To bill or not to Bill?

Photo: EPA

Razgovor Tomislava Nikolića s osobnim savjetnikom na vječne teme: Kojih đavolom Nikolića malo-malo spikalo ruskih, a malo-malo normalnih jezikima? Da li je Nikolić posebno osjetljiv na Osetiju? Šta je bilo, šta će da bude i šta ima biti?

Photo: Dragan Kujundžić

- Zdravstvuj, Vilijamuška!

- Mnome, dijer Tomas, ničim ne razumjelo.

- Kažem: Helou, Bile! Jel sad razumeš?

- Mnome ne razumjelo na kojih jezika tebe spikalo.

- Na svim jezicima. Ko što se i očekuje od jednog predsednika.

- Čime tebe budeš predsjednika? Demokratskih Srbijama ili Savezom esperanata?

- Napredne Srbije, Bile, napredne. Video si da narod više neće demokrate.

- Mnome pitalo kojih đavolom tebe malo-malo spikalo ruskih, a malo-malo normalnih jezikima?

- Baš sam stigo iz Moskve, pa mi ostalo u uvu. Mnogo lep ruski...

- A kojih đavolom tebe tražilo u Moskvama?

- Nisam tražio nikakvog đavola, već razumevanje i podršku.

- Zar tobom ne budeš dosta razumijevalo od američkih i europskih partnerom?

- Nemoj da si ljubomoran. Ti bi ko razuman čovek trebo da razumeš specifičnu poziciju Srbije. Ne možemo mi tek tako da okrenemo leđa Rusima.

- Mnome ne tražilo da tebe okreneš leđima. Mnome samo imalo čudo oko tvojih govorima.

- Jesam to ja nešto krivo reko?

Photo: BETA

- Ma Bogom sačuvaš... Tebe samo lupalo glupostima oko nezavisnih državom. Onda mojih šefova mnome ribalo da čime ja tobom savjetovalo.  

- Nemaš ti, Bile, šefova sem mene. Formalno sam ja tvoj šef, a ti moj savetnik.

- Tebe, dijer Tomas, izgledaš popilo mnogih votkom?

- Nisam ni lizno. Samo ono što se mora po protokolu.

- Onda opijanilo protokolarnih lizanjima, pa sada pričalo glupih vicovima.

- Nemoj tako, Bile...

- Tebe, ako mnome nećem, ne budeš ni šefom od Vučićima. Tebe držalo na znanjima da kako napravilo Naprednih strankama, tako napravilo i Naprednijih. Pa tebe vidjelo kolikim vladalo.

- Ej, nemoj da se vataš za svaku reč. Ti znaš koliko ja tebe cenim. Isto tako znaš da nije red da te zovem „šefe“. Ipak sam ja predsednik...

- A kakvih redovima budeš lupalo o Abhazijama i Južnih Osetijama?!

- A to... Pa nisam ja ništa loše reko.

- Kojih tebe budeš faktorima, dijer Tomas, da njega priznaš kao nezavisnih državom? Šta tebe mislilo: budeš Ujedinjenih nacijom?

- Pa nisam ja nikoga prizno. Ja sam samo reko da o nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije može da se razgovara u našoj skupštini i ništa više. A kome smeta da se razgovara? Ko što razgovaramo o ceni kukuruza, možemo i o Abhaziji i Južnoj Osetiji... Sem ako ti nisi nešto specijalno osetljiv na Osetiju.

- Mnome isključivim priznavalo cjelovitih Džordžijama.

- Pa i mi priznajemo celovitu Gruziju ili kako se to sad zove – Georginu, Georgiju... Ali nije to razlog da se ne razgovara o priznanju Abhazije i Južne Osetije.

- Tebe najboljim govorilo ako držalo jezikima iza zubom.

- Nije fer, Bile. Nama ne bi pustili ni da raspravljamo o tome, a vi ste mrtvi-ladni priznali Kosovo.

- Nama istim takvim priznalo i Srbijama.

- Nemoj tako, Bile. Nije to isto.

- Kako ne budeš istim?! Pa tebe ličnim pjevalo „Kosovo je srcom Srbije“.

- Pa ako ste rešili da nam vadite srce, mogli ste da pošaljete kardiologe, a ne NATO.

- Dijer Tomas, pustiš pričama. Kako reklo vaših naroda: „Šta budeš, budeš!“

- Misliš: „Šta je bilo, bilo je“? E pa još će da vidimo šta je bilo, šta će da bude i šta ima biti.

- Mnome ne razumjelo najboljim tih vaših glagolama budeš ili ne budeš. Mnome jedinim zanimalo da svega budeš kakvim dogovoriš.

- Pa dobro, dogovorili smo se. Vi ćete na Kosovo da gledate kao na pitanje vaše spoljne politike, a mi kao na naš unutrašnji problem.

- Njome ničega ne rješavalo?

- A čime, bre, da ga rešimo?! Samo pustite da ga držimo svojim problemom, pa makar ga nikad ne rešili.

- Okej, Tomas. Mnome ne bavilo tvojih problemama, a tebe ne bavilo naših.

- Dogovoreno.

- Tebe više ničim ne lupalo glupostima kao onih o Vukovarima? Josipovićem mnogih objesilo nosom, a mnome ne željelo napetih odnosom u regijama.

- Ali ja sam to sa Vukovarom demantovo. Jesam lepo reko da nisam isti sad ko što sam bio pre deset godina, ko što ću i za deset godina da budem druga pesma...

- Kojih pjesmama? „Srbija je srcom Kosova“?

- Nemoj da mi sipaš so na ranu, molim te.

Photo: Beta

- A zašto tebe sipalo soljom po Hrvatskama?

- Pa ne mogu stalno da se posipam pepelom!

- Dobro slušalo, Tomas: mnome htjelo da Josipovićem budeš na tvojih inauguracijama!

- I ja bih hteo... Pa jesam ga lepo pozvo?!

- A šta ako njome ne htjedneš došlo?

- Pojma nemam. Idi pa ga pitaj.

- Mnome ne imalo vremenom za gubljenjem po Zagrebima prije tvojih inauguracijama.

- Onda otiđi posle.

- Poslije čime?

- Posle svega. Kad se Josipović vrati s inauguracije.

 *Tekst preuzet sa sajta Radija Slobodna Evropa