Sport Sport plus
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (19)

Slučaj Ljajić: Bruka za fudbal, ponos za medije

Ustala je Srbija da odbrani Adema

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Pedagog i učenik: Delio Rossi i Adem Ljajić
Pedagog i učenik: Delio Rossi i Adem Ljajić
Photo: Stock

Za razliku od političkih izveštača i samoukih analitičara koji se iz petnih žila trude da glorifikaciju svakovrsnog nasilja umotaju u karikaturalnu tranzicionu verbalistiku ubrzanog demokratskog i privrednog razvoja pod mudrim vođstvom Manjeg zla, sportski novinari, profesionalci koji se obraćaju kriminalcima od milošte prozvani huliganima, ne biraju reči u podsticanju razularenosti i jačanju zla, većeg ili manjeg, koja razara svaku ideju o civilizovanom i uređenom društvu

Monstrum i Mrzitelj: Delio Rossi, žrtva bezobrazluka
Photo: Stock

Povod za najnoviju i omiljenu sportsku disciplinu, provalu mržnje prema svemu što nije srpsko, bio je nesvakidašnji i bizarni incident koji se dogodio u italijanskom fudbalskom prvenstvu, na utakmici Fiorentine i Novare, kada je trener Delio Rosi, iznerviran njegovim dobacivanjem i gestovima, fizički nasrnuo na Adema Ljajića, mladog Bošnjaka iz Novog Pazara koji je nekoć prolelujao kroz FK Partizan.

Prezauzeti svakodnevnim političkim nasiljem koje sprovode državotvorni dužnosnici, nismo nameravali da se bavimo ovom sportsko-huliganskom temom, međutim, posle grube nesportske igre Kurira i mnogobrojnih pogibeljnih startova đonom, sportska redakcija e-novina je rešila da utrči na teren. Povod je bila konferencija za štampu trenera Partizana Avrama Granta, koji je konačno rekao nešto konstruktivno otkako je došao u Beograd: “Ljajića je trebalo tući u svlačionici!”, što je i naslov zgranutog Kurira, omiljenog sportskog, političkog i kulturnog dnevnika ambasadorke Meri Vorlik.

Trener Partizana Avram Grant nije osudio fizički napad Delija Rosija na Adema Ljajića, već je samo poručio da to nije trebalo da uradi na terenu, već u svlačionici. Ovom izjavom izraelski stručnjak je zgrozio celu sportsku javnost u Srbiji, i to u trenutku kada svi pravi i istinski sportisti ne mogu da pronađu reči gađenja i prezira zbog onoga što je uradio sada već bivši trener Fjorentine”, piše Kurir, ne nalazeći ni reči opravdanog gađenja i prezira za prostakluk Adema Ljajića, inače profesionalca za skupe pare.

Citirajući Granta koji je pred “Večiti derbi” (koji to već decenijama nije) šaljivo zapretio svojim fudbalerima “Ako mi neko nešto prigovori, nokautiraću ga kao Delio Rosi Adema Ljajića!”, prefinjeni kuriri ne uspevaju da se dovoljno skandalizuju: “Ovakvim stavom Izraelac je pljunuo ne samo na Adema Ljajića, koji je u Partizanu ostavio daleko veći i dublji trag nego što je on, već i na srpsku reprezentaciju, čiji je Ljajić član. Ukoliko već radi i zarađuje novac u Srbiji, Grant bi ipak s malo više poštovanja trebalo da se odnosi prema ovdašnjim sportistima, a svoje neprimerene primedbe i sugestije mogao bi da zadrži za sebe”, zaključuje Kurir u demokratskom duhu navijačice Meri Vorlik.

Rosi: Ne dam na porodicu

“Žao mi je, izvinjavam se građanima Firence, igračima, klubu i Ljajiću. Nikada u karijeri nisam udario nekoga, ali zahtevam da se poštuju klub koji treniram i moja porodica. Zato sam tako reagovao. Neke granice moraju da postoje. Ako mi neko pominje porodicu, ne mogu da se pravim da nisam čuo. Platiću cenu za svoje postupke koji su bili sramotni, ali sa ljudske strane su razumljivi”, rekao je Rosi italijanskim medijima.

U danima koji su prethodili Grantovom pedagoško-humorističkom pristupu, Kurir je ustupio prostor vulgarnoj vedeti, iz nekog logičnog razloga reprezentativcu Srbije Ademu Ljajiću, verovatno veoma prijatno iznenađenom podrškom koja je stizala sa svih strana, iz svakog tupog ugla.

Fudbaler Fjorentine Adem Ljajić u ekskluzivnoj izjavi za Kurir ističe da nijednom rečju nije uvredio sada već bivšeg trenera, koji ga je pretukao tokom meča s Novarom, nakon što ga je u 31. minutu izveo iz igre. Ljajić priznaje da mu je samo ironično dobacio kako nije u redu što uvek njega zamenjuje. Srpski reprezentativac zahvaljuje na podršci koja mu stiže iz Srbije, a kojoj se pridružio i novi selektor Siniša Mihajlović.

I zaista, umesto osude, dodatne finansijske i disciplinske kazne koju bi izrekao Fudbalski savez Srbije (FSS), rezervisanih termina kod psihologa, volonterskog doprinosa nekog psihijatra, stručna i ostala javnost uputile su samo reči hvale za uličarsko ponašanje jednog preskupo plaćenog profesionalca. Brže-bolje se oglasio i selektor Siniša Mihajlović, pružajući bezuslovnu podršku nevaspitanom reprezentativcu, što i nije posebno iznenađenje ako se samo prisetimo Mihajlovićevih barabskih ispada tokom igračke karijere.

Zbog novopečenog selektora ni po muke, jer reč je o pojedincu, jedva prosečno obrazovanom, kojem to nije smetalo da besomučno udara po lopti. Međutim, kada u odbranu dripačkog ponašanja stane institucija, onda je to problem koji se, preko fudbala, preliva u sve jazbine ovog ionako devastiranog društva i pripadajuće mu demolirane države. FSS nije prezao od kontradiktornih gadosti:

Fudbalski savez Srbije najoštrije osuđuje viđene scene na utakmici italijanskog prvenstva između Fiorentine i Novare, kada je u 32. minutu trener domaće ekipe Delio Rosi fizički nasrnuo i zadao veći broj udaraca igraču svoje ekipe i reprezentativcu Srbije Ademu Ljajiću.
U prvoj reakciji na ovaj nemio događaj, u potpunosti stran sportu, smatramo za sasvim primerenu odluku čelnika Fiorentine, koji su odmah posle utakmice smenili trenera Rosija.
Koristimo priliku da uputimo reči podrške Ademu Ljajiću u verovatno za njega najtežem trenutku u karijeri i da mu poručimo da smo uz njega. Naravno, ne podržavamo Ljajićev gest iskazan prilikom zamene tokom prvog poluvremena, jer igrač-profesionalac mora da se povinuje svakoj odluci trenera
”, relativizacija je i zamena teza koja stoji na zvaničnom sajtu FSS.

Preko Firence do katarze: Kurir je oduvek osuđivao sve zločine, pa i ovaj
Photo: Kurir

Normalno, u Ljajićevu odbranu dali su se i oni ljudi u srpskom fudbalu koje, iz ko zna kog razloga, nazivaju “stručnjacima” i “pedagozima”. Selektor mlade reprezentacije Aleksandar Janković pronicljivo je zapazio da “postupak Ljajića verovatno nije bio ispravan”. Tu se se našle i kolezi na Ljajić, Zoran Tošić koji je objasnio da su “emocije savladale Ljajića”, i Miralem Sulejmani koji je samouvereno poručio “podržavam Ljajića iako je pogrešio jer razumem kako je kad je igrač nezadovoljan.

A ko je, zapravo, Adem Ljajić, taj momak po simptomatičnom nadimku “Mali Kaka” koji je, prema pisanju nesportskog Kurira, “u Partizanu ostavio daleko veći i dublji trag nego Grant, baš kao i u srpskoj reprezentaciji“?

Prvi nastup za beogradske crno-bele imao je 29. jula 2008. Prvi gol, i to na poziciji srednjeg napadača, postigao je četiri meseca kasnije, 23. novembra 2008. godine. Posle godinu i po dana, u januaru 2010, Ljajić je potpisao za Fiorentinu. U tom periodu, mladi Novopazarac je odigrao čak 38 utakmica za Partizan i postigao impozantnih 9 golova, po jedan na svaka dva meseca karijere u Humskoj ulici. U svim reprezentativnim selekcijama odigrao je 38 utakmica i protivničku mrežu pogodio osam puta, upisujući se tim tempom u listu strelaca jednom na pet odigranih utakmica. U Fiorentini je pokazao da može i gore od ovoga. Naime, za “Ljubičaste” iz Firence odigrao je do suspenzije čitavih 50 utakmica za 29 meseci i postigao šest (6) pogodaka, po jedan na svakih pet meseci.

Kurirov pogled izbliza: Otkriven još jedan mrzitelj Srba koji napada Bošnjaka
Photo: Kurir

I onda, kada krene serija kvalifikacionih utakmica, kada na terenima širom sveta naše nogometne vedete prikažu uobičajenu inferiornost, kada selektor pokaže umeće uz adekvatnu porciju zasluženih poraza, nikom neće pasti na pamet ovaj incident sa Ljajićem, niti uzročno poslednična veza nevaspitanih momaka i sportskih neuspeha. Još manje su šanse da će neko primetiti kontinuitet divljačkog ponašanja na terenu iz kojeg ne može proisteći ništa drugo osim bruke koja često nema nikakve veze sa sportom iako se događa na sportskom borilištu. Dovoljno je prisetiti se doprinosa pljuvačnih žlezda aktuelnog selektora Mihajlovića, Mirkovićeve perverzne želje da se dočepa hrvatskih mošnica, ili desetina crvenih kartona u najvažnijim utakmicama, da bi se razumelo da takvi “sportski radnici”, u nekontrolisanim domaćim uslovima, suočeni sa ozbiljnim sportskim kolektivima, nikada neće postići ništa, osim upisivanja domaćih prezimena u almanah fudbalskih gadosti.

 

star
Oceni
4.16
Ostali članci iz rubrike Sport plus
image

Ivan Ergić, fudbaler, ali s mozgom

Manipulacija ostrašćenim kolektivitetom

image

Sećanje: Dražen Petrović (22.10.1964. – 07.06.1993.)

On je bio Košarka

image

Društveno odgovoran: Novak Đoković

Prihodi za dečiji fond

image

Tri sekunde u reketu: Aleksandar Apostolovski

Teodosića cenim, Bjelicu želim

image

Nesportski faul: Ljiljana Smajlović, selektorka UNS

Bog na nebu, na zemlji Amerika

image

Zvezdina zvezda kao kometa: Dragan Džajić, odlazi samo da bi se vratio

Bespomoćni spasilac

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak