Region BiH
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Sjećanje na 2. maj

Početak opsade i pokušaj osvajanja Sarajeva

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Drugog maja 1992. godine bivša JNA i srpske paravojne formacije napale su Sarajevo. Grad je bio u plamenu. Pucnjava iz automatskog oružja i eksplozije artiljerijskih granata satima su odjekivale... Bila je to prva bitka za glavni grad, ali i za nezavisnot Bosne i Hercegovine

Sarajevo je već drugog maja bilo potpuno blokirano. Dijelovi grada su bili okupirani, dok su drugi bili pod stalnom artiljerijskom vatrom. Grad je svakodnevno ciljano napadan, a na meti su bile bolnice, biblioteke, muzeji, i mjesta gdje su građani stajali u redovima za hljeb i vodu. Grad je ostao bez struje, vode, plina, a ubrzo su počele nestajati i zalihe hrane. Tadašnji predsjenik Predsjedništva BiH Alija Izetbegović vraćao se u BiH sa pregovora u Lisabonu, ali ga je na sarajevskom aerodromu zarobila bivša JNA.U knjizi "Rat uživo“, televizijskog urednika Senada Hadžifejzovića objavljen je i transkript razgovora između Alije Izetbegovića i Ejupa Ganića, koji se vodio tokom dnevnika, piše Sarajevo-x.portal.

"Izetbegović: A ja sam u Lukavici, u kasarni. Ja sam došao prije sat i po na aerodrom a onda me vojska dovela ovdje u Lukavicu. Ejupe, šta se dešava?
Ganić: Vojska gađa grad! Ovo je agresija, ovo je nevjerovatno! Od 12 sati gađaju. Pogođen je Dom sindikata, Skupština, relej na Humu.."

Kako analitičari procjenjuju 2. maja 1992. godine nije vođena bitka samo za Sarajevo, već i za cijelu BiH. Iako su se 10. maja 1992., snage bivše JNA povukle iz Bosne i Hercegovine ipak su ostale uključene u rat u BiH sve do njegovog kraja.

Dan kasnije, došlo je do sukoba u Dobrovoljačkoj ulici kada je ubijen jedan dio pripadnika JNA. Tim povodom u ponedjeljak 3. maja porodice poginulih zapaliće svijeće na mjestu pogibije prvi put od 1992. godine. Slučaj "Dobrovoljačka" ispolitizovan je do te mjere da se čak i ovaj potez koji je smišljen u RS, koristi isključivo za predizbornu kampanju, jer su se oni koji su ovo smislili, tek nakon 4 godine sjetili da bi mogli odati poštu žrtvama, i to u predizbornoj godini i u vrijeme kada su odnosi između Srbije i BiH zategnuti baš u tom slučaju. Kako bi se malo razjasnila slika oko svega što se dešavalo ova dana,  podsećamo na dio intervjua Jovana Divjaka e-novinama, povodom hapšenja Ejupa Ganića u Londonu.

"Zaboravlja se od strane Beograda i RS, ili je to namerno, da je sve počelo 2. maja. Naime, tog dana zbog odsutnosti Alije Izetbegovića verovatno je procenjeno da je grad u manjem haosu, a Armija BiH koja je tada još uvijek bila TO BiH, bila je nenaoružana, nije imala teško naoružanje. Mala digresija: ovih dana je u Hagu Karadžić tvrdio da smo imali helikopter u gradu, što je smešno. Da se vratimo na 2. maj. U ranim časovima je počeo napad na grad, bombardovanje je u ta dva dana bilo jako, preko 50 građana je ubijeno. Vojska je tada sa dva pincgauera došla na 200 metara od Predsedništva BiH. Čitava ta akcija je bila da se izvrši vojni udar na Predsedništvo, i na taj način u odsustvu Alije Izetbegovića, da se uspostavi vlast u Sarajevu. Iza ta dva pincgauera išla su dva transportera a iza njih tenkovi, međutim, s obzirom na činjenicu da su naše protivoklopne grupe zaustavile pincgauere, da su ta dva vozila bukvalno spaljena, ostala motorizovana vozila su se vratila u Lukavicu i u Nedžariće. Taj dan je završen time što je Alija Izetbegović uhvaćen i odveden u Lukavicu. On je tvrdio da je zarobljen a komandant četvrtog korpusa je rekao da je samo zadržan. Šta se dešavalo u tom vremenu dok je Alija Izetbegović bio u Lukavici, ko je vodio pregovore i s kim, ja to ne znam. Neću da govorim ono što sam pročitao iz štampe jer to tog 3. maja, kada se desila Dobrovoljačka, nisam znao. Tog dana je došlo do razmene između Alije Izetbegovića i Milana Kukanjca, opet prema nekoj informaciji koju smo imali u štabu trebalo je da sa tri vozila iz Lukavice Alija Izetbegović dođe do Druge vojne oblasti i da dođe do razmene. Međutim, došlo je oko 30 vozila. U dva sata popodne na vozila su natovarena materijalna sredstva, dokumentacija iz Druge vojne oblasti, formirala se kolona i krenula prema Skenderiji. Kod Čobanije je kolona zaustavljena. Tog momenta sam naišao, popeo se na trotoar da pitam Aliju Izetbegovića o čemu se radi, a on me pita zašto je zaustavljena kolona na šta ja nisam imao odgovor. Nisam znao. Nakon pola sata toj koloni je dozvoljeno da krene dalje. Dok sam ja komunicirao sa Izetbegovićem, desila se pucnjava duž kolone, na koju sam komandovao „Ne pucajte!”. Taj snimak je prikazan više puta na televiziji. Posle toga kolona je krenula prema Lukavici a transporter sa Izetbegovićem ka Predsedništvu BiH, dok je Kukanjac nastavio ka Lukavici. Pola vozila je bez problema otišlo za Lukavicu, a pripadnici TO, rezervnog sastava policije, Patriotske lige, Zelenih beretki, su zaplenili ostalih 15. Naravno, pitate se ko je to pucao. Zna se ko je. Tada nije bio organizovan napad, jer nije bilo jedinstvene jedinice. Tu su bile grupice po pet, šest ljudi Patriotske lige, Zelenih beretki, TO, policije, sveukupno negde oko 200, 300 ljudi, ne više, od kojih su, nažalost, pojedinci pucali ali to nije bio organizovan napad. Bio je to izvestan haos u kojem niko nije mogao da komanduje."

star
Oceni
4.08
Ostali članci iz rubrike BiH
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak