Region Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (51)

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije

Ruganje s pravdom

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Bez obzira na odluku Austrije, bez obzira na političke izjave koje stižu, ja postupam samo po zakonu: Vladimir Vukčević
Bez obzira na odluku Austrije, bez obzira na političke izjave koje stižu, ja postupam samo po zakonu: Vladimir Vukčević
Photo: daylife.com

Za glavnog tužioca za ratne zločine Srbije, Vladimira Vukčevića, slučaj "Dobrovoljačka" nije sporan, nisu sporne ni poternice koje su ozbiljno ugrozile odnose u regionu, a Srbiju već godinu dana sramote pred međunarodnom zajednicom, kao ni činjenica da Tužilaštvo postupa po slučajevima za koje ni nekadašnji Vojni sud u Beogradu a ni Haški tribunal nisu našli dovoljno dokaza za pokretanje istrage

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije dostavilo je dokumentaciju za izručenje Jovana Divjaka jer postoji dovoljan stepen osnovane sumnje da se sprovede istraga o zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, izjavio je u sredu na konferenciji za novinare državni tužilac za ratne zločine Srbije, Vladimir Vukčević. Vukčević je konferenciju sazvao povodom hapšenja penzionisanog generala Armije BiH Jovana Divjaka u Beču po Interpolovoj poternici Srbije, mada se između redova moglo pročitati da je press konferencija zapravo javni istup zbog medijskih napisa da vlasti nisu zadovoljne načinom rada tužioca za ratne zločine, iako je on sam to opovrgao.

U slučaju „Dobrovoljačka” Vukčević je istakao da nema prava da trguje mrtvim glavama, te da, bez obzira na kritike, on postupa po zakonu.

Čini se da Srbija ponovo vodi rat, tihi, sredstvima kojima raspolaže. Sa takvom politikom, predsednicima ovih plemenskih, zaostalih državica na Balkanu džaba sva izvinjenja ovog sveta. Ko ih se danas uopšte seća

„Kao tužilac za ratne zločine Republike Srbije, želim ovom prilikom da naglasim da, bez obzira na pritiske i kritike koje čujem, ja nemam pravo i neću da trgujem mrtvim glavama. Da budem potpuno jasan: u 'Dobrovoljačkoj ulici' imamo najmanje 39 žrtava teškog zločina u tri događaja, i ja nijednog od njih neću da zaboravim. Ja njihovim porodicama dugujem odgovor. Zato danas dostavljam dokumentaciju za izručenje Jove Divjaka Srbiji Ministarstvu pravde RS. Smatram da postoji dovoljan stepen osnovane sumnje da se sprovede istrga o ovom zločinu. Bez obzira na odluku Austrije, bez obzira na političke izjave koje stižu, ja postupam samo po zakonu. Ako je takvo moje postupanje, ponavljam samo po zakonu, problem, neka me smene”, istakao je Vukčević.

Na spornom spisku činom, imenom i prezimenom navedeno je 39 ljudi, od kojih je, kako navodi Tužilaštvo, 18 ubijeno a 21 ranjen u Dobrovoljačkoj ulici.

Međutim, prema svedočenju generala Milutina Kukanjca tog kobnog 3. maja u Dobrovoljačkoj ulici ubijeno je šestoro ljudi. Prema zaključku britanskog sudije Tima Workmana, koji je bio nadležan za slučaj izručenja Ejupa Ganića Srbiji, ubijeno je sedmoro ljudi. Dakle, ostaje sporno gde su i kojeg datuma ubijeni ostali pripadnici JNA sa spiska, odnosno da li Tužilaštvo za ratne zločine Srbije izjednačava ljude koji su ubijeni i ranjeni u vojnoj akciji i one koji su žrtve ratnog zločina, i ako je tako, zašto to radi. Sudija Workman je u nekoliko navrata u svojoj presudi u slučaju Ganić naveo da je sporan samo napad na sanitetsko vozilo u koloni JNA koja se tog dana izvlačila iz Sarajeva. „Smatram da napadom na Dom JNA (2. maja) nije počinjen bilo kakav zločin.(...) Sljedećeg dana, grupa od 30 vozila JNA otišla je iz Doma kako bi vratila Predsjednika Izetbegovića u Predsjedništvo BiH. Također je iskorištena prilika da se organizira evakuacija snaga JNA i vojne opreme iz Doma do određene destinacije van grada. Zahtjev ne sadrži ništa na osnovu čega bi se prekršaj koji se navodno sastoji od izdavanja naredbe za napad na vojni konvoj okarakterizirao teškom povredom Ženevskih konvencija 1949. Međutim, u zahtjevu se spominje vozilo hitne pomoći u sklopu konvoja te da je dr Ganić izdao izričitu naredbu da se navedeno vozilo u konvoju napadne. U toj limitiranoj mjeri se slažem da je navedeni postupak prekršaj koji podliježe izručenju. Nisam uvjeren da je ostatak konvoja imao bilo kakvo pravo na zaštitu ili da su vojnici u 30 vozila bili ratni zarobljenici”, navodi se u odluci sudije Workmana.

O svemu ovome govorio je general Milutin Kukanjac u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu 2001. godine: „Valjda su ovi u Beogradu izgubili strpljenje što mi nismo stradali, već ne stradamo. Te laži koje su prosute oko Dobrovoljačke je nešto najsramnije što se može čuti. Ja sam se borio da to obelodanim. Novosti nisu smele, Politika - ma ni govora. Televizija Srbije - ma ni govora. Radio Beograd - ma kakvi. Do dan-danas."

Vladimir Vukčević je, pored pitanja zašto se istraga u slučaju „Dobrovoljačka” pokrenula tek 12 godina nakon zločina, pokušao deo krivice da prebaci i na kolegu u BiH, Milorada Barašina, kojem je, kako kaže, još 2009. godine nudio potpisivanje Sporazuma o ustupanju dokaza. Iste godine raspisana je poternica za Jovanom Divjakom. Poznato je da BiH takođe vodi istragu protiv 15 lica za slučaj Dobrovoljačka, te da je Jovan Divjak i pod njihovom istagom, što je i on sam potvrdio u intervjuu e-Novinama pre godinu dana. Traženje krivca u Tužilaštvu BiH i prebacivanje odgovornosti na njih ceo slučaj, opet, podiže u političku sferu.

Ilija Jurišić je proveo tri godine u zatvoru u Srbiji da bi bio pušten da se brani sa slobode
Photo: Stock

POZIVI ZA PROVERU OPTUŽNICA: Vukčević rekao da je spreman na potpisivanje Sporazuma i razgovore o ustupanju dokaza za Dobrovoljačku i za Tuzlansku kolonu; ekspertsku reviziju vojnih predmeta koje je Srbija preuzela od vojnog pravosuđa i, ukoliko Divjak bude isporučen Srbiji, Vukčević je podvukao da će se, u cilju utvrđivanja istine, saglasiti da se brani sa slobode do okončanja istrage. Kada je u pitanju ekspertska revizija vojnih predmeta, o njoj je svojevremeno govorio na Radiju Slobodna Evropa i bivši predsednik Vojnog suda Đorđe Petrović, koji je podsetio da je ovaj Sud ustupio Tužilaštvu predmet „Dobrovoljačka” još 2005. godine.„Što se tiče Jove Divjaka, vi ste čuli za te snimke, oni su prikazivani. On je čak pozivao da se obustavi napad. Ja ne znam šta je Tužilac od 2005. u međuvremenu radio i zbog čega su ga stavili na poternicu", rekao je Trifunović.

Predlog da se izvrši procena svih postojećih poternica upućen je u sredu i iz Beča gde su se sastali ministri vanjskih poslova BiH i Austrije, Sven Alkalaj i Michael Spindelegger, a portparol austrijskog Ministarstva je za BIRN-Justice Report kazao da je sastanak bio "jako pozitivan", te da se najviše pričalo o Slučaju Divjak. "Ministar Spindelegger apeliraće na kolege Zapadnog Balkana da izvrše procjenu svih postojećih potjernica. Postoje neke koje su potrebne, ali naravno da slučajevi kao što su Ejup Ganić ili Tihomir Purda ne pomažu situaciji, niti se njima išta rješava", kazao je Alexander Schallenberg.

Protesti u BiH zbog hapšenja Ejupa Ganića
Photo: edin tuzlak

Razlog za ovakav predlog jeste da su pale tri državne poternice koje Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije povuklo i to samo u poslednjih godinu dana: u pitanju su slučajevi Ganić, Jurišić i Purda. Hrvatski branitelj Tihomir Purda je oslobođen optužbi za ubistvo ranjenika u Vukovaru 1991. godine, jer mu je prizanje iznuđeno mučenjima; njegovo hapšenje za posledicu je imalo braniteljske proteste i paniku u Hrvatskoj; Ilija Jurišić je nakon tri godine provedene u zatvoru, osuđen na 12 godina zbog ratnog zločina nad vojnicima JNA u Tuzli maja 1992. godine, da bi na kraju Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu i pustio ga da se brani sa slobode, njegovo hapšenje za posledicu je imalo zatezanje odnosa BiH i Srbije; Ejup Ganić nije isporučen Srbiji nakon hapšenja u Londonu jer je britanski sud utvrdio da Srbija nema dokaze da ga krivično goni, da je tužilac Milan Petrović nepouzdan te da je u pitanju politički progon koji je iskorišćen za pritiske da BiH u tišini prihvati deklaraciju o Srebrenici koju je Skupština Srbije usvojila bez reči „genocid” u dokumentu. Njegovo hapšenje imalo je za posledicu narušavanje ionako narušenih odnosa dve zemlje, te pogoršanje odnosa unutar dva entiteta u BiH.

Vladimir Vukčević je povodom ovih slučajeva ponovio da je puštanje Ganića politička odluka, što, ukoliko se iščita odluka sudije Tima Workmana, potpuno izvrtanje činjenica. Naime, u odluci o puštanju na slobodu Ejupa Ganića jasno je navedeno da je Srbija ta koja je ovaj proces ugrozila političkim igrama, te je iz više izvora potvrđeno da Srbija nema dokaza da Ganića goni za ubistvo vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Pored toga što je istaknuto da Srbija još uvek vodi slučajeve Ganić i Jurišić, što zapravo nije dobra vest, novinarima je podeljen i materijal u kojem se nalaze pohvale za rad Tužilaštva u slučaju Ganić.

Međutim, šira javnost u Srbiji nikada nije dobila odluku suda u Londonu (objavljena su dva teksta na Peščaniku koja u javnosti nisu imala skoro nikakav odjek), u kojoj se zaključuje da je Srbija tog 2. i 3. maja 1992. godine bila u međunarodnom sukobu, da je izručenje sprečeno na osnovu irelevantnih tvrdnji, da je Srbija zloupotrebila proces, te da je „sam glavni tužilac za ratne zločine u Beogradu navodno saopštio javnosti da se dr Ganić traži u svrhu ispitivanja pre nego se donese presuda”, a u tom slučaju, prema Aktu o izručenju iz 2003. godine, Srbija nema pravo da traži izručenje.

Slučaj „Dobrovoljačka” ustupljen je Haškom tribunalu koji je u toku 2002. i 2003. godine sproveo istragu i ispitao dokazni materijal, te je zaključeno da nema osnove za vođenje krivičnog postupka protiv, u ovom slučaju, Ejupa Ganića i Jovana Divjaka. Ta odluka je bila obavezujuća po Srbiju u to vreme. U intervjuu za Radio Slobodnu Evropu to je potvrdio i Fredrik Swinnen, savjetnik glavnog haškog tužitelja Serga Brammertza.

Sarajevska podrška Jovanu Divjaku nakon hapšenja u Beču
Photo: Edin Tuzlak

Jovan Divjak nikada nije osporio činjenicu da se u Dobrovoljačkoj ulici desio zločin i da on mora da dobije sudski epilog, međutim, izgleda da svima, sem porodicama žrtava i osumnjičenima u zločinu, odgovara da ovaj slučaj ne dobije sudski epilog. Novinar i pisac Ivan Lovrenović u izjavi za Deutsche Welle kaže da se u ovom slučaju ne smije izgubiti iz vida ko je Jovan Divjak i koliko je i sam, odmah nakon završetka rata insistirao na tome da se zločin u Dobrovoljačkoj ulici rasvjetli i počinioci jasno kazne.

„Jovan Divjak je možda najupućeniji u dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici i potpuno je odan legalističkom promišljanju svega pa i rata. Zato je odavno, pa i odmah poslije rata, uvijek zahtijevao pa i apostrifirao da događaji u Dobrovoljačkoj moraju da budu procesuirani i to u BiH, u protivnom sve će se izroditi u nakazne forme. Upravo se to i događa u njegovom slučaju, jer vi vidite da se cjelokupno Sarajevo buni zbog onoga što se desilo Jovanu Divjaku, ali s druge strane pomalo čovjeka može da deprimira zato što u tom istom Sarajevu događajima u Dobrovoljačkoj nikako da se da stvarna dimenzija, pogotovo ne kroz pravni postupak. To je ono što Divjak s jedne strane dobija, a i dimenzija u kojoj on na sarkastičan način gubi jer je žrtva tog nemara i tog sakrivanja koje dolazi iz njegovog Sarajeva i njegove BiH. Na kraju bi, ne bih volio da tako ispadne, ali kad bi se historija poigrala na najsarkastičniji način, Jovan Divjak mogao postati žrtva vlastite čestitosti i vlastite časti“, istakao je Lovrenović.

Iz svega ovoga može se zaključiti da su poternice koje Srbija raspisuje zapravo deo političke igre, da borba za istinu znači borbu za relativizaciju istorije i pokušaj lažiranja stvarnih razloga sukoba, u BiH na prvom mestu. Jedno je sigurno, takav način postupanja nije korak ka izgradnji boljih odnosa, bolje budućnosti niti suočavanja sa prošlošću, nego suprotno - to je odličan okvir za pravljenje novih sukoba, izazivanje mržnje među bivšim zemljama SFRJ i narušavanje ionako slabih odnosa među zemljama u regionu. Čini se da Srbija ponovo vodi rat, tihi, sredstvima kojima raspolaže. Sa takvom politikom, predsednicima ovih plemenskih, zaostalih državica na Balkanu džaba sva izvinjenja ovog sveta. Ko ih se danas uopšte seća.

* Prevod presude suda u Londonu, kao i originalna verzija, nalaze se u dodatku teksta

star
Oceni
4.51
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak