Zobnatica za 1,8 miliona evra

Stanje nacije: Pitomi konji i divlja privatizacija

Photo: Stock

Zobnatica, ergela pokraj Bačke Topole, postoji gotovo dva i po veka i važila je za jednu od najpoznatijih u ovom delu Evrope. Ljubitelji konja i trka, i ne samo oni, znali su je po čuvenim zobnatičkim konjskim trkama, a konji iz ove ergele doneli su brojna priznanja sa drugih trka. Na stazama na posedu Zobnatice gotovo raste korov, trke se više ne održavaju, broj grla je smanjen, a AD Zobnatica posluje s gubicima. Mali akcionari tvrde da je to posledica loše, ali i zakonski sumnjive privatizacije

Prva aukcija na kojoj je Zobnatica prodata održana je u aprilu 2008. godine, kada je izvesna Nada Božić, koja je navodno zastupala hrvatski Agrokor, ponudila oko 21 milion evra. Ugovor je raskinut, jer je Agencija za borbu protiv pranja novca dostavila informaciju banci koja je trebalo da izda novac za prvu ratu uplate, te tako ona nije uplaćena, a ugovor je raskinut. Zobnatica dobija nove vlasnike već u decembru 2008, kada je kupuje firma New company, iz Novog Beograda, za celih 1,8 miliona evra. Zašto je Agencija za privatizaciju pristala na desetostruko manji iznos, nikada nije razjašnjeno. Mali akcionari tvrde da je reč o sumnjivoj kompaniji čiji je profil sledeći: pravna forma društvo sa ograničenom odgovornošću, sedište u Beogradu, u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 54 a, matični broj 17514270 , direktor odnosno zastupnik Rajko Radulović, predsednik Upravnog odbora Milorad Stevović, a drugi član ovog privrednog društva je, po već uhodanom bratsko-pravoslavnom receptu, izvesni Grk Kristoforos Petris. Deo kompanije čini i firma Northgate Finance S.A. registrovana u Liberiji, a ukupni osnivački kapital je 2.500 eura. Mali akcionari tvrde da je Agencija prekršila zakon, jer nije proverila poreklo novca ovog kupca, dok je sa prvim upravo zbog toga raskinula ugovor. Oni preporučuju tužilaštvu da proveri i tvrde da se na adresi Bulevar Arsenija Čarnojevića 54/A na Novom Beogradu, gde je sedište New Company nalaze i prostorije Darka Šarića, kupca velikog broja firmi u Srbiji, pa se stoga sumnja da je i Zobnatica među ovim kupljenim firmama.

Mali akcionari, takođe, navode da je račun Zobnatice bio blokiran 196 dana u toku jedne godine, da su obaveze veće od obrtne imovine, da prihod iz godine u godinu opada, a da firma radi sa gubicima. Prilikom kupovine, pravni zastupnik konzorcijuma je izjavio medijima da novi vlasnik planira da nastavi delatnost i da će u Zobnaticu uložiti najmanje 160 miliona dinara, što se nije desilo, tvrdi udruženje malih akcionara.

Međutim, izgleda da ni tužilaštvu, ni silnim agencijama koje služe samo za udomljavanje zaslužnih partijskih kadrova, nije dovoljno zanimljivo kako firma New Company sa 2.317,82 evra uplaćenog osnivačkog kapitala kupuje preduzeće za dva miliona eura, i namerava da investira još dva miliona eura? Naravno, u srpskom leglu korupcije nije bitno ni odakle taj novac dolazi ili ko je toj firmi pozajmio novac i garantovao kod banke, ako je u pitanju kredit? Imajući u vidu činjenicu da je osnivač New Company firma iz Liberije, postavlja se i pitanje kako je Agencija za borbu protiv pranja novca proverila da li je u pitanju čist ili prljav novac, kao što je to radila pri prvoj aukciji “Zobnatice“, još je jedno pitanje bez odgovora koji mali akcionari Zobnatice uzalud postavljaju Upravi za sprečavanje pranja novca.

Bolje 1,8 nego 21 milion evra: Agencija za privatizaciju logike

Photo: Stock

Na osnovu nečinjenja državnih agencija, upornog ćutanja kojim se zameću tragovi i iznuruje zainteresovana strana, mali akcionari osnovano sumnjaju da je Zobnatica kupljena vlastitim novcem koji je ranije sklonjen u stranu. Inače, Liberija je zemlja u koju smo pod embargom izvozili oružje i sva je prilika da poslovne veze sklopljene u doba sveopšteg razaranja društva i države, i danas odlično funkcionišu po pitanju pljačke ono malo preostale imovine u Srbiji.

Zobnatica posluje sa gubicima, ergela je zapuštena, ishrana konja slaba i nikakva, nema trka, hotel ne radi, i praktično Zobnatica je zatvorena za turiste, kojih je godišnje bilo i po dvadesetak hiljada. Vlasnici, međutim, tvrde u intervjuu prodržavnoj Politici, da su preduzeće već zatekli u dugovima i da godinama nije ulagano u njega, a da je jedan od većih problema što država od njih traži da plate korišćenje obradive zemlje (2.600 hektara), koju je Zobnatica do tada obrađivala besplatno, budući da je državna. U rukovodstvu Zobnatice kao veliki problem navode težak položaj u kojem se nalazi poljoprivreda. „Subvencije se daju fizičkim licima koja su registrovala gazdinstvo, ali ne i nama, poljoprivrednim dobrima. Tako, u nadmetanju za državnu zemlju oni su u startu u prednosti za tih 14.000 dinara subvencije po hektaru“, izjavio je direktor Andrija Raićević.

“Mi smo se sreli sa situacijom da nas država doslovce reketira. Ministarstvo poljoprivrede nam je poslalo račun od 350.000 evra za korišćenje zemlje tokom 2007. godine, a to je pre privatizacije. Žalili smo se na tu odluku, ali kada smo hteli da za naredni period licitiramo državnu zemlju odbili su nas sa obrazloženjem da nismo platili prethodno korišćenje iako je taj slučaj na sudu. Tako smo se našli u procepu, ako ne platimo zemlju koji nije ni bila na licitaciji ne možemo se ponovo pojaviti kao zakupci zemlje, a bez zemlje ne možemo obavljati osnovnu delatnost i Agencija za privatizaciju će sa nama raskinuti kupoprodajni ugovor, rekao je u Politici Rajko Radulović, jedan od vlasnika AD Zobnatica, navodeći da je firma bila u dugovima kada je kupljena, u iznosu od oko 300 hiljada evra, i da su oni do sada ispunili sve obaveze ulaganja od po 600 hiljada evra godišnje. Radulović je navoeo i da su su Zobnatičke konjičke igre ukinute još ranije, a da je hotel u takvom stanju da im je savetovano da ga ne renoviraju, jer je izgrađen još 1952. godine.