Povratak zlikovkinje

Zločin i oprost: Biljana i prijatelji (levo Radovan Karadžić, desno Nikola Koljević)

Photo: Stock

Suština čitave priče je da Biljana Plavšić (79) nije pravično osuđena - samo jedanaest godina zatvora - i da je Tribunal, u nameri (delimično realizovanoj) da se domogne ozbiljnijih dokaza/iskaza kojima bi se potvrdio genocid nad nesrbima u Bosni i Hercegovini koji je finansirao Beograd (mi) nagovorio ratnog zlikovca (rodno korektno zlikovkinju) da prizna sve što smo ionako znali, a nismo hteli da pitamo

Biljana Plavšić, ratna kopredsednica zločinačke tvorevine nazvane Republikom Srpskom, osuđena pred Haškim tribunalom na jedanaest godina robije zbog učešća u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je priznala, biće u oktobru slobodni građanin, najverovatnije Beograda, te će se time broj zlikovaca koji slobodno šetaju glavnim gradom Srbije unekoliko uvećati. Haški je tribunal najavio da neće narušavati kontinuitet koji su utemeljile kolege iz komšijskog Međunarodnog suda pravde koji je svojedobno presudio da Srbija nije kriva za genocid, nego tek za nesprečavanje genocida, što je strašno osramoćuje i od čega ovde silni prsluci popucaše.
Suština čitave priče je da Biljana Plavšić (79) nije pravično osuđena - samo jedanaest godina zatvora - i da je Tribunal, u nameri (delimično realizovanoj) da se domogne ozbiljnijih dokaza/iskaza kojima bi se potvrdio genocid nad nesrbima u Bosni i Hercegovini koji je finansirao Beograd (mi) nagovorio ratnog zlikovca (rodno korektno zlikovkinju) da prizna sve što smo ionako znali, a nismo hteli da pitamo.

Ugledna predratna botaničarka priznala je u oktobru 2002. godine krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 opština u BiH 1992.godine, što je, valjda, osokolilo Tribunal da joj pokloni jedanaest godina. Zlikovkinja je, dakle, trebalo da izađe iz zatvora 2013; osuđena je za planiranje „etničkog čišćenja” nesrpskog stanovništva koje je živelo u oblastima pretežno naseljenim Srbima. U junu je tražila da bude oslobođena zbog poodmaklih godina i lošeg zdravlja, za razliku od njenih žrtava, ubijenih, osakaćenih, silovanih, opljčkanih, koje, duboko pod zemljom, nemaju probleme sa zdravljem.

Uskoro zajedno u Beogradu: Ratko i Biljana

Photo: Stock

Tako Hag, nekada u Srbiji, a verovatno i drugde, simbol pravde („Teraću te do Haga i tebe i državu!“) postaje toponim nepravde, a Tribunal se delegitimiše i za deljenje užine, a nekmoli pravde. A jedina žena osuđena u Haškom tribunalu, zbog zločina protiv čovečnosti, (na izdržavanju kazne u ženskom zatvoru Hinsenberg u švedskom gradu Orebro gde je od juna 2003.) dolazi u Beograd, u Katanićevu, tu gde su je iz poluraspadnutog „keca“ čuvali pripadnici MUP-a Srbije, ne gasivši motor (zimi).

Nakon odluke Haškog tribunala od 29. avgusta 2001. i garancija vlade Srbije Plavšićeva je puštena na slobodu i do početka suđenja živela je u Beogradu, drugog oktobra 2002. priznala je krivicu po tački optužnice koja je tereti za zločin protiv čovečnosti tokom rata u BiH, a Tužilaštvo je povuklo preostalih sedam tačaka optužnice, među kojima i onu za genocid. Čisti romantični patriotizam.

Na izborima 1990. godine izabrana je za člana kolektivnog Predsedništva BiH. Istovremeno je bila i predsednica Saveta za zaštitu ustavnog poretka BiH. Uoči izbijanja rata u BiH, aprila 1992. podnela je ostavku na obe funkcije i prešla u Predsedništvo Republike Srpske (RS).. U RS bila je jedan od dva potpredsednika do 1996. kada je za predsednicu ovlastio Doktor Dabić.

Sredinom decembra 2000. godine Plavšićeva je iz zdravstvenih razloga podnela ostavku na funkciju poslanika u Skupštini RS. Plavšićeva se 10. januara 2001. godine dobrovoljno predala Haškom tribunalu pred kojim je 7. aprila 2000. optužena za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima i teške povrede Ženevske konvencije 1991. i 1992. u BiH.

Pustiće i tebe: Biljana i Jovica

Photo: Stock

Pred sudskim većem Haškog tribunala 17. decembra 2002, tokom rasprave o visini kazne koja će joj biti izrečena, Biljana Plavšić je pročitala izjavu u kojoj je priznala krivicu za zločine tokom rata u BiH. Osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH. Iz Haga je 26. juna 2003. prebačena u Švedsku na izdržavanje kazne u zatvoru u Hinseberju.

„Optužena je priznala krivicu za zločin protiv čovečnosti, kako se pravno kvalifikuju progoni na političkim, rasnim i verskim osnovama. Time je Biljana Plavšić priznala da su se zločini opisani u optužnici protiv nje i Momčila Krajišnika zaista dogodili i da su počinjeni u okviru ‘rasprostranjenog i sistematskog napada na civilno stanovništvo’, u kojem je ona učestvovala ‘svesno’ i ‘sa diskriminativnom namerom" (Haški tribunal).

Zločin zatvara krug, prvo zlikovci i pare iz Beograda, Pale i Banjaluka, zgaženo Sarajevo, nešto mrtvih u Srebrenici (8.000), eto nam i Biljke u Beogradu. Tek ponekom nije dobro.