Region Hrvatska
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Kako su Večernje novosti i Politika izveštavali o Vukovaru (2)

Medijska priprema zločina na Ovčari

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: STOCK

„Koljači i zlotvori bili su dojučerašnje komšije Hrvati, a sada su morali da pobegnu pošto su došli oslobodioci. Vukovar je avetinjski grad i treba ga zaboraviti.”

Priredili: Bojan Tončić i Milica Jovanović

I površan pregled provladinih listova koji su novembra 1991. prizivanjem Drugog svetskog rata abolirali angažovanje Jugoslovenske narodne armije u sukobima na teritoriji Hrvatske, kao i sve očigledniju finansijsku i organizacionu podršku države paravojnim jedinicama, dovoljan je za lekciju o medijskom trovanju nacije, koje sa „oslobađanjem” Vukovara ulazi u dotad neviđenu fazu. Dominiraju priče o klanju srpske dece po slavonskim selima, genocidnim planovima ustaša, te slike razorenih naselja. Izveštaji o galopirajućoj hiperinflaciji i počecima sistematske pljačke srbijanske privrede zauzimaju sve skromniji prostor. Za srbijansku vlast, rat više nema alternativu. Front prema Evropi i svetu takođe poprima osnovne obrise – na delu je „informatička blokada” o stradanju Srba, zavera svetskih sila protiv malog slobodarskog naroda, sa Slobodanom Miloševićem na čelu. U začelju su paravojske koje za sobom ostavljaju tragove užasnih zločina.

Šovinizam, pozivanje na ubistva različitih i nasilje svake vrste, mobilizacija vojno sposobnih i ostalih i mržnja koja je prevazilazila dotad poznate jezičke figure obeležili su štampane medije u Srbiji 1991.

Najtiražniji jugoslovenski dnevnik, kako je sebe titulisala tiskovina mračne provenijencije Večernje novosti, svoju je uređivačku koncepciju dokazao tokom Vukovarske operacije. Laž i mržnja bili su temelj svih napisa koji su o uništavanju Vukovara našli svoje mesto na prvim stranama ovog beogradskog dnevnika. Maštovitost je ponekad prevazilazila razmere zdravog razuma. Glavni i odgovorni urednik bio je Radislav Rade Brajović. Glavni i odgovorni urednik Politike bio je Aleksandar Prlja, pod čijom se komandom ostvarila uređivačka politika gebelsovskog tipa koja se temeljila na laži i sumanutom komentaru koji poziva na masovna ubistva Hrvata i rušenje svega pred sobom. Naravno, i afirmisanje svake granate koja pada na razoreni Vukovar.

Laž na naslovnoj: Večernje novosti o zajedničkoj izmišljotini

Razvrstavanje spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja

Da se ispod naslova „Vukovar konačno slobodan” na naslovnoj strani Politike od 20. novembra 1991, kriju indikaciije zločina, ni novinari ni čitaoci tada nisu bili svesni – „I na vratima bolnice, sa 420 ranjenika i bolesnika, Armija postavila straže”. Rušenje grada do temelja, sprečavanje predstavnika Međunarodnog Crvenog krsta da uđu u vukovarsku bolnicu, podrška paravojnim formacijama – nikome se tada nije činilo zločinačkim postupcima. Ali je zato „talas antisrpske kampanje u italijanskoj štampi”, o kojoj izveštava Politikin dopisnik iz Rima, analiziran s dužnom pažnjom. „Italijanske novine se gotovo utrkuju u oplakivanju zle sudbine 'hrabrih branitelja Vukovara', a o Srbima, kojima se ne priznaje ni pravo na odbranu sopstvenih života, pišu sve najgore”, naznačeno je u uvodu teksta.

U senci „oslobađanja” Vukovara, na petoj strani provukla se i uzgredna beleška o navodima da su „Beli orlovi” Dragoslava Bokana upali u prostorije redakcije Jutela. „Pre nekoliko dana Dragoslav Bokan gostovao je na nezavisnom kanalu Studija B i na direktna pitanja voditelja emisije, bez mnogo okolišenja, izjasnio se u prilog nasilja nad onima koje u ovom trenutku smatra 'lošim Srbima'”, navodi se u tekstu. Loši Srbi, izdajnici i strani plaćenici, polako stižu na dnevni red nacije obuzete ratnom histerijom.

Na desetoj strani, Politika prenosi saopštenje „Velike narodne skupštine Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem”, u kom se sve srpske izbeglice pozivaju da nasele „oslobođena područja”.

Iz Večernjih novosti saznajemo da ipak ima nekakvog otpora Hrvata u Vukovaru: „Druga odela za zlodela” naslov je glavne priče, koju na naslovnici najavljuju Novosti, uz podnaslov „Ustaški zločinci zabarikadirali su se u podrumima Kombinata 'Borovo' i više okolnih solitera sa velikom grupom talaca Srba. U jednom podrumu Borova naselja pronađeno 40 zaklanih mališana * Pretpostavlja se da su 'civili' u vukovarskoj bolnici zapravo pripadnici ustaške vojske”.

Poslednja „vest” došla u Novosti, ispostaviće se docnije čista izmišljotina, jeste ta da su „u podrumu jedne kuće u Borovu naselju oslobodioci pronašli četrdesetoro zaklane dece”. „Po tvrđenju očevidaca, slika je jeziva i novinari su odmah krenuli da se uvere u verodostojnost ove informacije”, saopštio je vukovarski Pres centar.


O Tepiću – Sinđeliću

Novosti od 20. novembra objavljuju i deo saopštenja u kojem se ističe da je Predsedništvo SFRJ posmrtno odlikovalo majora Milana Tepića Ordenom narodnog heroja za, kako objavljuje list, „izvanredan podvig u borbi protiv ustaša, prilikom njihovog napada na kasarnu u Bjelovaru”. Dan kasnije Novosti objavljuju tekst pod naslovom „Sinđelić sa Kozare” u kojem se kaže da su sa Tepićem u smrt otišla šestorica vojnika JNA. „Idući stopama Stevana Sinđelića, Tepić je sa šestoricom svojih vojnika 29. septembra ove godine podigao u vazduh ogromno skladište municije i vojne tehnike u Bedemiku kod Bjelovara. Tom prilikom izgubio je život on, izginuli su svi njegovi vojnici, ali i nekoliko stotina Tuđmanovih bojovnika, koji su pokušavali da se dočepaju ogromnog ratnog plena”. U tekstu se navodi da su Tepiću „Tuđmanovi bojovnici” predlagali da bez borbe napuste skladište i da će im poštedeti život.
„Tepić je rekao da na to pristaje. Verujući da će nadmudriti hrabrog Kozarčanina, nekoliko stotina ustaša (nemačka televizija tvrdi da ih je bilo 700) krišom su se privukli objektima. Kad su bili sasvim blizu, Tepić je aktivirao eksploziv. Bjelovarskom kotlinom razlegla se strašna eksplozija”, piše list.

„Koljači i zlotvori bili su dojučerašnje komšije Hrvati a sada su morali da pobegnu pošto su došli oslobodioci. Vukovar je avetinjski grad i treba ga zaboraviti”. Ovo je početak teksta B. B. Mijića koji prenosi navodna tragična iskustva „zatočenih Srba iz podruma Vukovara”. Ovako navodno govori navodna osamdesetogodišnja Srpkinja iz Vukovara, u prihvatnom centru u Šidu: „Njima je bilo ubiti Srbina kao komarca. Čim vide nekog otvara se paljba od više ustaša koje na taj način iskaljuju svoj bes i odanost vrhovništvu. Mogli smo to samo da gledamo i čekamo kada ćemo mi doći na red. O nekakvoj pomoći ili sahranjivanju nesrećnog čoveka nije moglo biti ni govora, jer odmah ode tvoja glava. Pune su nam bašte leševa u raspadanju”. Kako stanovita Milka Dubajić, koja je stotinak dana provela u podrumu, sve ovo zna kad nije napuštala podrum, ostaje da se zaključi, kao i to šta je nekoga motivisalo da puca na nekog, pogotovu otkud onaj deo motivacije vezan za odanost vrhovništvu.

Zabrinjavajuće vesti Novosti donose sa Dubrovačkog ratišta: „Hrvatske snage napale položaje JNA kod Dubrovnika: Nove žrtve primirja”. „Primirje na dubrovačkom frontu, najduže dosad, koje je trajalo punih pet dana, ustaše su – prekinule sinoć. Gardisti i mupovci su preksinoć na položaje koje u neposrednoj blizini Dubrovnika drže snage JNA otvorili streljačku vatru iz reona Čajkovica–Sustjepan–Rožat–Mokošica. Tom prilikom mučki je ubijen vojnik iz Titograda Bato Radusinović, tok je ranjen takođe borac JNA Dmitar Vukašinović”. Najavljuju se primirje i razmena zarobljenika i navodi da ovim područjem kruži Proglas fantomske, osvajačke, Privremene vlade Republike Dubrovnik. Ovde Novosti imaju i drugu stranu. „Čuo sam za proglas, ali mi nije poznato ko je njegov autor, ko je predsednik Privremene vlade i slično. Mi prihvatamo samo zahteve da se područje Dubrovnika demilitarizuje. Ostalo je narod ove opštine rekao slobodnim izborima prošle godine. Dubrovnik je sastavni deo Republike Hrvatske”, rekao je za Novosti Đuro Kolić, predsednik dubrovačke opštine.

Ovaj broj lista krasi i jedna zanimljivost: Kapetan Dragan je „preksinoć iznenada stigao u Knin”. I dok neobavešteni čitaoci razmišljaju kako izgleda kad Kep redovnom linijom stigne u srpsku prestonicu balvan-države, čitamo pod naslovom „Martiću za rođendan”: „Posle prolaska kninskom glavnom ulicom juče na oklopnom transporteru kojeg su knindže zarobile od mupovaca, kapetana smo pronašli u društvu njegovih nekadašnjih učenika. 'Milanu Martiću je rođendan i red je da dođem da ga zajedno proslavimo'”, nasmešio se Dragan. On je istakao da se nada susretu sa Milanom Babićem, koji je izjavio da ga nikada nije video. „Saznali smo, međutim, da je kapetan Dragan došao u Knin na poziv Milana Martića, ministra unutrašnjih poslova u vladi SAO Krajine i više predsednika krajiških opština. Pred dolaska u Knin na putu iz Beograda kapetan je boravio na Baniji, a danas će posetiti svoje borce u Lici”, pišu Novosti.

„Tuđa flota – ni slučajno” naslov je teksta u kojem se obrađuje saopštenje Predsedništva SFRJ, sa sednice kojoj je predsedavao Branko Kostić. „Povodom informacija o nameri Zapadnoevropske unije da ispred Dubrovnika upute ratne brodove koji bi – ako se sa tim saglase jugoslovenske vlast – vršili nadzor humanitarnih akcija i evakuacije ugroženih iz Dubrovnika, Predsedništvo SFRJ konstatuje da od nadležnih jugoslovenskih organa takva saglasnost nije zatražena. Zato nema nikakvog opravdanja, niti dolazi u obzir da strani ratni brodovi štite koridor humanitarne pomoći koji inače intenzivno funkcioniše i ničim nije ugrožen”, zaključuje Predsedništvo SFRJ.

Izmišljanje zaklane srpske dece

Udarni naslov Večernjih novosti, 21. novembra 1991, „Pokolj pre predaje”, doneo je svedočenje „fotoreportera Rojtersa Gorana Mikića” o navodnom masakru 41 deteta u obdaništu u vukovarskom predgrađu Borovo naselje, prema kom su članovi hrvatske nacionalne garde „sekli grkljane deci između pet i sedam godina i bacali ih u podrum”. Novosti su ovo otkriće ilustrovale fotografijom žive bebe u naručju vojnika JNA, koja je potpisana sa „Stigli spasioci”. Nepotpisani izveštač svoju storiju počinje tvrdnjom da su hrvatski vojnici „optuženi” za masakr dece. „Mikić je izjavio da su mu pripadnici armije rekli da su članovi Hrvatske nacionalne garde sekli grkljane deci između pet i sedam godina i da su ih bacali u podrum obdaništa. On je brojao tela, ali su mu vojnici zabranili da ih fotografiše... Na travnjaku blizu škole su leševi sedmoro odraslih ljudi čije su glave bile razbijene sekirama. Čelo jednog čoveka je bilo razbijeno da se video mozak”. Inače, fotografije koje odgovaraju ovom opisu mogu se naći na Mikićevoj internet prezentaciji. Priča o poklanoj deci dobiće drugačiji epilog.

Ova vest bila je i povod za redakcijski komentar, „Vest kao zver”, koji potpisuje Gordana Brajović, pokojna supruga tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Novosti, pod čijim je imenom krajem devedesetih ustanovljena nagrada za dečije stvaralaštvo. U komentaru se tvrdi da „ustaše, kao '41. godine, Srbima porod kolju”, te da bi „gospođa Evropa da poseče naše drvo. Na žrtvenik da prinesu našu nevinu decu”. U saopštenju Informativne službe Komande Novosadskog korpusa JNA, objavljenom na 4. strani, kojim se novinari i socijalni radnici pozivaju da dođu u Borovo i „sopstvenim očima uvere se u sva zla i nevolje kojima su nedužni građani, pripadnici srpskog naroda, bili izloženi u protekla tri meseca”, ne pominju se masakrirana deca.

-.-PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ-.-Gde su žrtve oslobađanja Vukovara: Porodice nestalih pred Specijalnim sudom u Beogradu
U izdanju od 21. novembra, Politika saopštava da se „mir polako vraća u Vukovar”, kao i da je prethodnog dana evakuisana bolnica u Vukovaru. Pažnja se sada usmerava na Dubrovnik i „neobičnu inicijativu Zapadnoevropske unije”. U tekstu objavljenom na naslovnoj strani, koji potpisuje D. Ribnikar, navodi se: „Lepo je i humano od Zapadnoevropske unije što brine o sudbini žena i dece u opkoljenom Dubrovniku. Ne treba, ipak, zaboraviti – a francuska štampa na to korektno podseća – da je Zapadnoevropska unija jedina evropska organizacija koja se bavi pitanjima odbrane a ambicija joj je da izvan Atlantskog pakta (ali uz američku saglasnost) stvori neku vrstu brzo pokretne armije”, konstatuje Politikin analitičar. Vukovaru se Politika vraća na devetoj strani, gde se, uz reportažu o vukovarskim parkovima pretvorenim u groblja, donosi i beleška o „raznim lukavstvima” kojima pribegavaju „Tuđmanovi bojovnici” u očajničkoj pokušaju da spasu glave. „Preoblače se u civilna odela, previjaju pojedine delove tela kao da su ranjeni, a mnogi se zaista lakše ranjavaju i ubacuju među ranjenike. Međutim, ta lukavstva 'ne prolaze' kod dobrovoljaca koji mnoge od njih poznaju, a mnogi se razotkrivaju skidanjem lažnih zavoja i, naravno, završavaju u posebnim zatvorima”. Mnogi od njih glave, dakle, neće spasti.

Decenijski dopisnik Politike iz Zagreba Radoje Arsenić vešto je obradio saopštenje Vlade Hrvatske povodom Vukovarske operacije, pa je tekst naslovljen sa „Vlada Hrvatske preti masakrom 'desetaka tisuća ljudi'”. Posprdno citirajući pojedine delove saopštenja, dopisnik nagađa na šta se misli kada se govori o opštem haosu sa nesagledivim posledicama, te zaključuje da je srpski narod u Hrvatskoj „pretvoren u taoce vladajućeg režima”.

Evakuacija i zločin

Pod naslovom „Ustaše glume bolesnike”, nepotpisani izveštač prenosi događaje iz Vukovara, iz kog „pripadnici JNA evakuišu stanovništvo i čiste grad od mina”, odnosno tok evakuacije iz Gradske bolnice u Vukovaru. U izveštaju se precizira da je evakuisano 500 ranjenih i bolesnih civila prema željenim odredištima u Hrvatskoj i Srbiji, kao i da je među civilima koji su utočište potražili u bolnici otkriveni oni „koji su okrvavili ruke u zločinima nad srpskim življem u Vukovaru, pa su zadržani radi daljeg ispitivanja”. Kako se navodi, „preciznijih podataka o broju zarobljenih gardista i policajaca još nema. Prema za sada nepouzdanim procenama, ima ih oko 200”.

 


Karadžić se javlja iz Bosne

„Imamo konkretne naznake da će se u BiH primenjivati isti metodi kao i 1941. godine, saopštio je Radovan Karadžić na konferenciji za novinare sa koje izveštavaju Novosti u izdanju od 21. novembra 1991. „Niko neće moći dobiti nezavisnu BiH u kojoj će živeti Srbi, čak ni uz pomoć 'plavih šlemova'. Govoreći o nedavnoj odluci o stvaranju dve hrvatske zajednice opština u BiH, lider SDS BiH je rekao da u suštini nema ništa protiv da hrvatski narod u BiH vodi računa o svojim interesima... Zbog loše opštinske teritorijalizacije BiH, nastavio je Karadžić, mi bismo se sa njima mogli dogovoriti jedino o reorganizaciji opština.
„Govoreći o epilogu jugoslovenske krize, Karadžić je rekao – 'Lično mislim da se naša kriza može rešiti jedino u Saveznoj skupštini. Ukoliko tako ne bude, kriza će se rešiti potpunim vojničkim porazom jedne strane. Pogodite koje?'
”Kasnije će se ispostaviti da su pojedine civile i ratne zarobljenike pripadnici JNA na obradu „ustupili” pripadnicima Teritorijalne obrane Vukovara i paravojne jedinice „Leva Supoderica”, koju je 1991. godine osnovala Srpska radikalna stranka. U izveštaju se pominje i skladište „Veleprometa”, u kom je uspostavljen prihvatni centar, odakle se vrši evakuacija iz grada. Iz ovog centra odvedeno je i 200 civila i ratnih zarobljenika, čija će tela kasnije biti ekshumirana iz masovne grobnice na poljoprivrednom dobru Ovčara. Među njima su bile i dve žene, jedna u poodmakloj trudnoći. Kako prenose Novosti, mesni odbor Srpske radikalne stranke iz Apatina uputio je zahtev da se „ustaški zločinci” ne razmenjuju, već da im se „sudi po kratkom postupku”.Na istoj strani, dopisnik Novosti R. Gutić izveštava sa konferencije za novinare Užičkog korpusa JNA (Srbija) u Nevesinju (BiH), na kojoj je saopšteno da su se „na području sela Ravno uređivale pećine za smeštaj ustaša i za mučenje i likvidaciju srpskog stanovništva”. Potpukovnik Milen Simić (kasnije general i pomoćnik načelnika generalštaba JA za moral) saopštio je tada da je „u te pripreme bio uključen i župnik Pera Pavlović, koji je u domu crkve okupljao omladinu propagirajući ustaške ideje, likvidaciju Srba, ponovo 'punjenje jama' sa Srbima”.Novosti prenose i izveštaj o predaji oružja pripadnika paravojnih formacija u Mokošnici kod Dubrovnika, uz tvrdnje admirala Miodraga Jokića, osuđenog kasnije pred Međunarodnim sudom u Hagu na sedam godina zatvora, da „Dubrovnik nije bio u potpunoj pomorskoj blokadi”, budući da su propuštani brodovi koji su pristali da se podvrgnu inspekciji.Uzgred, naslovna strana istog izdanja upotpunjena je i izveštajem sa konferencije za novinare u Vladi Srbije, pod naslovom: „Makedonija ukida Srbe”.Kako izveštavaju Novosti, nemačka marka je tog dana vredela 28 dinara, a na beogradskim pumpama dizela nije bilo „ni kap”.

Ratno novinarstvo ne zna za granice

„Sloboda stigla u pakao”, naslov je reportaže iz Borovo naselja koju Večernje novosti u izdanju od 22. novembra 1991. najavljuju na naslovnoj strani, uz opise dirljivih susreta vojnika sa zatočenim roditeljima te fotografiju susreta stanovnika Borovo naselja sa „oslobodiocima”. Krupnim slovima najavljena je i priča o početku razoružavanja hrvatskih paravojnih formacija u Dubrovniku, dok je tek skroman prostor ostavljen za savet srbijanskih bankara štedišama – „da sačekaju devalvaciju i završetak rata”. Tog petka, 22. novembra 1991. nemačka marka se na ulicama Beograda prodavala već za deset dinara više nego prethodnog dana.


Likvidator

Izveštaj sa osiječkog fronta prenosi podvig jednog majora „koji je sam likvidirao 40 ustaša koji su u po bela dana i pod velikim uticajem droge pošli u nova osvajanja Baranje”. (Novosti, 22. novembar 1991)

Srbija je, međutim, imala preča posla. U redakcijskom komentaru Novosti „Jednostrana 'humanost'”, koji potpisuje Dragana Minić, Međunarodni Crveni krst prozvan je zbog protesta koji je uputio predstavnicima JNA, zbog toga što vojska nije odmah pustila predstavnike Crvenog krsta u vukovarsku bolnicu. „Realno je pretpostaviti da je u pitanju bila želja da pomognu zengama i pripadnicima ostalih paravojnih formacija – koji su u strahu od poraza masovno simulirali ranjenike u ovoj kući zdravlja – da neopaženo, i nekažnjeno, pobegnu sa poprišta. Vojska to – nije dopustila”, konstatuje se u tekstu.

Da neprijatelj vreba svuda, dokazuje i prilog iz Subotice u kom se Demokratski savez Hrvata Vojovodine i njihov čelnik Bela Tonković označavaju kao „školski primer izazivanja međunacionalnih sukoba u severnoj Bačkoj”. Naime, „raznim 'mirotvornim' akcijama i 'antiratnim' protestima, najmilitantniji čelnici DSHV potpaljivali su fitilje mržnje i izazivali gnev građana”.

Domaću ekonomiju karakteriše i vest o sednici Veća republika i pokrajina Skupštine SFRJ, kojoj su prisustvovale delegacije BiH, Srbije, Vojvodine, Kosova, Crne Gore i jedan delegat iz Sabora Hrvatske. Na sednici je usvojen Zakon o finansiranju JNA do kraja godine. „Narodna banka Jugoslavije odobriće Federaciji desetogodišnji kredit, čija otplata počinje tek 15. decembra 1995. uz godišnju kamatu od pet odsto. Za ove potrebe dosad je već odobreno 29,2 milijarde, a do kraja godine obezbediće se još 24,4 milijarde dinara”.


Ko je srušio grad

U izdanju od 22. novembra, Politika prenosi saopštenje tzv. Ministarstva za informacije tzv. Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, u kom se navodi da su, „povlačeći se prema centru u Vukovaru, hrvatski bojovnici palili sve iza sebe, tako da je praktično uništeno 90 odsto ovog grada”.

Rat u Hrvatskoj glavna je tema i u Politici od 22. novembra, kada će se na naslovnoj strani naći izveštaj o svođenju „bilansa vukovarskog pakla”, pod naslovom „Zločini pred očima sveta”. Ne misli se, međutim, na zločine tadašnje JNA i pripadajućih dobrovoljaca iz Srbije, već na priču s kojom je Goran Mikić već stigao na notorni Dnevnikov Dodatak, gde je svedočio o masakru 41 deteta u Borovo naselju. Izveštač Dragorad Dragićević stručno opisuje: „U dva dvorišta u neposrednoj blizini vukovarske bolnice leži više od stotinu leševa mučenjem ubijanih ljudi, čije su glave razmrskane, utrobe opljačkane za potrebe nekih stranih klinika, udovi polomljeni”. Inače, uz tekst je i anterfile, u kom se prenosi saopštenje Prve vojne oblasti, u kom se između ostalog kaže da „vest o masakru dece (iz Borovo naselja) nije potekla iz Jugoslovenske narodne armije, niti je ona na bilo koji način obezbeđivala mesto navodnog događaja, pa nije mogla ni ometati eventualno prikupljanje dokaza”. Ovim, kao i kasnijim priznanjem samog „fotoreportera”, stavljena je tačka na Mikićevo „otkriće”. Ali medijska proizvodnja laži i mržnje tek je počela.

Još jedna decenijska vedeta Politike Miroslav Lazanski, stručnjak za vojna pitanja, u izdanju od 22. novembra analizira krucijalno pitanje koje se postavlja pred Armiju posle Vukovara – „Stati ili ići napred”. „Vukovar jeste vojnički poraz za Hrvatsku, ali bi mogao da bude i početak dugotrajnog rata ukoliko se JNA zaustavi na liniji Osijek–Vinkovci”, procenjuje Lazanski. „Da li je Vukovar prekretnica u ratu što besni Jugoslavijom? Hoće li posle Vukovara topovi zaćutati, ili će se cevi užariti?”, nadahnuto razmišlja Politikin vojni analitičar. „Što se tiče Armije, ona je pobedom u Vukovaru povratila deo svog izgubljenog ugleda, stekla samopouzdanje i dragocena iskustva iz uličnih borbi, te prekalila i vojnike i starešine... Pažljivo nastupanje Armije kod Vukovara upravo je diktirano potrebom da se zaštite životi mladih vojnika, ali i civilnog stanovništva sakrivenog u podrumima grada”, zaključuje Lazanski, a potom se, podjednako nadahnuto, upušta u maštanje pred vojnim kartama, pomičući užurbano 200 tenkova vamo, 1.000 aviona tamo, pešadiju i konjicu. Da bi zatim zaključio, „utvrđeni gradovi ne moraju se zauzimati po svaku cenu, mogu se i blokirati i ostaviti da sami padnu”. Dragocene savete vojnog analitičara Vojska će znati da ceni u godinama koje slede.

Kao ilustraciju ove vojne analize, Politika donosi slike iz Borovo naselja, među kojima je i fotografiija imenovane pripadnice hrvatskih snaga, „optužene” za ubistvo deset civila, dok pokazuje mesto na kom je zaklala i zakopala jedno dete. Njeno ime se više neće pojaviti i epilog još jedne Politikine „optužbe” neće ugledati svetlost dana. Poruka je već poslata.

(kraj)

Oceni
3.81
Ostali članci iz rubrike Hrvatska
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak