Nova strana u sporu oko enciklopedije

Photo: rts.rs

Makedonska i albanska akademija nauka i umetnosti do juna će osnovati zajednički savet za saradnju, koji će izneti različita tumačenja istorije odnosa između makedonskog i albanskog naroda

„Prema ustavu, takvo telo rešiće problem i otvoriti pitanja“, rekao je Gudar Bećiraj, predsednik Albanske akademije (ACS).

Nauka bi trebalo da vodi ka dijalogu, a ne konfliktu, rekao je predsednik Makedonske akademije (MANU) Vlado Kambovski. „Potrebna je Balkanska akademija da se reše sva otvorena pitanja vezana za istoriju i nauku“.

Članovi dve akademije sastaće se u junu u Ohridu da reše otvorena pitanja između Makedonaca i Albanaca.

„Makedonci i Albanci imaju zajedničku istoriju. Isti vladari vladali su i koristili iste mere i prema jednima i prema drugima. Kakva god bila istina o makedonsko-albanskim odnosima, trebalo bi je posmatrati sa više strana“, rekao je Rizvan Sulejmani, profesor Državnog univerziteta u Tetovu, u izjavi za SETimes.

Jedno od ključnih pitanja koje treba rešavati je Makedonska enciklopedija. Albanci osporavaju tu knjigu, jer se u njoj navodi da su oni došljaci na Balkanu i da ne potiču iz Makedonije.

Zbog talasa kritika 2009. godine obustavljeno je objavljivanje te knjige.

Enciklopedija je projekat Leksikografskog centra MANU. Preko 250 članova akademije, univerzitetskih profesora i istraživača radilo je sedam godina na enciklopediji u dva toma. Njome je obuhvaćeno 9.000 ljudi, koncepata i događaja iz svih vremenskih perioda unutar geografskih granica Makedonije, od praistorije do savremenog doba.

U enciklopediji su Albanci opisani kao „planinski ljudi“ i navodi se da je taj narod došao u Makedoniju sa Otomanskim carstvom u 16. veku.

ASC kaže da su ti pogledi nacionalistički i pozvao je svoje makedonske kolege da preispitaju objavljivanje, zbog „istine u istoriji i dobrosusedskih odnosa“.

„Svi navodi u enciklopediji zasnovani su na dokazima i proverenim dokumentima. Ako se činjenice nekima ne sviđaju, to ne znači da činjenice treba da se menjaju. Neka dokažu da su potekli sa ove zemlje“, kaže za SETimes Đorđi Malkovski, istoričar i jedan od autora enciklopedije.

„Namera da se makedonska enciklopedija promeni u interesu Albanaca degradiraće makedonsku istorijsku nauku, koja je postigla ogroman napredak“, dodao je on.

„Makedonska akademija [MANU] formira novi tim, koji će proizvesti novu enciklopediju, koja će sadržati navode prihvatljive Albancima. Ali, ništa se neće izroditi iz tih nastojanja. Na kraju, da li se MANU meša u objavljivanje i sadržaj Albanske enciklopedije? U njoj Makedonci nisu čak ni priznati kao narod, nego su asimilirani u fantomske 'Slovenomakedonce'“, kaže za SETimes urednik ovih knjiga i istorijski veteran akademije Blaže Ristovski.

Uprkos nastojanjima da se izglade odnosi, istoričari su jednoglasni u tome da istorija nije predmet dobronamernih dogovora.

„Videli smo slična nastojanja širom regiona -- pre svega od strane Grčke i Bugarske -- da se legalno 'reše' praznine u njihovim nacionalnim istorijskim tekstovima, uključujući i pokušaj političkog diktata ili političkih sporazuma, posebno u pravcu Makedonije”, kaže istoričarka Violeta Aćkovska za SETimes.