Srbija
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (8)

Vreme je za pravdu, vreme je za istinu: Atentat na Zorana Đinđića

Dvanaest godina zataškavanja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Mislimo na njega, dakle postojimo: Zoran e-Đinđić
Mislimo na njega, dakle postojimo: Zoran e-Đinđić
Photo: Stock

Danas se navršilo dvanaest godina od političkog atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića i isto toliko vremena u opstrukciji, zataškavanju, licemerju, izdaji, kohabitaciji i beščašću, onim instrumentima palanke koji su poslužili da se politička pozadina ubistva svede na odluku besprizorne banditske družine. Da jednom, kad nas deca pitaju ko je to mogao organizovano da ubija, s ponosom kažemo – to su učinili “Zmija” i “Legija”

Prijatelji stari, gde ste: Đinđić, svačija žrtva
Photo: Stock

Brižno skrivajući političku pozadinu atentata na Zorana Đinđića, Srbija, sve ove godine, nije samo ravnodušno mrcvarila mrtvog premijera, nego je verifikovala metod političke borbe koji i danas sprovode svi oni isti ljudi koji su onomad, 2000, 2001, 2002 i 2003. godine, davali sve od sebe da dugo najavljivano ubistvo učine društveno poželjnim, takoreći neophodnim u obuzdavanju pragmatizma u korist udruženog i zločinačkog “legijalizma”.

Dvanaesta godišnjica je, međutim, nešto mučnija nego sve prethodne jer su Đinđić i njegova porodica ostali bez advokata Srđe Popovića, praktično jedinog čoveka koji je želeo da zamešateljstvo sa pučistima i komploterima istera na čistac. Naime, nakon svih izliva retroaktivne ljubavi, dirljivih svedočenja nekoliko stotina “intimnih” prijatelja, zaklinjanja u njegove političke i reformske ideje, filmskih projekata, izdavačkih poduhvata i drugih projekata, 11. marta 2015. godine, još samo majka i sestra pokojnog Đinđića insistiraju na krivičnim prijavama.

Očekujem političku volju aktuelne vlasti koja će omogućiti tužilaštvu da deluje u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, a od tužilaštva malo inicijative i hrabrosti da se iz fioka izvade i prouče krivične prijave za političku pozadinu atentata, koje je u naše ime, moje lično i ime moje majke, podneo advokat Srđa Popović”, kazala je Gordana Đinđić u izjavi za “Danas”.

U izjavi za Danas Đinđićeva sestra nas je podsetila na bestidno vreme i besramne ljude, čak i partijske drugove, pa i namirenu suprugu, koji u vreme Manje zla nisu učinili apsolutno ništa na razotkrivanju inspiratora političkog ubistva.

Pored onakvih "prijatelja" nije mogao da preživi: Đinđić, usamljen
Photo: Stock

Znam da je trenutno stanje takvo da se dvanaest godina posle Zoranovog ubistva ne znaju nalogodavci i politička pozadina. Da se verovatno na tome ništa ne radi. Da vreme protiče, da su ljudi i celo društvo opterećeni drugim problemima i da je svakim danom koji protekne sve prisutnija nezainteresovanost i zaborav. Tužna je istina da ne mogu ništa da učinim što bi mi vratilo brata. Ja hoću da verujem da mnogo ljudi iskreno žali zbog Zoranovog ubistva i da je moguće da se stvari pokrenu sa mrtve tačke - da se utvrdi ko je sve kriv, odnosno da će svi krivci biti kažnjeni. Kada vratim film unazad, za vreme vlasti Zoranovih saradnika, rađene su određene istrage, istina nedovoljno efikasne i sa dosta propusta, uz opstrukciju i osporavanje drugih političkih opcija. Posle toga je na vlast došla politička opcija koja je profitirala od Zoranovog ubistva i koja se trudila da poništi i prethodne rezultate svih istraga. Teško je setiti se svih likova koji su tada prodefilovali i njihovih besmislenih izjava, uključujući najviše funkcionere, ministre, razne njihove savetnike i 'stručnjake', koji su tvrdili otprilike da je Zoran sam sebe ubio ili da je u najmanju ruku kriv, odnosno da je zaslužio da bude ubijen. Mislim da je to vreme bilo pogubno za istražni postupak, kao što je, inače, ta vlast bila pogubna i za ostale društvene tokove”, rekla je Gordana Đinđić.

Ljudi koji danas čine vlast u vreme Zoranovog ubistva nisu bili samo njegovi politički protivnici, oni su bili mrzitelji svega što je Zoran radio. Osporavali su ispravnost njegovog političkog delovanja i ponašanja, konačno - radovali su se i proslavljali kada je ubijen. Nisu čak ni reda radi došli na komemoraciju premijeru, što je osnovni civilizacijski čin. Ako tako gledam, mogu biti sigurna da u ovom vremenu neće biti nikakvog napretka. S druge strane, prošlo je dvanaest godina, ti ljudi su promenili svoje ponašanje i usvojili ciljeve koje je Zoran svojevremeno postavio”, dodala je sestra pokojnog premijera.

U raljama tajnih službi: Zoran Đinđić i nečiji saradnici
Photo: Stock

Ona je takođe dodala da veruje kako je došlo do promene svesti i načina razmišljanja kod većine, ili bar kod važnih pripadnika vlasti, da su shvatili da je za novi početak prvi uslov da se utvrdi istina o svakom, pa i ovom problemu, da se suoči sa tom istinom i da zaslužni budu nagrađeni a krivci kažnjeni.

Očekujem političku volju koja će omogućiti Tužilaštvu da deluje u skladu sa zakonom, svojim ovlašćenima, a od tužilaštva malo inicijative i hrabrosti da se iz fioka izvade i prouče krivične prijave koje je advokat Srđa Popović u naše ime, moje lično i moje majke, podneo, a onda ćemo videti kako se dalje klupko odmotava”, zaključila je Gordana Đinđić, verujući da je i Vučiću u interesu da se dođe do onoga što su izbegavali njegovi prethodnici - pune istine o nalogodavcima, a ne pukim državnim izvršiocima atentata.

Usamljen do kraja: Zoran Đinđić, meta palanačkih mediokriteta koji dejstvuju i danas
Photo: Stock

Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. na stepenicama vlade Srbije. Neposredni počinioci ubistva su osuđeni tako da politička pozadina atentata ostane netaknuta. Advokat Srđa Popović je 11. novembra 2010. godine, pri Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal podneo krivičnu prijavu za oružanu pobunu JSO protiv Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića, Vojislava Koštunice, Aca Tomića i još petorice saučesnika, koja se zasniva na tvrdnji da je taj događaj bio uvertira u atentat na premijera Đinđića. U krivičnoj prijavi Srđa Popović centralno mesto imaju podudarnosti političkih zahteva JSO tokom oružane pobune sa političkim zahtevima DSS i Vojislava Koštunice. Sredinom decembra 2011. godine, Srđa Popović je u ime Gordane i Mile Đinđić podneo krivičnu prijavu protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića. , optužujući ih za neprijavljivanje krivičnog dela napada na ustavno uređenje koje je pripremao Ulemek, a Nebojšu Čovića i za podstrekivanje Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića da izvrše to krivično delo.

Poslednja šetnja za Zorana: Nepregledna masa, zgodna za oblikovanje
Photo: Stock

 

star
Oceni
4.72
Ostali članci iz rubrike Srbija