Sport Sport plus
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Na marginama jednog istorijskog poraza

Feyenoord, zvezda padalica?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: EPA/Olaf Kraak

Sve mi se nešto čini da se kod nas ne bi sve samo na psovkama završilo! Zamislite Arkanovog “klona”, Icu Bogdanova, kako nakon katastrofalnog poraza od crno-belih komšija, treneru (samo) verbalno izražava svoje nezadovoljstvo. Naučna fantastika, je l’da?

Kad je fudbal u pitanju, u našoj kući nikad nije dosadno. Dapače. Jer, ako nas žena ne grdi što stalno buljimo u dva tuceta trulih bogatuna što trče za napuhanom mješinom –“karamo” se nas četvorica međusobno. Jedan Ajaxovac, drugi navijač Feyenoorda, a ja i najmlađi, lokalpatriote, fanovi ovdašnjeg Vitessea.

Već sam pisao o tome kako sam, po dolasku u Zemlju Lala i Kanala, ovisnik o “najlepšoj sporednoj…”, čvrsto odlučio da, ma gde me bacili, navijam za domaće snage. A ne k’o pre: umesto Mostara i Veleža, ja izabr’o Beograd i Zvezdu. Razlika? “Tričavih” par stotina kilometara! Ko mi je kriv što me je zapao baš Arnhem, i njegov, blago rečeno – osrednji, fudbalski klub “Holivud na Rajni”? Kraj tolikih amsterdama, alkmara, ajndhovena, roterdama…

Hmmm, “roterdama”…

Sigurno ni u zavičaju već nema nikog ko već nije čuo za senzacionalnih, skandaloznih, sramotnih Feyenoordovih 0:10 protiv PSV-a. Zato, mislim, ne vredi mrčiti papir na detaljnije opisivanje tog sportskog masakra ogromnih razmera, najvećeg poraza u Feyenoordovoj stoidvogodišnjoj istoriji.

Doček gubitnika: Navijači Fejenorda
Photo: EPA/Marcel Antorisse

Pa takve se pobede više ni u Pržogrncima ne dešavaju! Danas se našim napuhanim nogometnim vedetama i njihovim “mudrim” trenerima gaće tresu čak i od takvih nekadašnjih nogometnih “patuljaka” kao što su Lichtenstein, Luxembourg, Malta, i ostala “sitna boranija”! (Moja BiH je, tako, nedavno bila presretna s bodom izvučenim iz “nogometnog pakla” u Tirani.)

Kad sam, noć nakon eindhovenskog debakla, nazvao najstarijeg, onog što je bio dovoljno “lud”da se zaljubi u Radnički Lučki Klub Feyenoord, dečko je jedva držao slušalicu. Duga noć. Mamurluk. Tuga golema.

Srećom, on ne živi u najvećoj evropskoj luci, pa nije bio među onih dvestotinjak fanatika koji su gnevno – srećom, bez nasilja! – dočekali crveno-belo-crni autobus na povratku iz Eindhovena. Sve mi se nešto čini da se kod nas ne bi sve samo na psovkama završilo! Zamislite Arkanovog “klona”, Icu Bogdanova, kako nakon takvog poraza od crno-belih komšija, treneru (samo) verbalno izražava svoje nezadovoljstvo. Naučna fantastika, je l’da?

(Pitajte sirotog Stojkovića, ex-Zvezda, ex-Vitesse, koliko daleko su neki domaći dvonošci (stoka, samo im tepamo, vrijeđajući krave, nježne, buljooke), spremni da odu u isterivanju gneva navijačkog…)

Desetka: Mario Been, trener Fejenorda
Photo: EPA/Olaf Kraak

E, upravo zbog toga, zbog te razlike, i pišem ovaj tekst. U utorak sam, naime, gledao emisiju u kojoj su, među ostalima, gosti bili veliki Feyenoordov fan, bivši šef socijaldemokrata i holandski ministar finansija Vauter Bos, te vođa navijača roterdamskog kluba Erik van Dorp.

I dok su bivšeg ministra, sada savetnika u moćnoj KPMG-korporaciji, voditelji zafrkavali pitanjima da li bi on osobno, značajnom finansijskom “injekcijom”, mogao pomoći voljenom klubu, vođa navijača je smireno, razložno osudio spomenuti “doček” autobusa sa igračima i apelovao na navijače da upravo sad stanu uz trenera, inače takođe “rođenog” fejenordovca, Marija Bena i njegove (pre)mlade igrače, te da na prvu narednu utakmicu dođu u što većem broju, citiram: “…sportski bodriti svoj tim, i nipošto ne demolirati stadion, jer od toga niko neće imati koristi”.

Kao skinuto “sa usta” patriote Bogdanova i sličnih “miroljubaca”, zar ne?

A kad već, u sličnom kontekstu, spominjemo Feyenoord i “moju bivšu dragu” sa Marakane, recimo da zaista ima dosta materijala za takvu usporedbu. Jer, oba kluba su već dugo u “slobodnom padu”. Roterdamski crveno-crno-beli, istina, znatno kraće (8 godina, od osvajanja kupa UEFA i odlaska čuvenog dvojca K2: Derek Kuit i Salomon Kalu), ali dovoljno dugo, predugo za tim tako duge i bogate tradicije. Sad se, recimo, nalaze na samom dnu tabele, treći odzada!).

Pa iako Zvezda u domaćem prvenstvu – nekoj vrsti Seoske Lige Istok (ona hrvatska je Zapad) – stoji neuporedivo bolje, mračne su sličnosti više nego upadljive: nesigurna uprava, često menjanje trenera, oronuli stadion i, više od svega: katastrofalna finansijska situacija, toliko ozbiljna da bi zaista moglo doći do nezamislivog momenta – do stavljanja ključa u bravu. Najstariji sin, skupa sa armijom “legionara” ima, dakle, puno razloga za brigu.

Samo što ovde nikom normalnom ne pada na pamet da “organizovano”upada u autobuse i (pokušava da) linčuje vlastite igrače, niti da “orkestrirano”, sve sa kombinirkama, seče žicu po tuđim stadionima. Ma, ni da se s policijom pomarišu kako valja, mlakonje nijedne! Šta Holanđani znaju šta je srce vandal… pardon, balkansko?!

A što se mog Vitesea, “Holivuda na Rajni” tiče: i pored novog vlasnika, goleme finansijske injekcije, skoro kompletnog novog tima, eno ih tamo, na dnu - tik do Feyenoorda! S tim što je to za moje crno-žute sasvim normalno. I, upravo su otpustili trenera. Poslednjih dana se naveliko pričalo da bi za novog “kormilara” našim igračima: Rajkoviću, Matiću i Deliću, i ostalima, mogao doći takođe naš čovek, ovde veoma popularni Željko Petrović.

No, izgleda da od toga neće biti ništa. Šteta. Jer, da je on došao, imao bih barem ČETIRI razloga da katkad svratim na stadion Gelredome.

 

star
Oceni
4.61
Ostali članci iz rubrike Sport plus
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak