Srbija Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (20)

In Memoriam

Umro je Radomir Konstantinović

Veličina slova: Decrease font Enlarge font

U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, najpoznatiji po kapitalnom delu "Filosofija palanke"

Radomir Konstantinović rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Karijeru je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“ (1951), da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“ (1954), „Mišolovka“ (1956), „Čisti i prljavi“ (1958), „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasfer ili traktat o pivskoj flaši“ (1964).

Od „Pentagrama“ (1966), okreće se eseju i već u njemu se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ (1969) u kojoj ovaj pesnik i fiolozof, praveći jedinstven esejistički amalgam beskompromisno zasekao po baruštini provincijske svesti, uvrežene malograđanštine i krutog tradicionalizma. Na nizu primera pokazujući kako nam je gotovo sve palanačko, Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd.

Govoreći o Srbiji devedesetih godina u jednom od retkih intervjua koji je da srbijanskim medijima Konstantinović kaže: "Da vam kažem: borba protiv nacionalizma jeste borba protiv samoće. Zašto? Zato što je samoća egzistencijska forma totalitarizma, svakog, pa i ovoga nacionalističkog s početka devedesetih godina. Ovo što vam sad kažem rekao sam pre deset godina, na početku Druge Srbije, na dan 11. aprila 1992. godine. Beogradski krug bio je krug spasonosnog prijateljstva, pa je zato, uistinu, bila privilegija naći se u njemu. Mislim na prijateljstvo, kao na privilegiju (valjda najveću od svih privilegija). Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako hoćete, na privilegiju marginalca. Zato što je marginalnost duša istorije. Druga Srbija, dakle Srbija evropska, jeste marginalna Srbija, i dan-danas, i upravo kao takva, kao marginalna, jedina moguća budućnost Srbije."

star
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak