Region Hrvatska
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (10)

Kako su Večernje novosti i Politika izveštavali o Vukovaru (1)

Olovka piše mržnjom

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: STOCK

Šovinizam, pozivanje na ubistva različitih i nasilje svake vrste, mobilizacija vojno sposobnih i ostalih i mržnja koja je prevazilazila dotad poznate jezičke figure obeležili su štampane medije u Srbiji 1991.

Priredili: Bojan Tončić i Milica Jovanović

I površan pregled provladinih listova koji su novembra 1991. prizivanjem Drugog svetskog rata abolirali angažovanje Jugoslovenske narodne armije u sukobima na teritoriji Hrvatske, kao i sve očigledniju finansijsku i organizacionu podršku države paravojnim jedinicama, dovoljan je za lekciju o medijskom trovanju nacije, koje sa „oslobađanjem” Vukovara ulazi u dotad neviđenu fazu. Dominiraju priče o klanju srpske dece po slavonskim selima, genocidnim planovima ustaša, te slike razorenih naselja. Izveštaji o galopirajućoj hiperinflaciji i počecima sistematske pljačke srbijanske privrede zauzimaju sve skromniji prostor. Za srbijansku vlast, rat više nema alternativu. Front prema Evropi i svetu takođe poprima osnovne obrise – na delu je „informatička blokada” o stradanju Srba, zavera svetskih sila protiv malog slobodarskog naroda, sa Slobodanom Miloševićem na čelu. U začelju su paravojske koje za sobom ostavljaju tragove užasnih zločina.


Šovinizam, pozivanje na ubistva različitih i nasilje svake vrste, mobilizacija vojno sposobnih i ostalih i mržnja koja je prevazilazila dotad poznate jezičke figure obeležili su štampane medije u Srbiji 1991.

Najtiražniji jugoslovenski dnevnik, kako je sebe titulisala tiskovina mračne provenijencije Večernje novosti, svoju je uređivačku koncepciju dokazao tokom Vukovarske operacije. Laž i mržnja bili su temelj svih napisa o uništavanju Vukovara koji su našli svoje mesto na prvim stranama ovog beogradskog dnevnika. Maštovitost je ponekad prevazilazila razmere zdravog razuma. Glavni i odgovorni urednik bio je Radislav Rade Brajović. Glavni i odgovorni urednik Politike bio je Aleksandar Prlja, pod čijom se komandom ostvarila uređivačka politika gebelsovskog tipa koja se temeljila na laži i sumanutom komentaru koji poziva na masovna ubistva Hrvata i rušenje svega pred sobom. Naravno, i afirmisanje svake granate koja pada na razoreni Vukovar.

Kadijević: Sprečićemo ponavljanje genocida

Prva epizoda rastanka Večernjih novosti sa moralom, a bilo ih više i nastavljaju se, počela je pred kraj Vukovarske operacije. Vukovar o koncu, čitamo sa naslovne strane lista od 17. novembra 1991. Saznajemo da su „udružene snage JNA i Teritorijalne odbrane dospele do najstrožeg centra Vukovara”, te da je „od juče popodne Borovo naselje u rukama jedinica JNA”. Izveštači Novosti koji su bili u blizini mesta radnje (iza haubica JNA) D. Stojić i M. Petrović saopštavaju da se najžešće borbe vode oko dvorca grofa Elca, Pošte, Gradske vijećnice, policijske stanice i Gradske bolnice:


Šešelj o „Dubrovačkoj republici”

U Novostima od 19. novembra čitaoci su mogli da pročitaju šta je sadašnji haški zatvorenik Vojislav Šešelj rekao o situaciji u bivšoj Jugoslaviji. On nije imao dilemu, podržao je, u ime Srpske radikalne stranke, „odluku naroda Dubrovnika, Cavtata i Konavla o ponovnom uspostavljanju dubrovačke republike i njene vlade i njihovu želju da ostanu u Jugoslaviji”. „To pokazuje da su planovi za budućnost hrvatskog fašističkog vrhovništva, koje je sve učinilo da ovu višegodišnju ideju spreči, i želje naroda, u dubokom raskolu, i da sada, kada se raspada falanga i sam san o novoj endehaziji, narod preuzima stvar u svoje ruke”, rekao je Šešelj na konferenciji za novinare u Prištini.
On je istakao da SRS nema ništa protiv razmeštanja plavih šlemova, „uglavnom”. „Ali samo da oni budu na zapadnim granicama srpskim, na liniji Karlobag–Karlovac–Ogulin–Virovitica, a nikako na granicama Titove Jugoslavije. Nema primirja do sloma fašizma u Hrvatskoj”, rekao je Šešelj.
„Naša stranka osuđuje sve takozvane izbeglice od 18 do 56 godina starosti, kojih je oko pet hiljada, što se ne odazivaju pozivu na front. Tražimo od kolektiva u Srbiji koji su ih primili da im daju otkaze i prijave najbližim vojnim vlastima radi odlaska na front”, naglasio je lider SRS. U izveštaju koji potpisuje M. Kiković kaže se i da je Šešelj rekao da SRS „neće slati dobrovoljce sa Kosmeta, jer su oni ovde potrebniji”. „Upozorio je i pripadnike šiptarske nacionalne manjine i pojedine Hrvate čiji su članovi porodica bili dobrovoljci ili plaćenici u zengama ili MUP Hrvatske da im ni porodicama nije mesto na Kosmetu”, navodi se u izveštaju.

„Ustaške snage u Vukovaru i Borovu Naselju razbijene su na četiri više delova koji međusobno nemaju nikavu komunikaciju. S druge strane, napredujući iz četiri pravca – iz Sotina i Negoslavaca, sa trpinske ceste kod Borova sela i iz Bršadina preko Lušca i Vukovarskog silosa na Dunavu, jedinice JNA i Teritorijalne odbrane i srpskih dobrovoljaca su se na više mesta spojile, nastavljajući zajednička dejstva”.

Najavu pada Vukovara izriče samouvereni predsednik vlade izmišljene države Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, docnije haški optuženik u bekstvu pod zaštitom države Srbije, Goran Hadžić, i ispostavlja se da je bio u pravu: „Vukovar je pred padom, centar je slobodan, ostalo je da se od ustaša očisti njihovo gnezdo Mitnica. Moram da istaknem da naše snage u ova dva dana oslobađanja Vukovara nisu imale mrtvih. Bilo je samo nekoliko ranjenih”.

Novosti pišu i o drugim frontovima – Ofanziva ustaša u Lici, Potisnuti bojovnici (Perušić i Stari Lički Osik) – kao i pregovorima na Dubrovačkom ratištu. Puno toga se saznaje i od izbeglica koje su, nekim čudom, iz Dubrovnika dospele u Herceg Novi: „Izbezumljeni, slomljeni novim porazima u borbi sa pripadnicima JNA, 'branioci' Dubrovnika koriste uveliko alkohol i drogu. U takvom stanju izlaze na ulice i maltretiraju pre svega žene, ne raspitujući se mnogo koje su vere i nacije. Zabeleženo je više slučajeva drskog silovanja koje neretko izvode na ulici”, uvereni su izveštači Novosti Savo Gregović i Momir Čabarkapa.

Istog dana ovaj dnevnik donosi izveštaj o obilasku jedinica Prve vojne oblasti saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića, pod naslovom Sprečićemo ponavljanje genocida. On je u ime Armije rekao: „Ne možemo i nećemo dozvoliti da se bilo ko igra životima pripadnika JNA u blokiranim garnizonima i sudbinom srpskog naroda u kriznim područjima. Sprečićemo ponavljanje genocida i odbraniti pravo naših naroda koji žele da nastave zajednički život u Jugoslaviji”.

Najava defilea oslobodilaca i trubača

Politika dan kasnije na naslovnoj strani saopštava: Vojska ovladala gotovo celim Vukovarom, uz dodatno objašnjenje u podnaslovu da „paravojne jedinice Hrvatske imaju jako uporište u vukovarskom naselju Mitnici i okolini vodotornja".

Vukovar pod kontrolom Vojske udarni je naslov Novosti od 18. novembra; ostali tekstovi se slažu sa izveštajima Politike, kao da ih je, ne daj Bože, pisao isti čovek. U Novostima saznajemo da „Armija i teritorijalci čiste poslednja ustaška uporišta u centru grada”, te da su poražene „ustaške snage u Borovu”. „Zenge još drže Mitnicu, u oslobođenom Slunju razbijeno najmanje dve hiljade ustaša”, pišu Novosti.

Isti izveštači iz Vukovara kažu da se prema uhvaćenim radio porukama može zaključiti da je „među ustašama zavladalo rasulo” i da su predaju ponudili i „mupovci” i „zenge”. „Ni iz Mitnice, koja je, takođe, opkoljena sa svih strana, ustaše nemaju kud. Do konačnog sloma ostaje im da iz mitničkih bara i šikara mučki napadaju oslobodioce. Taj čas je već kucnuo, jer razrušenim vukovarskim ulicama koje u 90 odsto slučajeva kontrolišu snage JNA, TO i srpskih dobrovoljaca, sloboda uveliko korača. Dan oslobođenja biće, kažu meštani i oslobodici, proslavljen defileom oslobodilaca ulicama Vukovara, uz muziku dragačevskih trubača”. U blizini Šida su „razbijene ustaše”, a „energičnim dejstvima JNA oslobođeni Nijemci”, pišu Novosti. Prenose i izjavu generala Andrije Biorčevića, koji saopštava da je palo Borovo, odnosno da su „poražene ustaške snage”.

Provukla se tog 18. novembra i jedna vest iz Beograda koja ima veze sa ratom: General Kolšek juri” penziju, obavešten je list koji saznaje da se smenjeni komandant Pete armijske oblasti „posle debakla JNA u Sloveniji ovih dana šeta u Beogradu i prikuplja na VMA dokumente za penziju”.

„Da li će, dakle, penzija (i to visoka) biti nagrada generalu Kolšeku za pogibiju 43 vojnika JNA u Sloveniji može samo da se nagađa, ali je njegov 'tajanstvani boravak' na VMA izazvao gnev mnogih lekara ove poznate zdravstvene ustanove”, konstatuju Novosti.

Nije sve tako crno, sa naslovnice čitaoci istog dana saznaju i nešto tačno – da se udaje Lepa Brena, što će „sve zabeležiti kamera da može i narod da gleda”. A ekskluziva je i to da „Mesić kupuje kafane”.


Vizionarstvo Aleksandra Prlje

Uprkos svim izmišljotinama i maštarijama sa terena, finale Vukovarske operacije trebalo je, smatralo se tamo gde treba, ideološki potaknuti, podastrti, i to iz stožera patriotski raspoložene Politike. To nije teško palo dr Aleksandru Prlji, glavnom i odgovornom uredniku najstarijeg dnevnika na Balkanu, koji će sve granate i svaku srušenu vukovarsku kuću dovesti u geopolitički kontekst, uoči sastanka evropske dvanaestorice u Mastrihtu. Dr Prlja konstatuje, u napisu pod naslovom Evropa u pokretu, od 17. novembra, „da se trenutak može oceniti raskrsnički i pun iskušenja za Evropu već i zbog toga što za ubrzano pojačavanje vojne i političke koordinacije, uz izgradnju odgovarajućih institucija u Zapadnoj Evropi – nema mnogo vremena”.
„Ako se, kao što izgleda sigurno, Ukrajina po svim predviđanjima izdvoji iz SSSR-a, ako se sudbina č
ehoslovačke sadašnje federacije reši razlazom, onda jugoslovenska kriza može biti shvaćena i samo kao jedan od centara šire krize u vrlo velikom delu Evrope. Pitanje je samo dana kada bi takvi procesi doveli do onemogućavanja bilo kakve tvorevine na Zapadu koja bi obezbedila visok stepen političke i vojne unije”, vizionarski predviđa Prlja.

Politika se pozabavila posetom izaslanika Peresa de Kueljara, Sajrusa Vensa i na udarnom mestu na naslovnoj strani mesto daje tekstu pod naslovom Vens: Borbe i ubijanja moraju prestati. Ni reči o udaji Lepe Brene – kakve teme, takva i naklada. „Vens je, naglašavajući da on i Mark Gulding dolaze po nalogu Peresa de Kueljara, rekao da je cilj njihove misije ispitivanje mogućnosti za slanje 'plavih šlemova' u Jugoslaviju, da počinju odmah da rade, a po povratku u Njujork, podneće detaljan izveštaj generalnom sekretaru i Savetu bezbednosti. Nakon toga Savet bezbednosti bi se sastao i odlučio da li će slati mirovne snage u Jugoslaviju”, piše Politika.

S druge strane, nema ničeg o večernjim bdenjima i paljenju sveća pod parolom „Za sve poginule u ratu” ispred zgrade Predsedništva SR Srbije; na platou kod Andrićevog venca okupljaju se Žene u crnom, antiratne organizacije, građanke i građani, ispisuje se knjiga Grobnica za Miroslava Milenkovića, rezervisti koji se ubio između dva stroja, onih koji idu na Vukovar i dezertera koji odlažu oružje.

Ali, imamo Politikinu potresnu belešku iz pera Mirjane Nikić, tadašnje i sadašnje izveštačice iz Skupštine Srbije, pod naslovom Miran san majke Milanke. Ona se (majka) „spokojna vratila iz posete dvadesetogodišnjem sinu Ivanu koji je trenutno u kasarni u Trebinju”. „Dirnuta dobrotom i hrabrošću ljudi kojima je bila okružena u kasarni i u gradu, kaže, vratila se sa željom da svima ispriča koliko je ponosna što i njen sin može biti od pomoći" (kome, čemu?, prim. red).

„U teška vremena prava dobrota, kao i ono pritajeno zlo, izlaze na videlo!... Starešine jedinice u kojoj je moj sin sve vojnike oslovljavaju sa 'sine', jedni drugima zamenili su porodice. Ipak, najviše me ganula briga trebinjskih majki i očeva koji se prema vojnicima ophode kao prema svojoj deci. Kada je čula da sapun i cigarete kupujem za vojnika, prodavačica u samoposluzi mi nije dozvolila da platim. Na putu do kasarne srela sam mnoge majke koje su bile srećne da vojniku pošalju bar kutiju hercegovačkog duvana! U hotel 'Leopard', u kom se pored ranjenih i izbeglih mogu smestiti roditelji vojnika, dolazili su neprestano oni koji su nudili meni i suprugu smeštaj u svojim domovima...”

Sprijateljila se, saznajemo, majka Milanka sa Muslimanom iz Nove Varoši, ocem vojnika Enesa Halispahića, koji joj je rekao da tamo, u Novoj Varoši, Srbi i Muslimani najbolje žive i da „neće dozvoliti nerede”.

Dirnut ovim izlivima nežnosti, čitalac Politike uspeva da registruje i naslove: Hrana najskuplja, Izbeglice u redu za pomoć, te foto-priču o izbeglicama, u kojoj su glavni likovi „krava Šarka”, „umorni konjić”, pas Goro koji se „priljubio uz gazdaricu”. „Pita se, valjda, kakva je to sudbina zadesila ljude”, naslućuje Politikin izveštač M. Branković.

Ispod ove skaske, gotovo neprimetno, potkrala se vest o tome da je Branko Kostić gost SDS Srbije. Najavljuje se da će imenovani „večeras u 18 časova na tribini u Skupštini opštine Novi Beograd članove ove stranke i posetioce upoznati sa aktuelnom političkom situacijom u Jugoslaviji”.

I pored svih ovih bisera, čitaoci ovog lista dobijaju i poklon, kartu Kraljevine Jugoslavije iz 1940, valjda radi lakše orijentacije u predstojećim epopejama.

Pad „hrvatskog Staljingrada”

Vukovar oslobođen glavni je naslov Novosti od 19. novembra, ispod nadnaslova Posle tri meseca juče pao hrvatski Staljingrad. Zašto sintagma hrvatski Staljingrad nije pod navodnicima (samo na naslovnoj strani) možda se i zapitao poneki čitalac ovog lista, no važnije je ostalo u podnaslovu: „Šef vukovarskog ustaškog kriznog štaba Tomislav Merčep među prvima umakao iz opkoljenog i potpuno razorenog grada * Josip Gažo, šef za egzekucije, ubijen na Trpinjskoj cesti, punktu crnokošuljaša * Formiran dosije vukovarskih zločinaca i njihovih žrtava * Većina hrvatskih gardista i policajaca predala se oko 15 časova jedinicama JNA * Zločinci u jazbinama”. Na naslovnoj strani, uz fotografiju na kojoj su žene i deca piše da je iz zatočeništva izašlo civilno stanovništvo... Na naslovnoj je najavljena i ispovest Miloša Lečića, dobrovoljca iz Prokuplja, koji kaže da ono što su dobrovoljci videli „osvajujući kuću po kuću – prevazilazi sve filmove strave i užasa”.

Novosti na početku izveštaja iz Vukovara donose, valjda prvi put od početka Vukovarske operacije, suštu istinu: „Vukovar danas nije 'hrvatski Staljingrad' – danas je to skelet grad. Razoren je potpuno, možda samo u nekoj dugačkoj ulici ima pojedna čitava kuća”.

Naravno, to je tek jedna rečenica ispod koje dolaze salve laži i mržnje, doslednosti u uređivačkoj politici:
„U Vukovaru je proteklih meseci proliveno toliko krvi da preživelima postaje jasnoda zajedničkog života više nema. Pokazalo se, zatim, da su vinovnici ovog krvoprolića odseljeni Hrvati iz zapadne Hercegovine početkom 1941. i posle rata. I još nešto, insistiranje na administrativnoj granici, što je ključni problem versko etničkog rata u Hrvatskoj, znači samo krvavi hrvatsko-srpski rat. Zabrinjavaju, stoga, procene nekih političara i generala da je trenutni rat u Hrvatskoj uvod u još veći i krvaviji građanski rat”, daje svoj komentar na kraju izveštaja izvesni P. Jočić.

Optimisti iz ovog broja saznaju i nagoveštaj primirja, u tekstu pod naslovom Viza plavim šlemovima, u kojem se citira Slobodan Milošević, tada predsednik Srbije: „Ideja o upućivanju mirovnih snaga UN koje bi trebalo da obezbede razdvajanje strana u sukobu je dobra, a sada je najvažnije da hrvatska strana, koja sve vreme napada srpske krajeve, prihvati upućivanje mirovnih snaga” – rekao je Milošević u razgovoru sa Sajrusom Vensom, izaslanikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

U dnu sedme strane Novosti donose vesticu pod naslovom Mesić napušta Predsedništvo, iz koje saznajemo da je Vrhovno državno vijeće Hrvatske, savetodavni organ predsednika Republike, konstatovalo da Jugoslavija više ne postoji, te da je i slovenački predstavnik Janez Drnovšek napustio Predsedništvo.

„Srpski narod ne želi iz Jugoslavije i jedino se njemu može dozvoliti da odlučuje o svojoj sudbini", prenosi na naslovnoj strani Politika, u izdanju od 19. novembra 1991, reči tadašnjeg predsednika srbijanske skupštine, Aleksandra Bakočevića. Uz opširan izveštaj sa susreta Miloševića i Sajrusa Vensa („Ostvaren napredak”, „Put ka trajnom i pravednom miru”, „Plavi šlemovi treba da pruže punu zaštitu i garantuju sigurnost i slobodu srpskog naroda u krajinama”), Politika u ovom izdanju donosi i blok izveštaja „o stanju na frontovima”. Na naslovnoj strani objavljen je Tanjugov izveštaj, „Uspešno dejstvo jedinica JNA – Gardisti u Vukovaru se predali”, u kom se navodi da je u toku evakuacija civila.

Uloga provladinih medija u obezbeđivanju podrške javnosti za ratne operacije u Hrvatskoj, razvijanjem priče o očuvanju Jugoslavije, zgodno je ilustrovana kratkom beleškom na 8. strani, „Čičina trobojka na silosu”, o neimenovanom penzioneru iz Zrenjanina koji je, kao dobrovoljac, učestvovao u borbama u Vukovaru i na kraju izneo jugoslovensku zastavu na vrh silosa u Borovo naselju, „pod žestokom vatrom hrvatskih bojovnika”. „Ja sam po ubeđenju Jugosloven i boriću se do kraja, dok ne bacimo na kolena Tuđmanove bojovnike”, rekao je sedokosi junak posle ovog vojničkog podviga, prenosi Politika.

U sredu, 19. novembra, nastavak: Kako su mediji izveštavali o evakuaciji civila i ratnih zarobljenika iz vukovarske bolnice

Oceni
4.25
Ostali članci iz rubrike Hrvatska
image

Hrvatska: Evaluacija stagnacije

Milanovićeve tlapnje

image

Ko je kriv za pucanje nasipa kod Rajeva Sela

Hrvatsko mesto poplavljano da bi se spasio Šabac

image

Hrvatska: Brisanje svetlije mračne prošlosti

Hrvatska: Radnici se nikad ne umore

image

Obilna kiša i grad

Nevreme zahvatilo Hrvatsku

image

Ustavni sud Hrvatske

Referenduma o ćirilici neće biti

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak