Državne ubice se vraćaju kući?

image

Zacakliše se oči izmišljenim nacionalistima, možda i samom srbijanskom premijeru koji uspešno čuva državnu politiku od nacionalističkih primisli: možda će se uvažiti njegov državotvorni zahtev Tribunalu od 9. aprila ove godine, da se svi srpski ratni zločinci osuđeni u Hagu isporuče Srbiji

Dačić je tražio ubice na revers, zaklinjući se 9. aprila da je Srbija "spremna da prihvati međunarodni monitoring sprovođenja kazni i ponudi čvrste garancije da osuđenima neće biti odobreno moguće prevremeno oslobađanje, bez relevantne odluke Tribunala". Dan pre nego što se srbijanski predsednik Tomislav Nikolić uneredio na sednici Generalne skupštine UN, ocenjujući Haški tribunal kao inviziciju za Srbe

Izgledalo je da će se sve završiti unisonim licemernim lupetanjem srbijanskih političara povodom dve decenije postojanja Haškog tribunala, koji, eto, nije uspeo da spere krv sa državnog oruđa i ličnog hladnog oružja, kad se, ničim izazvan, oglasio generalni sekretar Ujedninjenih nacija Ban Ki Mun. Ohrabrujućim nagoveštajem, informacijom o tome da se u Tribunalu razmatra mogućnost upućivanja besprimerne gomile zlikovaca u Srbiju, radi izdržavanja kazni koje su im izrečene za počinjene ratne zločine. Gensek UN obavestio je, naime, srbijanskog premijera Ivicu Dačića da je u proceduri zahtev Srbije da njeni državljani, osuđeni pred haškim Tribunalom, kazne izdržavaju u zatvorima na njenoj teritoriji, o čemu je zatražio procenu Tribunala. Predsednik Tribunala Teodor Meron obavestio je Ban Ki Muna da je procena u toku i da je konačna odluka na Savetu bezbednosti, naveo je generalni sekretar u pismu Dačiću.

Zacakliše se oči izmišljenim nacionalistima, možda i samom srbijanskom premijeru koji uspešno čuva državnu politiku od nacionalističkih primisli: možda će se uvažiti njegov državotvorni zahtev Tribunalu od 9. aprila ove godine, da se svi srpski ratni zločinci osuđeni u Hagu isporuče Srbiji. Naravno i oni koji još nisu osuđeni/oslobođeni. Da li je moguće da ćemo još koliko za koju nedelju u komšiluku imati, recmo, Milana Lukića (doživotna robija za spaljivanje najmanje 120 Bošnjaka), te njegovog rođaka Sredoja Lukića (27 godina za zločine protiv čovečnosti): "Zločini koje su počinili Milan Lukić i Sredoje Lukić se u ovom slučaju odlikuju i bezobzirnim nepoštovanjem ljudskih života. Spaljivanje živih ljudi u kućama predstavlja akt najveće nehumanosti koje neka osoba može počiniti", tvrdi Veće suda koji nije ispunio svoj cilj. Dobrodošli u Srbiju, baš kao i Ljubiša Beara, Vlastimir Đorđević, Vladimir Lazarević, Sreten Lukić, Radivoj Miletić, Drago Nikolić, Dragoljub Ojdanić, Vinko Pandurević, Nebojša Pavković, Vujadin Popović, Nikola Šainović, Zdravko Tolimir, Stojan Župljanin. I, naravno, neosuđene ikone Ratko Mladić, Vojislav Šešelj, Goran Hadžić, Radovan Karadžić, Jovica Stanišić i Franko Simatović.

Photo: EPA

 

Podvucimo crtu, Dačić je tražio ubice na revers, zaklinjući se 9. aprila da je Srbija "spremna da prihvati međunarodni monitoring sprovođenja kazni i ponudi čvrste garancije da osuđenima neće biti odobreno moguće prevremeno oslobađanje, bez relevantne odluke Tribunala". Dan pre nego što se srbijanski predsednik Tomislav Nikolić uneredio na sednici Generalne skupštine UN, ocenjujući (Nikolić) Haški tribunal kao inviziciju za Srbe.

To je, na neki način, i čuvanje novca poreskih obveznika, budući da država članovima njihovih porodica, uz pripadajuća zaposlenja u javnim preduzećima, isplaćuje džeparac i kupuje četiri povratne avinske karte godišnje i časti ih džeparcem od po 250 evra po osobi, za troskove prilikom posete. Sve to koštalo je 19 miliona dinara godišnje, a onda je odlučeno da se pomažu i oni koji se nisu dobrovoljno predali, još 12 državljana Srbije. Kako je rekao Rasim Ljajić, oficir za vezu države sa Tribunalom, tu odluka Vlade Srbije podržao je Sekretarijat Haškog tribunala, "jer doprinosi resocijalizaciji osuđenika". Za razliku od njihovih žrtava, ubijenih u državnom projektu i državnim novcem. Njih Srbija ne može da "resocijalizuje", a da ih prizna - neće.

Troškovi će, dakle biti smanjeni, ako ne i anulirani, jer, teško je i zamisliti obožavatelje i obožavateljke, recimo, Ratka Mladića, koji bi dozvolili da genocidni general jede zatvorsku hranu, spravljenu rutinski, bez imalo ljubavi.

Ova je frustrirajuća faza nacionalnog jedinstva u činjenju i zataškavanju zločina,, nalik memorandumskom konsenzusu, otpočela krajem novembra prošle godine, kada je Tribunal oslobodio krivice za zločine u vojnoredarstvenoj akciji Oluja hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača. Još je tada predsednik Srbije tražio mnogo više za Srbe - zločince: "Ovo je čas kada iz Haškog tribunala treba da izađu svi Srbi, zato što, ako 'Oluja' nije bila zločin i ako Haradinaj nije počinio zločin, gde će se naći zločin kod političara, komandanta vojske i policije, Srba koji se nalaze u Haškom tribunalu", zavapio je Tomislav Nikolić. Što su nastavili da variraju političari iz vlasti i opozicije, sve do mladih pripadnika fašističkih falangi, okupljenih pod parolom Svi su Srbi Ratkovi vojnici!

Sve bi, dakle, moglo da dođe na svoje mesto, državne ubice bile bi i dalje briga države, imale bi sve što i njihove kolege koje nije zapala nikakva kazna za nedela, već očekivano napredovanje u službi, bogatstvo i ugled. Pouka za dolazećee Ratkove vojnike, da se zločin isplati i da treba voleti domovinu koje se ne odrče svojih ubica. Svrha kažnjavanja biće postignuta.