Region Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (16)

Komšijski obračun bez tenkova

Ćirilica, latinica, genocid

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Bojan Tončić

Odavde profesionalni i bogati Srbi, nezadovoljni reakcijom države na "tiho etničko čišćenje", poručuju da bi diplomatski odgovor trebalo da bude žešći, čeznutljivo se podsećajući žestine tenkova ispraćenih cvećem, ne tako davne 1991. Naravno, i nezaboravne bećković-svilanovićevske kontinuitet matrice o atavističkom strahu Srba od genocida, zbog kojeg su pre 22 godine tenkovski reagovali * Zapaljiva je atmosfera izvesnost, podseća na uludo protraćene godine nikad boljih odnosa dva suseda, pre svega na beskonačno i besmisleno ćaskanje dve prezira vredne manifestacije života, Borisa Tadića i Ive Josipovića * Hrvatska ćirilica i zajednička mučnina

Fotografija na kojoj su lucidni grafit, "Ratko Mladić", te krstača sa četiri ocila, nastala je, s predumišljajem, juna ove godine, kada je nepoznati autor (grafita) smogao hrabrosti da se izrazi, onako, komplet nacionalno, latinicom i ćiriličnim slovima "s", jer se ocila (to ne želite da znate šta je, nešto kao preteča "zippo" upaljača), ta heraldička bravura, u vaskolikom srbstvu tretiraju kao ćirilična slova. Obično uz malo primitivne mitologije, te "jedno drugom okrenulo leđa", pa "samo sloga Srbina spasava" i sve tako. Mesto radnje je Zvezdara, ugao ulica Bledske i Vojislava Ilića, malo zavučeno za takav biser.

Krstača i ime genocidnog generala napisano latinicom tvore ozbiljnu kompoziciju koja pred posmatrača iznosi pitanje zašto je ime i prezime najvećeg zločinca u Evropi posle Drugog svetskog rata ispisano latinicom. Možda stoga što je latinica u Srba bila u upotrebi pre nego ćirilica, te autor insistira na vekovnom kontinuitetu koji seže do Mladića (u Hrvata je drugačije, kaže jedna teorija, videćemo malo niže). Možda je, pak, želeo da i oni koji ne znaju ćirilicu vide kako se u Beogradu slavi genocid (teško, to se radi na bulevarima). Ili - nije slovenska antiteza koju duboko prezirem - ispisivač koristi samo latinicu, sedi čitav dan pred kompjuterom, a i šalje mobilnim latinične poruke, koje su tri puta jeftinije nego ćirilične, znaju to ovi što smišljaju i isporučuju kretenoidne želje, čestitke i pozdrave o bogomoljačkim svetkovinama ("Ispod snega božur sneva/zavetnika Lazareva/Božić slavi, boga moli, da opstanu božurovi"). Drn, drn, punjene paprike...

Beležnice Ratka Mladića i Ratka Dmitrovića

Ratko je Mladić pisao isključivo ćirilicom, što znamo iz njegovih sačuvanih službenih beleški; nije ćirilica uticala na njegove zločine, kao što ih ni latinica ne umanjuje. Uostalom, zar neko sumnja da je jedini objavljeni roman najbezočnijeg ovdašnjeg kroatologa Ratka Dmitrovića Iz beležnice profesora Miškovića izgubio nešto na nacionalnoj i pripovedačkoj snazi, zbog prostog, potkazujućeg kamenčića u cokuli, katalogizacionog fakta: latinica, broširan povez, IP Legenda, Čačak, 2005. Nije li, stoga, nepoznati autor, bez namere, favorizovao suštinu i obesmislio poslednje sukobe povodom korišćenja dva pisma u mešovitim sredinama.

Lukavi Latin: Ratko Dmitrović, stara varalica
Photo: Stock

Fakat, evo novih incidenata, međunacionalnih, iako se Srbi u Hrvatskoj ne eksponiraju, tvrdi beogradska štampa da ne izlaze iz kuća i ne podižu roletne, šalju po hleb i Večernje novosti kučiće koji se vraćaju išvrljani porukama Seli se! Nekih nema već danima u sumrak se čuje njihovo tužno, gladno zavijanje.

Tako piše beogradska režimska štampa (desetak dnevnika), ali je zapaljiva atmosfera izvesnost, podseća na uludo protraćene godine nikad boljih odnosa dva suseda, pre svega na beskonačno i besmisleno ćaskanje dve prezira vredne manifestacije života, Borisa Tadića i Ive Josipovića

Odavde profesionalni i bogati Srbi, nezadovoljni reakcijom države na "tiho etničko čišćenje", poručuju da bi diplomatski odgovor trebalo da bude žešći, čeznutljivo se podsećajući žestine tenkova ispraćenih cvećem, ne tako davne 1991. Naravno, i nezaboravne bećković-svilanovićevske kontinuitet matrice o atavističkom strahu Srba od genocida, zbog kojeg su pre 22 godine tenkovski reagovali.

Ne lomite mi ćirilicu

A još u januaru ove godine bila je potpuno drugačija priča, neki se Hrvati bili raspomamili za ćirilicom (niko nije hospitalizovan), a neki Srbi zvonili zbog toga na uzbunu: u Širokom Brijegu izvesni Grgo Mikulić, šef ondašnjeg Turističkog biroa isklesao je dvanaest ćiriličnih slova, sve uz obrazloženje da je reč o hrvatskom pismu iz XV veka. Njemu je to dovoljan razlog da podiže spomenik, u Srbiji se takva ideja još nije rodila ni kod jednog subjekta, čak ni krajnje desno pomereno Udruženje "Ćirilica" nije imalo ideju da diže spomenik od slova. "U početku je bilo neverice i čuđenja, ali kad smo objasnili da se radi o starom hrvatskom pismu kojim je 1404. godine pisana i Kočerinska ploča, nadgrobni spomenik Vignja Miloševića, koja se čuva u crkvenom prostoru crkve u Kočerinu kao spomenik nulte kategorije, onda je sve selo na svoje.

Poliveni polivač: Latinični prvenac Ratka Dmitrovića 
Photo: legenda.co.rs

Radi se o tome da je forsiranje ćirilice u vreme dve Jugoslavije kao srpskog pisma kod naroda stvorilo animozitet prema svakoj ćirilici, makar je ona, uz latinicu i glagoljicu, srednjovekovno hrvatsko pismo, 'arvacka ćirilica', kako se spominje u dodatku Poljičkog statuta iz 1665. godine. Tako se dogodilo da smo s prljavom političkom vodom izbacili i dete, koje sada spasavamo", rekao je Mikulić za Slobodnu Dalmaciju.

Rušiti i graditi slova

Zbilja, argumenti da se smrzneš, posebno ako si Hrvat, pa čuješ za nekakvu Kočerinsku ploču, čiji ti sadržaj struji kroz vene, pa još za prapretka Miloševića (Vignja), mora da te podilaze žmarci.

Teško je razumeti ovaj ambivalentni graditeljsko-rušiteljski nacionalni osećaj glede pisma (među nama, teško je razumeti bilo kakav) no, od te konstatacije nikakve koristi; projekat u Širokom Brijegu sačinilo je Udruženje Štećak, a finansirali su ga Vlada Hrvatske, Vlada Federacije BiH i Zapadnohercegovačka županija. Prestalo je interesovanje beogradskih medija za ovu avanturu, pa ne znamo da li su sva slova napravljena i postavljena. Ili su postojeće povađena, uprkos povijesti. Hrvatska akademija znanosti i umetnosti organizovala je skup na temu "Hrvatska ćirilična baština", a Grgo Mikulić nije krio: "Naš je cilj da hrvatska ćirilica u UNESCO-u dobije status nematerijalne svetske kulturne baštine".

To je, dakle, nekakva drugačija ćirilica (27 slova) koja se neće lomiti, za razliku od one "vukovarske" koja ne sme ostati na zidovima. Imam osećaj da nam je svima ovde pomalo muka.

star
Oceni
4.23
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi