Slatki život Emira Kusturice

Samo iz sredstava Nacionalnog investicionog plana Kusturica je za svoju Mokru goru dobio 244 miliona dinara, što je dva i po puta više nego što je dobio grad Užice! Osim toga, da bi izbegao plaćanje odnošenje smeća opštinskom komunalnom preduzeću, dao je sebi slobodu da napravi divlju deponiju u selu Kremna. Kakva ironija, divlja deponija u parku prirode

Razgovarao: Bojan Tončić

“Emir Kusturica je država u državi: ima svoje rendžera, naplaćuje putarinu, urbanista je, odlučuje o tome da li neko može nešto da gradi ili rekonstruiše, dograđuje. Najnovije je da je registrovao firmu za građenje puteva pod nazivom Felini i da je njegov Park prirode raspisao tender. Članovi tročlane komisije, od koji je jedan vozač, a jedan magacioner, dodelili su njegovom preduzeću Felini posao vredan 40 miliona dinara, da gradi put od Mokre gore do Zlatibora. Adresa preduzeća je Mećavnik, a on nema dozvolu za izgradnju i pitanje je gde će taj put da ide. Ali tom velikom urbanisti to nije važno, za njega ne važe nikakvi zakoni, on je čovek mimo svih zakona”, kaže za e-novine Nataša Mićić, potpredsednica Liberalno demokratske partije.

Ona iznosi podatak da je Emir Kusturica “samo iz sredstava Nacionalnog investicionog plana dobio 244 miliona dinara, što je dva i po puta više nego što je dobio grad Užice koji ima probleme sa aerozagađenjem i sa nedostatkom deponije. Kusturica je dobio više od Vranja, dok Priboj, recimo, nije dobio ni dinara u poslednje tri godine, iako bi, po normalnim kriterijumima, morao da bude svrstan u red nerazvijenih opština. Pored sredstava iz NIP-a, Emir Kusturica je dobijao sredstva Ministarstva kulture, mnogo više nego Užički pozorišni festival”.

Nataša Mićić naglašava da je poznati reditelj “uzurpirao prava svojine meštana Mokre gore, te da da naplaćuje putarinu. Jedina korist koju je grad Užice imao od Kusturice, a posedujem podatke o tome, jeste naplaćena taksa od 220 hiljada dinara. Poređenja radi, hotel 'Omorika' na Tari uplatio je gradu 4,5 miliona za godinu dana. Moj zaključak, a o tome sam više puta govorila, jeste da se nenamenski troše sredstva iz NIP-a, bez ikakvih kriterijuma. Jer, ako su, recimo, hteli da podstiču razvoj turizma u ovom kraju, daleko bi bolje bilo da ulože novac u aerodrom Ponikve, a ne da prave nove aerodrome. Jer veće turističke kapacitete imaju Zlatibor i Tara. Nije Mokra gora jedina, tu su jezera, pećine, Jelova gora, Kadinjača. Ako se, pak, ide na argument da se to radilo zbog razvoja turizma, prioritet je bio, valjda, da se završi Ibarska magistrala“

Nataša Mićić slikovito objašnjava moguće razloge za Kusturičinu nedodirljivost: “Podsetila bih na prvo javno pojavljivanje Borisa Tadića i Vojislava Koštunice: kohabitacija je počela sa Kusturicom kao domaćinom na Mokroj gori”.

+++

Podsećamo da je krajem decembra 2008, Nataša Mićić takođe govorila o slučaju „Kusturica“.

*Vlada je svojim Uredbama o zaštiti parka prirode „Šargan - Mokra Gora” prekršila član 58 Ustava koji garantuje pravo imovine. Istovremeno, Ustav određuje da ovo pravo može biti ograničeno samo na osnovu zakona, dakle ne uredbama, kao i pravo na pravičnu naknadu u slučaju ograničenja tog prava. I ne samo to, Vlada je ovim uredbama pored neustavnih prava svojine, omogućila čak i neustavna policijska i urbanistička ovlašćenja koja uživa vlasnik Drvengrada.

*Na ovaj način je jedan pojedinac stavljen iznad pravnog poretka naše zemlje. Za stanovnike Parka prirode to znači brojna ograničenja: od izgradnje objekata i kaptiranja izvora, preko krčenja šume i ulaska i kretanja motornih vozila izvan šumskih puteva, sve do loženja vatre, parkiranja vozila, ubiranja gljiva… Ovakvim brutalnim ponašanjem sutra može biti ograničen svaki stanovnik Srbije. O svemu tome i drugim ograničenjima, a bez potrebnih kvalifikacija, odlučuje vlasnik Drvengrada. I to na skoro 11.000 hektara, od čega je blizu 6.500 hektara u privatnom vlasništvu. Na kraju, spomenula bih da o parkovima prirode različitih kategorija kod nas upravljaju javna preduzeća, kao i to da nijedno od njih nema ovakav obim ovlašćenja.

*Park prirode jeste dobra ideja. Nemam ništa protiv očuvanja prirode, ali ne pristajem da prirodu čuva fantomsko preduzeće koje ima apsolutnu vlast nad svim dobrima. I još za to ubira i takse. To što se Užice kao grad nije protivio tome, vidim samo u slabosti opštinskih rukovodilaca koji ne smeju da se zamere vlastima. Ranije Koštunici, a danas Tadiću.

*Osim toga, važno je znati da nije Kusturica izmislio Mokru Goru kao turističku destinaciju. U nju se već ranije ulagalo, već je postojala Šarganska osmica, dolazili su mnogobrojni inostrani turisti, a posedi su već dobijali na vrednosti. Ne želeći da umanjim njegov doprinos, želim da kažem da je on višestruko iskoristio prethodna ulaganja kako opštine tako i Železnica Srbije. Ne sporim da ga je Drvengrad medijski i finansijski prevazišao, ali i sama ideja etno sela živi već decenijama u našem selu Sirogojno koje je nepravedno zanemareno.