Srbija
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (745)

Urušavanje mita o cenzuri

Implozija „cenzurisanih“ mozgova

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Isto kao u Severnoj Koreji: Cenzura na delu
Isto kao u Severnoj Koreji: Cenzura na delu
Photo: Vesna Miljus

Fatalni udarac koji je izložbom „Necenzurisane laži“, pravo među rogove, zadat izmišljenom mitu o navodnoj cenzuri u Srbiji, izazvao je očekivane i veoma predvidive reakcije svih onih parazita koji su svoju beskorisnu egzistenciju u ovdašnjem medijskom prostoru u prethodnom periodu isključivo zasnivali na bezočnim izmišljotinama o tome kako su im uskraćene osnovne slobode izražavanja. Kako je i prostim uvidom u empirijski sadržaj medijske scene Srbije veoma lako utvrditi da je taj mit satkan od najprovidnijih laži, što je postavkom info službe SNS-a nedvosmisleno i dokazano, razarajući sudar sa činjenicama „cenzurisani“ su pokušali da ublaže onako kako im i priliči - glupo, nekreativno, zamenom teza, novim izmišljotinama i pokušajima lične difamacije organizatora postavke

Mama mu rekla, a on poverovao: Draža Petrović, lep, pametan i duhovit
Photo: Marko Cvetkovic

Kao što se i moglo očekivati u rekacijama na izložbi Informativne službe prednjačili su oni koji su se, zasluženo, u najvećem broju i našli na izložbenim panoima i toalet rolnama. Među onima koje je uvredio sopstveni odraz u ogledalu prednjačili su Dražin „Danas“, Vesin „Blic“, opskurni sajt RSE, Televizija N1, nedeljnici Vreme i NIN, sa svojom dobro poznatom galerijom bizarih likova domaće društveno-političke scene.

A evo kako je taj okultni kružok mržnjom zaslepljenih profesionalnih lažova i bezveznjakovića pokušao da prikrije sopstvene tragove:

Džihadi Džon: Slobodan Georgijev, osmeh za sopstvenu glupost
Photo: Vesna Miljus

Među prvima oglasila su se dva kvaziesnafska novinarska udruženja – NUNS i NDNV. Bili su potrebni združeni napori Vukašina Obradovića (u profesionalnim krugovima poznatijeg pod pseudonimom „VO“) i Dinka Gruhonjića kako bi njihova dva privatna udruženja sastavila par pasusa polupismenog i od elementarne logike operisanog saopštenja. U toj obznani Dinko & VO su poručili da je izložba izraz „cinizma“ vladajuće Srpske napredne stranke. Šta je cinično u predstavljanju kritički sročenih materijala koji opovrgavaju tlapnje o cenzuri u Srbiji ostalo je jasno jedino, mržnjom i nepoznatim supstancama opijenom dvojcu.

Da očigledni antitalenat bivšeg urednika deska ratnohuškačke „Politike ekspres“ i sadašnjeg člana komisije za dodelu novčanih sredstava Ministarstva informisanja ne bude uludo utrošen, pobrinuli su se list „Danas“ i njegov urednik Dragoljub Draža Petrović. U tekstu pod naslovom „Izložba SNS: Kolektivni popis neprijatelja“ uredništvo se najpre pohvalilo činjenicom da je taj list zauzeo istaknuto mesto na panelima izložbe, da bi potom započela razrada jadikovke iz naslova.

Cenzura je rastegljiv pojam: Vesna Pešić u doba Erdogana
Photo: Vesna Miljus

"Izbor 2.523 primera od ukupno 6.732 negativna medijska sadržaja u poslednje dve godine objavljena o Aleksandru Vučiću i SNS, a na donjem nivou Galerije ubedljivo dominiraju paneli na kojima su naslovnice, tekstovi i kolumne Danasa“, pohvalili su se Dražini novinari, da bi u nastavku doneli izajvu hronično neobaveštenog Filipa Davida koji, slučajno, izložbi nije ni pogledao!

„SNS i premijer su odgovorni za taj duh kulturnog primitivizma i jedne vrste licemerja. O svemu tome, da dodam, svedoči i otvaranje izložbe Dragoša Kalajića u galeriji RTS. Kalajić je slikar koji se javno hvalio svojom fašističkom ideologijom i fašističkim pogledima na umetnost i društvo. Ove dve izložbe se na neki način nadopunjuju, a pokazuju takođe i sliku društva u kojem živimo i oblika kulture, možda bolje reći nekulture, koji je postao dominantan“, zaključio je David očigledno ni sam ne znajući o čemu priča što se jasno vidi i iz njegovog zaključka da je"apsolutna većina naših medija pod kontrolom onih koji zapravo ovakve izložbe organizuju"! Uz dodatak da „ovakvih izložbi nije bilo ni u vreme Slobodana Miloševića“.

Šta je najveći Vučićev greh: Primer cenzure u Srbiji
Photo: Vesna Miljus

I dok se David niej mogao setiti da je nešto slično radio Milošević, aleksandrom vučićem i zarđalim kašikama opsednuti „karikaturista“ Predrag Koraksić Koraks setio se da je „iste stvari radio i Gebels u Nemačkoj“.

Na istoj talasnoj dužini, uz povlačenje proizvoljnih istorijskih paralela i slobodnih asocijacija, oglasio se i muževni Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika koji je izložbu opisao rečima „Noć dugih muzeja“!

Prisećajući se toplog prijema kod nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića i nježnog tretmana medija u to vreme, strip crtač „Blica“ Marko Somborac je kazao na „Pedantnost prikupljanja čega bi voleli da nema“. A on se, kao pretalentovani crtač, zajedno sa brojnim naslovima istinoljubivog Simonovićevog „Blica“ našao među onima koji su dokaz da cenzure nema. Kakva je veza između toga šta bi, po njegovom precenjenom mišljenju, neko možda želeo i činjenice da u Srbiji ipak ima prostora čak i za ekstremne oblike kritike vlasti, Somborac iz razumljivih razloga nije objasnio. Uostalom nije njegovo da misli i objašnjava - od njega se očekuje samo da crta ono što mu Vesa naruči!

Mediji u doba Tvitera: Nadmetanje u lažima
Photo: Vesna Miljus

Svestan da mentalni koitus sa Dinkom G. nije doveo do očekivanog medijskog orgazma, svojim mišljenjem ponovo se oglasio VO. „Izložba, ako je posmatramo kao izdvojeni incident, ne zaslužuje posebnu pažnju jer se na ovaj način ne dokazuju medijske slobode u demokratskim društvima. 'Necenzurisane laži' su zapravo deo političkog programa vladajuće stranke, odnosno koncepta srpskog društva kako ga vidi Aleksandar Vučić, koji i ovom izložbom želi, pre svega, da jasno targetira grupe građana Srbije ali ne kao neistomišljenike, političke protivnike, ljude sa drugačijom vizijom razvoj srpskog društva od nametnutog. Ne, za ovaj orbanovski koncept demokratije potrebni su neprijatelji, zaverenici, strani plaćenici, tajkunske sluge, jer je svet u kome živi i deluje Aleksandar Vučić zasnovan na radikalskom arhi principu. Aleksandar Vučić, prosto, ne ume da funkcioniše u drugačijem sistemu. Taj i takav mentalni sklop najbolje odražava ova 'izložba' koja ponajmanje ima veze sa cenzurom. Ona je, zapravo, kolektivni popis 'neprijatelja' Aleksandra Vučića“, poručio je VO izgovarajući ovom prigodom ime omraženog diktatora svega četiri puta u isto toliko rečenica!

Oglasio se i Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a, jedan od onih kojima ne smeta da se istovremeno ponose kritičkom uređivačkom politikom svog lista i tvrde da u zemlji postoji cenzura. Na talasu te bazične ambivalentnosti, povodom aktuelne izložbe, Ćulibrk je istovremeno izrazio zadovoljstvo zbog toga što se NIN našao u postavci, ali i nezdovoljstvo zbog naziva izložbe. Jer NIN je, tobože, poznat kao nedeljnik koji nikada ne laže! Ko ne veruje neka pita Olju Bećković!

Utisaka prazna glava: Olja Bećković na licu mesta
Photo: Slucajni prolaznik

Orgije Dražinog bašibozuka nastavljene su u tekstu "Takve su izložbe bile u vreme fašističke propagande", gde je svoje mišljenje izrazio novi ešalon vazda cenzurisanih jurišnika.

Tako je među prvima zablistao i pred činjenicama pao davno otpisani reditelj Lazar Stojanović, koji je zaključio da su „poreklo ovakvih izložbi antimasonske i antikomunističke izložbe koje su organizovane u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata u vreme ratne i fašističke propagande“.

Za razliku od nekada kreativnog reditelja, profesorka Srbijanka Turajlić ovoga puta ostala je bez teksta. „Ponekad čovek zanemi od užasa, ponekad od beslovesnosti nečijeg postupka. Ovde je reč o užasu zbog beslovesnosti. Dakle, dvostruka zanemelost“, navela je dvostruko zanemela Turajlićeva.

Sa izvesnim zakašnjenjem, ali očigledno ne radi dubljeg promišljanja, oglasila se i Vesna Pešić otkrivši da „otvaranje naprednjačke izložbe po mnogo čemu u ovom trenutku podseća na Erdoganovu diktaturu“. A za tu vrstu diktature rešenje je, razume se, vojni udar. Još samo kada bi Vesna P. umesto „Peščanika“ u dobrovoljnom egzilu iza sebe imala neku vojnu jedinicu, Srbija bi procvetala. Na pitanje da li su naprednjaci, ipak, ovom izložbom pokazali da u Srbiji nema cenzure, Pešićeva je odgovorila da je cenzura veoma rastegljiv pojam.

Jednom VO zauvek Vukašin: Štampar iz Vranja
Photo: www.mc.rs

Iza nekadašnje uzdanice građanske Srbije oglasili su se redom: beznadežno dosadni kulturolog Ratko Božović karakterišući izložbu kao „klasičnu podvalu“, zatim istoričarka Branka Prpa, sa ocenom da je u pitanju „vređanje inteligencije“, ali i priznanjem da izložbu nije ni videla!

Povodom izložbe oglasio se i Damir Kalember, koji se u Beogradu decenijama unazad lažno predstavlja kao Filip Švarm, odgovorni urednik Miškovićevog nedeljnika Vreme. Čovek koji je, ničim izazvan, cenzurisao čak i sopstveno ime, zaključio je da je „za Danas i Vreme ova izložba reklama“.

Konačno rešenje - ubiti glasnika

Kada je lista idiotluka i beslovesnih budalaština najzad nekako iscrpljena, Danasov rukovodeći tandem u sastavu Draža Petrović – Bojan Cvejić dosetio se da bi, umesto beznadežne borbe sa vetrenječama, najbolje bilo ubiti glasnika! Tako se na meti našla Vladanka Malović, šefica Informativne službe koja je organizovala izložbu. Pokušavajući da, omalovažavanjem i ličnim uvredama na račun Malovićeve, diskredituju i samu izložbu, nepismeni „Danasov“ rukovodeći dvojac ekskluzivno je otkrio da Vladanka svog stranačkog šefa naziva „šefom“! „Domaći mediji su o njoj pisali kao jednoj od tri žene u koje Vučić ima veliko poverenje. U stranci tvrde da je Malović Vučićeva desna ruka, koja bi za svog šefa skočila 'i u vatru i u vodu"'. Vučića oslovljava se 'šefe'", otkrio je Bojan Cvejić, nagrađivani novinar koji se proslavio time što je u jednoj od najglupljih ikada napisanih analiza situacije u Ukrajini citirao Milorada Dodika!

Meta odmazde: Vladanka Malović, glasnica koja je uznemirila "cenzurisane"
Photo: Vesna Miljus

Pored toga, Vladanki je iz pera priglupog Cvejića zamereno i to što je „u početku bila predusretljiva za sve zahteve novinare. Vremenom je počela sve manje da se javlja, da bi u poslednjih nekoliko meseci skoro prestala to da čini. Barem Danasu“.

U svom prepoznatljivom stilu, u tekstu „Obesite Koraksa“, napadu na Malovićevu pridružio se i Draža Petrović. Čovek koga je rođena majka ubedila da je neprejebivo duhovit (a verovatno i da je lep i pametan!), a Slaviša Lekić mu bio uzor koji ga je opredelio da se otisne u svet pisane reči, na sebi svojstven, neinteligentan i još manje duhovit način, pokušao je da, najprizemnijim uvredama na račun onih koji su se usudili da prikažu njegovu opsesivnu mržnju prema Aleksandru Vučiću, sakrije činjenicu da je upravo on jedna od ključnih instalacija koja je u medijski prostor Srbije zajahala na talasu priče o cenzuri. U doba te strašne pošasti, Draža je od kolumniste "Kurira" avanzovao do glodura lista "Danas" i jednog od najangažovanijih kolumnista u zemlji i regionu. U međuvremenu je pokupio i po koju novinarsku nagradu tek da trust Danasovih mozgova ima čime da opravda neubedljivu tezu da je Draža bar za jotu pametniji od Zorana Panovića.

Bez obzira na praćakanje dežurnih pljuvača u plićaku sopstvenih laži, na kraju, kada se svi utisci saberu, može se zaključiti samo jedno: izložba o izveštavanju medija u Srbiji do krajnjih granica je ogolila laži na kojima je građen mit o cenzuri u zemlji. Ta istina je toliko dobro dokumentovana da bilo kakva verbalna i mentalna gimnastika primenjena od strane protagonista ove obmane, više neće biti dovoljna u pokušajima medijskih manipulatora da dokažu postojanje onoga što u Srbiji od 2012. godine više ne postoji. Da bi se to shvatilo dovoljno je samo hipotetički zamisliti šta bi se, osim naslova iz e-novina, našlo u postavci izložbe da je ona, kojim slučajem, bila organizovana u vreme vladavine Borisa Tadića. Ko razume shvatiće!

Udarena logika: Milan Ćulibrk, svetlo na kraju tunela
Photo: Vesna Miljus
star
Oceni
2.43
Ostali članci iz rubrike Srbija
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak