Fašizam na bosanski način

Nedavno su ti neimenovani mrzitelji svega osim sebe malo ažurirali svoje fašističke stavove. Stranica im je i dalje hitlerovski kukasta i crna, tu nisu bili inventivni, ali su kao omekšali stavove. Za sebe sad kažu da su “pokret bez ikakvog uplitanja religije koji strogo osuđuje sve vidove vjerskog ekstremizma i radikalizma“. Kako poetično sročeno! Kao, nismo ekstremni i radikalni, samo malo mrzimo sve koji su drugačiji od nas! Valjda je vjerski ekstremizam jedino što je loše i svaka druga ekstremnost, poput njihove je kao dobra

Nedavno osnovani Bosanski pokret nacionalnog ponosa uzdrmao je misleću javnost u BiH, a i šire. Svojim otvorenim fašizmom, mržnjom i ksenofobijom iznenadili su čak i najtvrđe nacionaliste na ovim prostorima. Pisalo se o njima, kritikovalo, niko nije imao ništa pohvalno da kaže, čak su se spominjale i krivične prijave i istrage. I kao i mnogo puta ranije – ništa. Što bi bosanski antifašista Zija Dizdarević rekao – prastaro bosansko ništa. Svakog čuda tri dana dosta, pa je i javnost tako ubrzo zaboravila novopečene bosanske fašiste.

Međutim, nedavno su ti neimenovani mrzitelji svega osim sebe malo ažurirali svoje fašističke stavove. Stranica im je i dalje hitlerovski kukasta i crna, tu nisu bili inventivni, ali su kao omekšali stavove. Za sebe sad kažu da su “pokret bez ikakvog uplitanja religije koji strogo osuđuje sve vidove vjerskog ekstremizma i radikalizma“. Kako poetično sročeno! Kao, nismo ekstremni i radikalni, samo malo mrzimo sve koji su drugačiji od nas! Valjda je vjerski ekstremizam jedino što je loše i svaka druga ekstremnost, poput njihove je kao dobra. Dalje onako liberalno tvrde: “...protiv drugih rasa nemamo ništa niti pozivamo na njihovo uništenje već samo želimo da svaka rasa živi na prostoru na kojem je domicilna“. Čini se da je to onaj dobro poznati iščašeni princip – ne bi bilo rasizma, kad ne bi bilo crnaca, kao što ne bi bilo ni antisemitizma, da nema Jevreja! Onda tvrde da ne mrze više Srbe i Jevreje, kako su to ranije kazivali, nego samo četnike i cioniste. I zbog toga ih valjda trebamo potapšati po ramenu.

Sve ovo i mnogo više i gore može se slobodno iščitati na crnim stranicama ovog kvazipokreta, jer se i oni kriju iza slobode govora i misli. Doslovno se kriju, jer još uvijek ne znamo ko su. A koliko možemo trpjeti zarad slobode govora? Gdje prestaje sloboda govora i misli, a počinje govor mržnje? Ako otvoreno govorite o mržnji i neprijateljima, je li to sloboda ili huškanje?

Najstrašnija stvar u postojanju te i sličnih stranica je potpuna indiferentnost javnosti. Time smo se bavili kratko kad smo ih otkrili i gotovo. Neki su govorili da im ne treba davati prostora, da ne treba pisati o njima, jer im time mi zapravo dajemo na značaju. Ali kako ignorisati činjenicu da u vašem okruženju postoji neko ko otvoreno mrzi!? Zar možemo ignorisati nekoga ko se poziva na Hitlera, veliča kukasti križ i, još jednom – mrzi!? Ali hajde što je javnost nijema i slijepa kod očiju. Javnost uvijek traži nove stvari da piše i pretresa, pa ne čudi da joj je dosadilo i ovo. Ali zar niko od nadležnih institucija koje brinu o zdrvalju društva nije našao za shodno da reaguje? Zar nije bilo dovoljno argumenata na stranici da se neko potrudi i sazna ko se iza toga krije i zabrani, ukine, izbriše tu stranicu? Pa ne može sloboda govora i misli biti argument iza kojeg će se kriti svaki mali fašista da mu ništa ne možemo!

I tako, dok se jedni brinu o tome kako će uzeti još jednu dnevnicu za svađe u udobnim parlamentarnim stolicama, drugi kako će službeno otputovati na državni račun, a ne raditi ništa, bh. javnost nijemo šuti i čeka bolje dane. Nije čudo što je reakcija na ovakve fašističke sadržaje jadna i bijedna, kad se ljudi u BiH nisu u stanju dići i pobuniti ni za svoje osnovno pravo za normalan život. Opšta apatija.

Prastaro bosansko ništa je možda najbolja dijagnoza ovog društva.