Region BiH
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (36)

Izricanje presude

Karadžiću 40 godina robije za genocid u Srebrenici

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Karadžić imao važnu ulogu u zločinima: Sudija O Gon Kvon tokom izricanja presude
Karadžić imao važnu ulogu u zločinima: Sudija O Gon Kvon tokom izricanja presude
Photo: screenshot

Sudsko veće Haškog tribunala zaključilo je da je bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić odgovoran za genocid počinjen u Srebrenici u julu 1995. godine za šta mu je, zajedno sa ostalim delima za koja je oglašen krivim, izrečena jedinstvena kazna od 40 godina zatvora. U nastavku čitanja presude Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u počinjene tokom četvorogodišnje opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine. Nešto ranije veće je odbacilo Karadžićevu krivicu za genocid počinjen u sedam BH opština

Trenutak istine: Karadžić pred Haškim sudom
Photo: Robin van Lonkhuijsen, Pool via AP

Haški tribunal oglasio je prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića krivim za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, zločine u Sarajevu, uzimanje talaca i brojne ratne zločine u sedam bosanskih opština za šta je osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora.

"Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror", rekao je sudija. Sudsko veće je zaključilo da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile.

"Optuženi je koristio snajperske napade i teror kao pritisak na rukovodstvo bosanskih muslimana i međunarodnu zajednicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva. On je značajno doprineo realizaciji zajednickcog zločinačkog poduhvata i bez njegove podrške napadi na grad ne bi mogli da se dese“, zaključilo je pretresno veće Haškog suda.

Veće Haškog tribunala takođe je našlo da je Vojska Republike Srpske počinila zločine protiv čovečnosti, ubistva, i terora nad civilnim stanovništvom u Sarajevu. Sa svojih položaja Srbi su svakodnevno namerno gađali snajperima civile u Sarajevu i nasumično granatirali grad i civilne ciljeve.

Kraj zločinačke balade: Radovan Karadžić u trenutku izricanja presude
Photo: screenshot

"Svakodnevno je dolazilo do pucanja na civile, dok su išli po vodu i šetali. Pucalo se i na decu dok su se igrala ispred svojih kuća, šetala sa roditeljima i vraćala iz škole. Srpske snage su ih gađale iz snajperskih gnezda od maja 1992. do kraja rata skoro tri godine", rekao je sudija O Gon Kvon.

Jedinice sarajevko-romanijskog korupsa su to radile korišćenjem teškog naoružanja i artiljerijskog oružja.

"Hiljade granata je palo na grad tokom rata i na civilne objekte, pijace i bolnice gde su se skupljali i kretali civili. Veće smatra da se to izvodilo da bi terorisalo civilno stanovništvo. Rezultat je da je bilo na hiljade ubijenih i ranjenih. Svi civili su prošli kroz težak strah jer nisu nikada mogli da znaju da li će biti meta napada“, naveo je sudija.

Tri i po godine opsade: Sarajevo '92
PHOTO: James Mason

Iako je konstatovalo da je bilo takvih pojedinačnih slučajeva, Veće je odbacilo tvrdnju Karadžićeve odbrane da su bosanski muslimani sistematski pucali na sopstvene civile da bi za to optužile Srbe i izazvali intervenciju međunarodne zajednice.

Na ovu presudu i Karadžić i tužilaštvo Haškog tribunala imaju pravo da ulože žalbu, a do pravosnažnosti presude ostaće u pritvoru Haškog tribunala.

Za šta je sve Karadžić kriv

Tokom izricanja presude sudija O Gon Kvon je rekao da je veće našlo da Karadžić nije kriv za genocid pod tačkom jedan optužnice, koja se odnosi na zločine u sedam bosanskih opština, ali da jeste kriv po svim ostalim tačkama.

Pravda je spora, ali dostižna: Radovan Karadžić, bosanski kasapin
Photo: bosniawar.org

Optuženi je proglašen krivim za genocid iz tačke 2, po tački 3 kriv je za progone i zločine protiv čovečnosti, 4 - istrebljenja i zločine protiv čovečnosti, 5 - ubistva, zločine protiv čovečnosti, 6 - ubistva, kršenje zakona i običaja rata, 7- progone i deportacija i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zatim po tački 8 kriv je za nasilno premeštanje, zločine protiv čovečnosti, 9 - teror, kršenje prava i običaja ratovanja, 10 - nezakoniti napadi na civile i kršenje zakona i običaja ratovanja, 11 - uzimanje talaca i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Sudsko veće Haškog tribunala zaključilo je da je Radovan Karadžić odgovoran za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, pošto je utvrdilo da je pristao na ukupan cilj ubijanja muslimanskih muškaraca u Srebrenici kojem je znatno doprineo. "Optuženi je bio jedina osoba u Republici Srpskoj koja je imala moć da interveniše i spreči ubijanje muslimanskih muškaraca, ali ipak umesto da interveniše i spreči, optuženi je naredio da muslimanski zarobljenici koji su tada držani u Bratuncu budu prebačeni na druga mesta i ubijeni. Oni su zatim odvedeni u Zvornik gde su ubijeni", rekao je sudija O Gon Kvon.

On je istakao da je veće uvereno je da su ubistva u Srebrenici izvršena u skladu sa sistematskim i organizovanim planom i da je plan da se ubiju svi vojnosposobni muškarci i dečaci bio formulisan tokom trećeg sastanka u hotelu "Fontana". Veće je, prema rečima sudije, konstatovalo da je u kombinaciji sa načinom i sistematskom i organizovanom prirodom ubistava, pokazana namera da se ubije svaki vojnosposobni musliman iz Srebernice.

O Gon Kvon je dodao da je Karadžić sve vreme dobijao informacije iz raznih kanala, putem kontakata sa visokopozicioniranim oficirima Vojske Republike Srpske, i da je bio upoznat sa situacijom na terenu. Prema rečima sudije, Karadžić je naredio zauzimanje Srebrenice kada je saznao da postoje povoljni uslovi za napad. U zaključku povodom optužbe za sedam bosanskih optšina, Karadžić prema stavu sudskog veća snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno preseljenje.

Svedočanstvo o zločinima: Logor Manjača
Photo: bosniawar.org

"Veće, međutim, smatra da nema dokaza da je postojala genocidna namera ni kod Karadžića ni kod članova zajedničkog zločinačkog poduhvata, kao ni kod pojedinačnih izvršilaca zločina da se istrebi i potpuno uništi muslimansko i hrvatsko stanovništvo u tim opštinama", rekao je predsednik sudskog veća. Po optužbama za zločine u Sarajevu, sudija O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv.

Sudsko veće, naime, smatra da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile i da je koristio snajperske napade i teror kao pritisak na rukovordstvo bosanskih muslimana i međunarodnu zajednicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva. Veće je takođe zaključilo da je Karadžić kriv za uzimanje osoblja Ujedinjenih nacija kao talaca, jer je podsticao i odobravao njihovu otmicu, te da snosi pojedinačnu komandu odgovornost za krivično delo uzimanje talaca kao kršenje zakona i običaja rata, rekao je sudija O Gon Kvon.

"Dana 26. maja, nakon udara NATO na Pale, snage su zatočile pripadnike Unprofora na različitim lokacijama. Dok su bili zatočeni pretili su im da će ih ubiti ako nastavi NATO da bombarduje srpske položaje", rekao je sudija. On je dodao da su neki od otetih bili lisicama vezani ispred mesta od vojnog značaja, napominjući da nisu bili snaga u sukobu, ali da su namerno bili zatočeni da bi se izbegli NATO napadi.

Prvi predsednik Republike Srpske saslušao je mirno u sudnici tribunala, dok je javnost uživo mogla da prati prenos preko interneta i uključenja nacionalne televizije. Karadžić je nakon višegodišenjeg bekstva i skrivanja pod lažnim identitetom "doktora Dabića", uhapšen 18. jula 2008. godine, i nedelju dana kasnije iz Beograda je izručen Tribunalu u Hagu. Suđenje mu je počelo zvanično u oktobru 2009. godine,a završeno je 2014. Tokom suđenja zvanično se branio sam - bez advokata, ali uz pomoć stručnog pravnog tima.

Karadžić znao za logore

Tokom procesa Radovanu Karadžiću posebna pažnja bila je posvećena logorima koje su snage bosanskih Srba držale radi zatvaranja, mučenja i ubijanja ratnih zarobljenika. Prema nalazu sudskog veća, Karadžić i drugi u vrhu vlasti Republike Srpkse su znali za logore i koristili ih za ispunjenje ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata.

"Veće zaključuje da su zločin deportacije, progona i nezakonitog zatvaranja bili dio plana udruženog zločinačkog poduhvata (UZP)“, rekao je Kvon, ali je dodao da Tužilaštvo nije prezentovalo dovoljno dokaza da su zločini istrebljenja bili deo ovog UZP-a.

star
Oceni
4.14
Ostali članci iz rubrike BiH
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak