Region Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Samit lidera Zapadnog Balkana u Parizu

Pomirenje neophodno za stabilnost regiona

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: TANJUG

Samit lidera Zapadnog Balkana održan je u ponedeljak u Parizu, gde su na poziv francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji je i domaćin samita, boravile delegacije zemalja iz regiona, koje su pored zvaničnika predstavljali i mladi ljudi iz civilnog sektora i nevladinih organizacija. Tom samitu je prisustvovali premijeri šest zemalja Zapadnog Balkana, među kojima i srpski Aleksandar Vučić, Denis Zvizdić iz Bosne i Hercegovine, Milo Đukanović iz Crne Gore, Isa Mustafa sa Kosova, Nikola Gruevski iz Makedonije i Edi Rama iz Albanije

Budućnost Zapadnog Balkana je u evropskoj integraciji i regionalnoj saradnji, navodi se u deklaraciji sa pariskog samita EU-Zapadni Balkan i dodaje da su, u kontekstu rezultata referenduma u Velikoj Britaniji, predstavnici Zapadnog Balkana potvrdili da je budućnost regiona u EU, kako im je to ponuđeno u Zagrebu i Solunu 2000. i 2003.

Zemlje regiona su na putu ka EU tokom proteklih godina učinile suštinske napretke, navodi se u Deklaraciji u kojoj se one pozivaju da nastave da rade kako bi napredovale ka EU. Više nego ikad, kako se navodi, vladavina prava je u centru procesa proširenja, posebno kada je reč o reformi pravosuđa, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i punog poštovanja osnovnih prava.

U deklaraciji se konstatuje da je regionalna saradnja ključni uslov evropske perspektive zemalja regiona, kojeg su pre manje od 25 godina potresli tragični sukobi i da je na tom planu učinjen značajan napredak, ali je na Samitu ponovo ukazano na značaj regionalne saradnje za rešavanje bilateralnih pitanja koja su još nerešena.

"Pomirenje je neophodno za stabilnost regiona na putu priključenja EU", ističe se u deklaraciji i dodaje da su učesnici samita potvrdili odlučnost da nastave da sarađuju u duhu deklaracije iz Beča od avgusta 2015. godine, kao i da će nastojati da se suzdrže od instrumentalizacije nerešenih bilateralnih pitanja u okviru procesa priključenja EU.

Photo: TANJUG

U deklaraciji se ocenjuje da je potpisivanje sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) veliki korak za zaceljivanje rana iz prošlosti u regionu. Ta kancelarija, oslanjajući se na iskustva slične francusko-nemačke kancelarije za mlade od pre 50 godina, imaće misiju da podrži aktivnosti čiji je cilj da promovišu pomirenje među narodima, kao i programe koji se odnose na sećanje, različitost, interkulturalnu razmenu, regionalnu mobilnost, učešće građanskog sektora i promociju demokratskih vrednosti.

Na Samitu u Parizu dogovorena su nova tri projekta u oblasti železničkog transporta za koji će EU, kao kofinansijer, odvojiti blizu 100 miliona evra, uz međunarodne finansijske institucije i doprinose samih zemalja Zapadnog Balkana. U deklaraciji se podseća da su učesnici prihvatili incijativu čiji je cilj da se povećaju investicije u oblast energetske efikasnosti, za šta je EU izdvojila 50 miliona evra.

Postignut je i dogovor o koracima za uspostavljanje regionalnog tržišta električnom energijom na Zapadnom Balkanu, a Evropska unija će, kada je reč o finansiranju takvih projekata, uzimati u obzir kako se sprovode ti dogovoreni koraci, navodi se u Deklaraciji. Na kraju deklaracije ukazuje se na značaj saradnje EU i Zapadnog Balkana u suočavanju sa izbegličkom krizom i u borbi protiv terorizma i radikalizacije. Sledeći samit EU - Zapadni Balkan održaće se u Italiji 2017. godine.

Budućnost Zapadnog Balkana je u evropskoj integraciji i regionalnoj saradnji, navodi se u deklaraciji sa pariskog samita EU-Zapadni Balkan i dodaje da su, u kontekstu rezultata referenduma u Velikoj Britaniji, predstavnici Zapadnog Balkana potvrdili da je budućnost regiona u EU, kako im je to ponuđeno u Zagrebu i Solunu 2000. i 2003.
Zemlje regiona su na putu ka EU tokom proteklih godina učinile suštinske napretke, navodi se u Deklaraciji u kojoj se one pozivaju da nastave da rade kako bi napredovale ka EU. Više nego ikad, kako se navodi, vladavina prava je u centru procesa proširenja, posebno kada je reč o reformi pravosuđa, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i punog poštovanja osnovnih prava.
U deklaraciji se konstatuje da je regionalna saradnja ključni uslov evropske perspektive zemalja regiona, kojeg su pre manje od 25 godina potresli tragični sukobi i da je na tom planu učinjen značajan napredak, ali je na Samitu ponovo ukazano na značaj regionalne saradnje za rešavanje bilateralnih pitanja koja su još nerešena.
"Pomirenje je neophodno za stabilnost regiona na putu priključenja EU", ističe se u deklaraciji i dodaje da su učesnici samita potvrdili odlučnost da nastave da sarađuju u duhu deklaracije iz Beča od avgusta 2015. godine, kao i da će nastojati da se suzdrže od instrumentalizacije nerešenih bilateralnih pitanja u okviru procesa priključenja EU.
U deklaraciji se ocenjuje da je potpisivanje sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) veliki korak za zaceljivanje rana iz prošlosti u regionu. Ta kancelarija, oslanjajući se na iskustva slične francusko-nemačke kancelarije za mlade od pre 50 godina, imaće misiju da podrži aktivnosti čiji je cilj da promovišu pomirenje među narodima, kao i programe koji se odnose na sećanje, različitost, interkulturalnu razmenu, regionalnu mobilnost, učešće građanskog sektora i promociju demokratskih vrednosti.
Na Samitu u Parizu dogovorena su nova tri projekta u oblasti železničkog transporta za koji će EU, kao kofinansijer, odvojiti blizu 100 miliona evra, uz međunarodne finansijske institucije i doprinose samih zemalja Zapadnog Balkana. U deklaraciji se podseća da su učesnici prihvatili incijativu čiji je cilj da se povećaju investicije u oblast energetske efikasnosti, za šta je EU izdvojila 50 miliona evra.
Postignut je i dogovor o koracima za uspostavljanje regionalnog tržišta električnom energijom na Zapadnom Balkanu, a Evropska unija će, kada je reč o finansiranju takvih projekata, uzimati u obzir kako se sprovode ti dogovoreni koraci, navodi se u Deklaraciji. Na kraju deklaracije ukazuje se na značaj saradnje EU i Zapadnog Balkana u suočavanju sa izbegličkom krizom i u borbi protiv terorizma i radikalizacije. Sledeći samit EU - Zapadni Balkan održaće se u Italiji 2017. godine.
Budućnost Zapadnog Balkana je u evropskoj integraciji i regionalnoj saradnji, navodi se u deklaraciji sa pariskog samita EU-Zapadni Balkan i dodaje da su, u kontekstu rezultata referenduma u Velikoj Britaniji, predstavnici Zapadnog Balkana potvrdili da je budućnost regiona u EU, kako im je to ponuđeno u Zagrebu i Solunu 2000. i 2003.
Zemlje regiona su na putu ka EU tokom proteklih godina učinile suštinske napretke, navodi se u Deklaraciji u kojoj se one pozivaju da nastave da rade kako bi napredovale ka EU. Više nego ikad, kako se navodi, vladavina prava je u centru procesa proširenja, posebno kada je reč o reformi pravosuđa, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i punog poštovanja osnovnih prava.
U deklaraciji se konstatuje da je regionalna saradnja ključni uslov evropske perspektive zemalja regiona, kojeg su pre manje od 25 godina potresli tragični sukobi i da je na tom planu učinjen značajan napredak, ali je na Samitu ponovo ukazano na značaj regionalne saradnje za rešavanje bilateralnih pitanja koja su još nerešena.
"Pomirenje je neophodno za stabilnost regiona na putu priključenja EU", ističe se u deklaraciji i dodaje da su učesnici samita potvrdili odlučnost da nastave da sarađuju u duhu deklaracije iz Beča od avgusta 2015. godine, kao i da će nastojati da se suzdrže od instrumentalizacije nerešenih bilateralnih pitanja u okviru procesa priključenja EU.
U deklaraciji se ocenjuje da je potpisivanje sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) veliki korak za zaceljivanje rana iz prošlosti u regionu. Ta kancelarija, oslanjajući se na iskustva slične francusko-nemačke kancelarije za mlade od pre 50 godina, imaće misiju da podrži aktivnosti čiji je cilj da promovišu pomirenje među narodima, kao i programe koji se odnose na sećanje, različitost, interkulturalnu razmenu, regionalnu mobilnost, učešće građanskog sektora i promociju demokratskih vrednosti.
Na Samitu u Parizu dogovorena su nova tri projekta u oblasti železničkog transporta za koji će EU, kao kofinansijer, odvojiti blizu 100 miliona evra, uz međunarodne finansijske institucije i doprinose samih zemalja Zapadnog Balkana. U deklaraciji se podseća da su učesnici prihvatili incijativu čiji je cilj da se povećaju investicije u oblast energetske efikasnosti, za šta je EU izdvojila 50 miliona evra.
Postignut je i dogovor o koracima za uspostavljanje regionalnog tržišta električnom energijom na Zapadnom Balkanu, a Evropska unija će, kada je reč o finansiranju takvih projekata, uzimati u obzir kako se sprovode ti dogovoreni koraci, navodi se u Deklaraciji. Na kraju deklaracije ukazuje se na značaj saradnje EU i Zapadnog Balkana u suočavanju sa izbegličkom krizom i u borbi protiv terorizma i radikalizacije. Sledeći samit EU - Zapadni Balkan održaće se u Italiji 2017. godine.
Budućnost Zapadnog Balkana je u evropskoj integraciji i regionalnoj saradnji, navodi se u deklaraciji sa pariskog samita EU-Zapadni Balkan i dodaje da su, u kontekstu rezultata referenduma u Velikoj Britaniji, predstavnici Zapadnog Balkana potvrdili da je budućnost regiona u EU, kako im je to ponuđeno u Zagrebu i Solunu 2000. i 2003.
Zemlje regiona su na putu ka EU tokom proteklih godina učinile suštinske napretke, navodi se u Deklaraciji u kojoj se one pozivaju da nastave da rade kako bi napredovale ka EU. Više nego ikad, kako se navodi, vladavina prava je u centru procesa proširenja, posebno kada je reč o reformi pravosuđa, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i punog poštovanja osnovnih prava.
U deklaraciji se konstatuje da je regionalna saradnja ključni uslov evropske perspektive zemalja regiona, kojeg su pre manje od 25 godina potresli tragični sukobi i da je na tom planu učinjen značajan napredak, ali je na Samitu ponovo ukazano na značaj regionalne saradnje za rešavanje bilateralnih pitanja koja su još nerešena.
"Pomirenje je neophodno za stabilnost regiona na putu priključenja EU", ističe se u deklaraciji i dodaje da su učesnici samita potvrdili odlučnost da nastave da sarađuju u duhu deklaracije iz Beča od avgusta 2015. godine, kao i da će nastojati da se suzdrže od instrumentalizacije nerešenih bilateralnih pitanja u okviru procesa priključenja EU.
U deklaraciji se ocenjuje da je potpisivanje sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) veliki korak za zaceljivanje rana iz prošlosti u regionu. Ta kancelarija, oslanjajući se na iskustva slične francusko-nemačke kancelarije za mlade od pre 50 godina, imaće misiju da podrži aktivnosti čiji je cilj da promovišu pomirenje među narodima, kao i programe koji se odnose na sećanje, različitost, interkulturalnu razmenu, regionalnu mobilnost, učešće građanskog sektora i promociju demokratskih vrednosti.
Na Samitu u Parizu dogovorena su nova tri projekta u oblasti železničkog transporta za koji će EU, kao kofinansijer, odvojiti blizu 100 miliona evra, uz međunarodne finansijske institucije i doprinose samih zemalja Zapadnog Balkana. U deklaraciji se podseća da su učesnici prihvatili incijativu čiji je cilj da se povećaju investicije u oblast energetske efikasnosti, za šta je EU izdvojila 50 miliona evra.
Postignut je i dogovor o koracima za uspostavljanje regionalnog tržišta električnom energijom na Zapadnom Balkanu, a Evropska unija će, kada je reč o finansiranju takvih projekata, uzimati u obzir kako se sprovode ti dogovoreni koraci, navodi se u Deklaraciji. Na kraju deklaracije ukazuje se na značaj saradnje EU i Zapadnog Balkana u suočavanju sa izbegličkom krizom i u borbi protiv terorizma i radikalizacije. Sledeći samit EU - Zapadni Balkan održaće se u Italiji 2017. godin
star
Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak