Intelektualci iz Srbije borave na Kosovu

Photo: EPA/GEORGI LICOVSKI

Aktivisti Helsinškog odbora u Srbiji borave na Kosovu kako bi srpskoj zajednici preneli važnost izlaska na lokalne izbore, u okviru apela koji je potpisalo 96 intelektualaca.

Kosovski Srbi treba da da izađu na predstojeće lokalne izbore na Kosovu, u nedelju, 15. novembra, i time pokažu odgovornost za sopstvenu budućnost. Ovo su u utorak Srbima u Gračanici poručili aktivisti Helsinškog odbora i neki intelektualci iz Srbije. Sastancima i susretima sa meštanima i lokalnim srpskim liderima počela je kampanja Helsinškog odbora o ohrabrivanja Srba da izađu na lokalne izbore. Posle brojnih poziva zvaničnog Beograda da Srbi ne treba da izađu na kosovske izbore, 96 intelektualaca iz Srbije je uputilo Apel srpskoj zajednici da pokažu odgovornost za sopstvenu budućnost i izađu na izbore.

Govoreći na skupu sa lokalnim meštanima i političarima u Gračanici, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, izjavila je da predstojeći izbori donose važan proces za budućnost srpske zajednice.

“Decentralizacija i učešće na lokalnim izborima su jedan vid demokratizacije i možda najbolji način da se ljudi privuku i učestvuju na tim izborima zato što se kroz te izbore i učešć na njima rešavaju najkonkretniji životni, egzistencijalni problemi”, izjavila je Biserko.

Grupa od oko sto viđenijih građana Srbije pozvala je srpsku zajednicu na Kosovu da 15. novembra izađu na lokalne izbore i time, kako navode, pokažu odgovornost za sopstvenu budućnost.

“Učešćem na izborima Srbi na Kosovu pokazali bi odgovornost za sopstvenu budućnost. Samo aktivnim učestvovanjem u političkom životu Kosova srpska zajednica može efikasno da rešava najvažnije svakodnevne probleme - statusne, imovinske, bezbednosne, ekonomske i socijalne”, navodi se u Apelu. Apel je potpisalo 96 intelektualaca i političari među kojima su Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Želimir Žilnik, Biljana Kovačević Vučo, Borka Pavičević, Dušan Janjić, Latinka Perović, Miljenko Dereta, Sonja Biserko, Srđan Karanović, Teofil Pančić i drugi. Ova grupa je podsetila kosovske Srbe na svojevremenu sitauciju Srba u Hrvatskoj, njihov bojkot izbora i organa vlasti, čime su, “ugrožavajući sopstvene interese u lokalnim zajednicama, doveli u pitanje svoj opstanak”. “Trebalo im je 15 godina da shvate tragične posledice takvih odluka i da shodno tome preuzmu ličnu odgovornost za sopstvenu sudbinu”, podsećaju potpisnici apela.

Na ovakvu prošlost lično je kosovske Srbe podsetio bivši gradonačelnik Knina iz ’94. i ’95. godine Drago Kovačević. On je istakao da iskustvo Srba iz Hrvatske treba da posluži kao primer kosovskim Srbima i da ne dozvole da svoj život prepuste Beogradu, već da budu deo političkog života na Kosovu.

“Izbori su uvek najbolji način da se izaberu politički predstavnici. Ja znam da vas mnogi obeshrabuju da nije lako doneti tu odluku, jer se tu mešaju i krupna velika politička pitanja na koja vi ne možete uticati, a sve posledice ćete i u najvećem delu snositi vi, znači to se tiče vašeg života”, istakao je on. Potpredsednica Socijal-demokratske unije iz Srbije Vera Marković je ocenila da je pozicija kosovskih Srba teška, ali da će ukoliko odluče da ne izađu na izbore posledice snositi sami.

“Ono što treba da imate u vidu je da imate samo jedan život, samo jednu porodicu, samo jedne roditelje, samo jednu decu, koja će sutra imati sve veće potrebe i mora da im se stvori ambijent u kojem će ostvarivati te potrebe, pa odlučite da postanete poslodavci lokalnoj samoupravi”, izjavila je ona.

Potpisnici apela ocenjuju da je istrajavanje na ignorisanju predstojećih lokalnih izbora na Kosovu nerazumno i neproduktivno za srpsku zajednicu. “Učestvovanjem na lokalnim izborima na Kosovu srpska zajednica bi pokazala svest o složenosti sopstvenog položaja, ali i položaja Srbije. Samo ekonomski stabilna i politički konstruktivna srpska zajednica može obezbediti svoj trajni opstanak na Kosovu i postati samostalni društveno-politički akter”, navodi se u saopštenju. Oni takođe ocenjuju da vekovni suživot Srba i Albanaca na Kosovu pokazuje da je normalizacija međusobnih odnosa najbolja opcija i za jednu i za drugu zajednicu.

Ali ovaj apel i boravak aktivista iz Srbije u Gračanici nije probudio zainteresovanost u ovoj srpskoj enklavi, koja će postati nova opština posle lokalnih izbora. Mnogi ključni kandidati za gradonačelnika Gračanice, poznati srpski političari i učesnici javnog života, koji žive na ovom području, nisu prisustvovali skupu. Međutim, za kandidatkinju za gradonačelnicu nove opštine Gračanica Nadu Brkljač ispred Srpske narodne strane, predstojeći lokalni izbori su šansa da se Srbi istinski integrišu u kosovsko društvo.

“Treba iskoristiti šansu, priliku da sami za sebe nešto rešimo. Znamo kad je bilo pitanje struje da naš Beograd nije mogao ništa da reši nego su nam rekli rešite na lokalnom nivou. Da bismo mogli takve odluke i mnoge druge probleme koji će dolaziti da možemo da rešavamo onako pravo na mestima na kojima treba da budemo, jedino možemo tako ako se organizujemo, izađemo na izbore, uspostavimo neku vlast ovde lokalnu”.

Aktivisti Helsinškog odbora će od utorka, 10. novembra do subote imati brojne sastanke, okrugle stolove i kontakte sa ljudima na terenu kako bi objasnili potrebu za što masovnijim izlaskom Srba na lokalne izbore, 15. novembra. Ovakvi pozivi Srbima da glasaju dolaze samo nekoliko dana uoči izbora i višenedeljenih poruka predsednika i premijera Srbije, kao i Sinoda Srpske pravoslavne crkve da se nisu stekli uslovi da kosovski Srbi izađu na predstojeće izbore.

Ministar za Kosovo Goran Bogdanović izjavio je ‘da nema uslova da Srbi izađu na ove izbore, jer su u suprotnosti sa Rezolucijom 1244’. On je u izjavi za B92 rekao da je iznenađujujće što je i ‘pored jasnog stava predsednika Srbije, premijera i Sinoda Srpske pravoslavne crkve da Srbi ne treba da izađu na predstojeće izbore, predata 21 srpska lista za izbore na Kosovu’. Bogdanović je dodao da Vlada Srbije neće ni na koji način ‘satanizovati’ Srbe koi izađu na lokalne izbore na Kosovu 15. novembra. “Mi nikome nećemo na Kosovu uskratiti demokratsko pravo da izađe na izbore, ali ja smatram da Srbi koji budu izašli na izbore treba prvo da se zapitaju da li tim činom pomažu državi Srbiji u očuvanju Kosova ili odmažu našu borbu za suverenitet i integritet na prostoru Kosova”, kazao je on.