U srebreničkim grobnicama samo žrtve pogubljenja

Photo: EPA

Osobe čiji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovnih grobnica na području Srebrenice su žrtve masovnih pogubljenja, svedočio je na suđenju Zdravku Tolimiru bivši istražitelj tužilaštva i autor tri izveštaja o otkrivanju srebrenickih masovnih grobnica i prikupljanju forenzičkih dokaza o žrtvama

Viši inspektor australijske policije Din Mening je od 1998. do 2002. godine predvodio tim istražitelja koji su prikupljali i klasifikovali forenzičke dokaze o pogubljenjima i pokopima žrtava zločina u Srebrenici u julu 1995. godine. Nalaze je sakupio u tri izveštaja o čemu je već svedočio na prethodna tri "srebrenička sudenja". Njegovo poslednje svedočenje sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba iz 2007. godine uvedeno je u dokaze na suđenju Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost u Glavnom štabu VRS optuženom za  genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi.

U kratkom sažetku Meningovog iskaza, koji je pročitao tužilac, navodi se da je bivši istražitelj u izveštaje uneo i mape šireg područja Srebrenice sa obeleženim lokacijama takozvanih primarnih i sekundarnih grobnica. Primarne grobnice su  najčešće bile na ili u neposrednoj blizini mesta masovnih pogubljenja kao što su ekonomija Branjevo, skladište u Kravici, brana u Petkoviciuma, Kozluk i Dom kulture u Pilici. Istražni tim se u otkrivanju tih grobnica vodio iskazima preživelih žrtava kao i vazdušnim snimcima koje je tužilaštvu dostavila američka vlada. Ovi su snimci imali presudnu ulogu u otkrivanju sekundarnih masovnih grobnica.

Da se radilo o operaciji prikrivanja tragova zločina, tužilaštvo je zaključilo na osnovu takozvanih artefakata – predmeta pronađenih u grobnicama kao što su lična dokumenta, povezi za oči i ruke, puščane čaure - kao i na osnovu razlika u sastavu zemljišta u grobnici i na telima žrtava. Dodatne dokaze istražitelji su dobili ispitivanjem i poređenjem uzoraka tla i polena na ovim lokacijama a Mening je na mapama označio veze između primarnih i sekundarnih grobnica

Povezi za oči i ruke, izvađeni iz grobnica, ukazivali su na zaključak da je reč o žrtvama masovnih pogubljenja a ne osobama poginulim u borbi.  Na to je prema Meningovom svedočenju ukazivao i položaj tela u masovnim grobnicama od kojih je, prema njegovom izveštaju iz 2007. godine identifikovano njih 4.010.

Optuženi general je u unakrsnom ispitivanju nastojao da ospori zaključke istražitelja da su navedene žrve stradale u masovnim pogubljenjima a ne u borbi. Sugerisao je takođe da je Mening, koordinirajući rad eksperata – forenzičara, patologa i arheologa – uticao na njihovo stručno mišljenje navodeći ih na zaključke koje potkrepljuju teze tužilaštva i navode optužnice.

Mening je odbacio takve sugestije i objasnio da se on za potrebe izveštaja nije bavio ostacima žrtava pronađenih na površini već samo u masovnim grobnicama. Na pitanje optuženog da li su i gde su sahranjeni ti površinski ostaci, svedok je odgovorio da su oni čuvani u improvizovanoj mrtvacnici u Tuzli a nakon identifikacije predati porodicama koje su ih sahranile u pojedinačne grobnice.