istoričar Dejan Ristić je u Ministarstvu rada i socijalne politike radio kao savetnik u Sektoru za boračko-invalidsku zaštitu, u kom se između ostalog bavio simboličkim i materijalnim obeležavanjem značajnih datuma iz boračke istorije Srbije.

Sa tog mesta se poslednji put oglasio u dnevnom listu Politika, 11. januara ove godine, autorskim tekstom "(Ne)kultura sećanja" u kom je zaključio: "Vreme je za akciju". U tom tekstu se Ristić, naime, bavio potrebom "ponovnog izgrađivanja svesti o neophodnosti poznavanja onoga što se desilo", odnosno nacističke okupacije Srbije i Jugoslavije i antifašističkog nasleđa koje se sistematski briše iz kolektivnog pamćenja zajednice.

"Stoga, vratimo identitet i fizionomiju žrtvama Jajinaca, Starog sajmišta, Banjice...", zaključuje Ristić sa mesta savetnika u Ministarstvu u kom je, kako se navodi, radio deset godina.

Vredi podsetiti da je za tih deset godina ispisano na stotine stranica novinskih tekstova i stručnih analiza kojima se nadležne instance izravno pozivaju na odgovornost zbog relativizacije zločina počinjenih u Drugom svetskom ratu na tlu savremene Srbije, rukom okupatora ili kolaboracionista - i to kroz nebrigu o spomeničkim obeležjima, rehabilitaciju kvislinga i četnika, istorijski revizionizam. Posebno poglavlje u ovim kritičkim osvrtima činio bi odnos Srbije prema Holokaustu i sudbini srbijanskih Jevreja u Drugom svetskom ratu, od školskih udžbenika do Starog sajmišta.

Briga države o postojećim obeležjima na stratištima iz Drugog svetskog rata ogleda se, između ostalog, u odnosu na Staro sajmište i Memorijalni park u Jajincima. Sobe za mučenje nekadašnjeg logora na novobeogradskom Sajmištu i danas se koriste kao stambeni i radni prostor, dok park u Jajincima služi kao izletište na kom se povremeno održavaju auto-trke. Savetnik za zaštitu vojnih memorijala pri Ministarstvu rada i socijalne politike, Dejan Ristić opisao je nedavno aktivnosti države na zaštiti ove spomeničke celine od neprimerenih aktivnosti: "Mi iz Ministarstva smo imali običaj da svratimo do Jajinaca kada se održavaju ovakve svetkovine i da kroz razgovor sa ljudima pokušamo da im stavimo do znanja gde se oni zapravo nalaze. I evo, posle nekoliko godina smanjen je broj takvih aktivnosti na tom mestu."

Uz državni nemar prema spomenicima koji simbolišu pijetet za žrtve nacizma, deo javnosti posebno uznemirava svojevrsna nacionalna homogenizacija u manipulisanju žrtvama. Tako savetnik Ristić objašnjava da su Jajinci "najveće stratište srpskog naroda" u čemu se uobičajeno iscrpljuje razlog zbog kog ovaj i drugi memorijali zaslužuju dostojan tretman.

Finale ovog formatiranja javnog mnenja proglasila je tabloidna štampa, na čiju je navodnu inicijativu država usvojila predlog da se 21. oktobar - dan kada su nacisti streljali više od dve hiljade građana Kragujevca i okolnih mesta, Srba, Jevreja, Roma i drugih - obeležava kao nacionalni praznik, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Tokom kampanje za usvajanje ove odluke sa "dvostrukom simbolikom", redakciju tabloida posetili su resorni ministar i njegov savetnik. Tom prilikom Dejan Ristić "se složio da je 21. oktobar adekvatan datum jer ujedno simbolizuje sećanje na srpske žrtve i antifašističku borbu u Drugom svetskom ratu."

Isti se tabloid upravo proslavio nekažnjenim javnim linčom sada već bivšeg direktora Narodne biblioteke Srbije - sa kojim se njegov aktuelni naslednik poslednji put sreo pre pet godina, na promociji knjige sećanja holandskog vojnog hirurga iz Prvog svetskog rata u Srbiji. Bivši savetnik Ministarstva za rad i boračka pitanja i vođa stručnog tima koji evidentira srpsku kulturnu baštinu u inostranstvu, dobio je priliku da svoje poslove od značaja nastavi na mestu čelnika centralne nacionalne biblioteke.

Javnost s pažnjom očekuje kako će se novi državni službenik odrediti prema Republici Srpskoj, nacionalnoj klasifikaciji obaveznog primerka te članstvu Srbije u međunarodnim bibliotečkim i arhivskim institucijama a s obzirom na zavisnost Kosova.