Srbija slučaj Purda prepustila Hrvatskoj

Photo: BETA/Vladimir Milovanović

Jedan od zaključaka sa ovog sastanka je „da će se hrvatskoj strani već u roku od sedam dana ustupiti dosad sistematizovani podaci o hrvatskim državljanima protiv kojih je pred nekadašnjim vojnim sudovima u SFRJ i SRJ pre 2003. godine, vođen postupak i donesena presuda, ili se vodi istraga za krivična dela ratnih zločina, što je rezultovalo raspisivanjem međunarodne ili interne poternice“

U vezi sa slučajem Purda, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije dostaviće na
razmatranje Državnom odvjetništvu Republike Hrvatske „kopiju spisa u skladu s ustaljenom praksom i dosadašnjom saradnjom budući da su za to ispunjene pretpostavke iz Sporazuma o ustupanju dokaza ove dve institucije“, navodi se u saopštenju hrvatsko - srbijanske Komisije za pripremu i razmenu osoba optuženih ili osuđenih za ratne zločine, izdatom u sredu u Zagrebu, nakon sastanka u hrvatskom Ministarstvu pravde kojem su predsedavali Snežana Malović, ministarka pravde Srbije i Dražen Bošnjaković, ministar pravde Hrvatske.

Tihomir Purda, učesnik u odbrani Vukovara je od 6. januara u zloglasnom zatvoru u Zenici, gde su ga po poternici Interpola koju je izdala Srbija smestili bosanskohercegovački policajci koji su ga uhapsili na graničnom prelazu Županja - Orašje. Tokom invazije Jugoslovenske narodne armije bio je branitelj Vukovara i kao takav zarobljen i smeštan, navodno, u više koncentracionih logora u Srbiji, a u vreme Vlade SRJ Milana Panića razmenjen je po principu svi za sve.

Zločinci su na slobodi
Ministarka pravde Srbije izrazila je nakon sastanka uverenje „da postoji spremnost obe strane da problemi budu rešeni u najkraćem roku“. Ona je naglasila da nije važno to ko će presuđivati, nego to da niko ne prođe neakžnjeno za ratne zločine koje je počinio
„Procesuiranje ratnih zločina obaveza je i dužnost Srbije i Hrvatske na putu ka Evropskoj uniji i ove dve zemlje su pokazale da im nije interes da zlolčinci budu na slobodi“, rekla je Snežana Malović.

U radu zagrebačkog skupa pravnika učestovali su i predstavnici Državnog odvjetništva Republike Hrvatske i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije predvođeni čelnicima ovih tela, te zvaničnici obe države.

U saopštenju se navodi da je svrha sastanka bila „nastavak dijaloga i rešavanje otvorenih pitanja vezanih za postupke za ratne zločine“, a izraženo je „zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom i radom mešovite Komisije kao i Državnog odvjetništva Republike Hrvatske i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije“.

Jedan od zaključaka sa ovog sastanka je „da će se hrvatskoj strani već u roku od sedam dana ustupiti dosad sistematizovani podaci o hrvatskim državljanima protiv kojih je pred nekadašnjim vojnim sudovima u SFRJ i SRJ pre 2003. godine, vođen postupak i donesena presuda, ili se vodi istraga za krivična dela ratnih zločina, što je rezultovalo raspisivanjem međunarodne ili interne poternice“.

Postavljeno je i pitanje hrvatskih državljana protiv kojih je pred vojnim sudovima bivše SFRJ vođen postupak radi kaznenih dela oružane pobune i dela protiv ustavnog poretka bivše SFRJ, te će se, kako se navodi u saopštenju,“ u odnosu na njih pokrenuti inicijativa za dopunu Zakona o amnestiji Republike Srbije iz 2001. godine na način kao što je to već regulisano u Republici Hrvatskoj“.

„Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Tužilaštvo za ratne zločine Republike
Srbije, osim saradnje u istraživanju ratnih zločina i pomoći u prikupljanju dokaza, intenziviraće i saradnju u predmetima vođenim in absentia ( u odsustvu, prim. red.) za kaznena dela ratnih zločina, kako bi se pokušali pribaviti novi dokazi i na temelju njih sprovesti novi postupci. Zaključeno je da mešovita Komisija za pripremu i razmenu popisa osoba optuženih ili osuđenih za ratne zločine nastavi sa svojim radom što će dodatno doprineti uspešnoj saradnji i razvoju dobrih odnosa između ministarstava pravde i pravosudnih organa Republike Hrvatske i Republike Srbije, kao i ukupnom jačanju poverenja između dve države“, naglašava se u saopštenju.